Zašto se javlja sindrom nemirnih nogu posle ručka i zašto nas tada “uhvati” pospanost?
Sindrom nemirnih nogu (RLS) je stanje povezano sa dopaminskim sistemom i zalihama gvožđa u organizmu. Iako izgleda kao da dolazi “niotkuda”, obrok može da bude okidač.
Možda ste primetili da vam se učestalo dešava da se sindrom nemirnih nogu posle ručka učestalo javlja i niste sigurni kako da reagujete i nosite se sa time. Posebno jer niste uvek u mogućnosti da odmorite ili se izujete, kada imate potrebu.
U ovom tekstu
Zašto se javlja sindrom nemirnih nogu posle ručka?
Mnoge žene primete neprijatan osećaj u nogama – unutrašnji nemir, trnce, potrebu za pomeranjem – baš posle ručka. Istovremeno se javlja i izražena pospanost. Iako deluje kao neobična kombinacija, ova tri stanja zapravo su fiziološki povezana.
Pospanost posle ručka – šta se dešava u telu?
Nakon obroka, naročito obilnijeg, u telu se istovremeno odvija nekoliko procesa:
- Raste nivo insulina, posebno ako je obrok bogat testom, pirinčem, krompirom ili slatkim napicima.
- Krv se preraspodeljuje ka stomaku, dok je u mozgu i mišićima prolazno manje.
- Triptofan lakše ulazi u mozak i pretvara se u serotonin, a zatim u melatonin, pa se javlja prirodna pospanost.
Zbog toga većina ljudi makar blago „padne“ nakon ručka, a kod onih koji imaju osetljiviji organizam pospanost može biti jaka i gotovo neodoljiva.
Zašto se tada javlja sindrom nemirnih nogu?
Sindrom nemirnih nogu (RLS) je stanje povezano sa dopaminskim sistemom i zalihama gvožđa u organizmu. Iako izgleda kao da dolazi “niotkuda”, obrok može da bude okidač.
- Sedenje nakon jela aktivira RLS – On se najčešće javlja kada se telo smiri: pri sedenju, ležanju i odmoru. Ako posle ručka sedneš, čekaš, radiš za računarom ili odmaraš, pogotovo ako si već pospana, to je savršena situacija da se simptomi jave.
- Skok šećera utiče na dopamin – Naglo povećanje glukoze i insulina može privremeno da naruši dopaminski balans, što je posebno izraženo kod osoba koje već imaju blagu predispoziciju za sindrom nemirnih nogu.
- Ako je feritin nizak, ovaj sindrom se pojačava – Čak i kada je hemoglobin sasvim normalan, niske zalihe gvožđa (feritin) često prave razliku između blagih i jakih simptoma.
Kod žena koje imaju feritin ispod 40–50 μg/L, simptomi se veoma često javljaju popodne i posle obroka. - Hrana može izazvati blagi inflamatorni odgovor – Kod intolerancija na gluten, histamin ili određene aditive, obrok može pojačati osetljivost nervnog sistema, pa se javlja nemir u nogama.
Da li ovo znači da postoji neki ozbiljan zdravstveni problem?
U većini slučajeva – ne. Najčešći uzroci su:
- nizak feritin (iako krvna slika izgleda „dobro“),
- skokovi šećera posle jela,
- nedostatak sna,
- hormonske promene (PMS, perimenopauza),
- stres i anksioznost,
- sedelački period nakon obroka.
Međutim, ako se simptomi javljaju svakodnevno, traju duže od mesec dana ili utiču na san, dobro je proveriti:
- feritin, gvožđe, TIBC i saturaciju
- glukozu i insulin
- vitamin B12, folat i vitamin D
- TSH, fT3, fT4
Ozbiljniji neurološki problemi vrlo retko stoje iza sindroma nemirnih nogu, ali ga nedostatak gvožđa i metabolički disbalans mogu znatno pojačati.
Da li treba zaspati ili se odupreti pospanosti?
Ukratko, ako nije sredina radnog dana – bolje je kratko odspavati.
Ako jeste, bolje je “prošetati” organizam nego ležati.
Kada je zdrava popodnevna dremka?
Ako se pospanost javlja kod kuće ili u periodu kada imaš prostora da odmoriš:
- Kratak san od 15–20 minuta može da resetuje dopamin, poboljša koncentraciju i smanji osećaj nemirnih nogu.
- Predugo spavanje posle ručka (preko 40–60 minuta) može, međutim, da pogorša večernji sindrom nemirnih nogu.
Kada je bolje odupreti se spavanju?
Ako si na poslu ili usred obaveza:
- kratak izlazak napolje,
- 5–10 minuta lagane šetnje,
- istezanje listova,
- čaša vode,
- nekoliko dubljih udaha kroz nos češće daju brže olakšanje od samog ležanja.
Ležanje bez spavanja obično pogorša sindrom nemirnih nogu jer telo miruje, a mozak je i dalje u „preumornom modu“.
Kako smanjiti pojavu nemirnih nogu posle jela?
- Jedite malo manje porcije i ubacite više proteina uz obrok.
- Izbegavajte velike skokove šećera (testo, sokovi, beli pirinač).
- Prošetajte kratko odmah nakon jela.
- Ograničite kafu popodne.
- Uveče pokušajte sa magnezijum glicinatom ako ti inače prija.
- Proverite feritin – njegovo podizanje često rešava 70–80% simptoma.
Sindrom nemirnih nogu posle ručka – Foto: Canva & Demetra
Pospanost i sindrom nemirnih nogu nakon ručka često su povezani sa skokovima šećera, preraspodelom krvi ka sistemu za varenje i blagim dopaminskim disbalansom koji se javlja u periodima mirovanja. Ovi simptomi najčešće nemaju ozbiljan uzrok, ali mogu biti pojačani ako su zalihe gvožđa (feritin) niske, ako je obrok bogat ugljenim hidratima ili ako se odmah nakon jela sedi duže vreme.
Najbolji odgovor na pospanost je kratak san od 15–20 minuta kada je to moguće, a u suprotnom kratka šetnja i aktivacija mišića. Ukoliko se simptomi javljaju često ili ometaju svakodnevni život, preporučljivo je proveriti feritin, glukozu, insulin i osnovne hormone štitne žlezde.
Više o zdravstvenim temama možete čitati u kategoriji Živite zdravo ⇓
