„Mental load“ u modernim porodicama: kako žene (i dalje) obavljaju nevidljivi rad
Zamislite da planirate obrok za sutrašnji dan, dok usput razmišljate o zakazivanju pregleda za dete, o tome da treba kupiti poklon za rođendan sestrične, da su detetu premale patike, i da se pelene skoro završavaju. Dok istovremeno sedite na porodičnoj večeri ili ste na poslu.
U ovom tekstu
- 1 Šta je „mental load“ i zašto se o njemu sve više govori?
- 2 Povezane vesti
- 2.1 Problem sa koncentracijom – šta ubija koncentraciju?
- 2.2 Balansiranje poslovnog i privatnog života: 10 saveta za postizanje harmonije
- 2.3 Nevidljiv, ali stalan posao
- 2.4 Zašto su žene i dalje nosioci ovog opterećenja?
- 2.5 Mental load nije „sitnica“ i može imati posledice po zdravlje
- 2.6 Da bi se odgajalo dete, potrebno je selo – ali šta ako nemate zajednicu?
Šta je „mental load“ i zašto se o njemu sve više govori?
Zamislite da planirate obrok za sutrašnji dan, dok usput razmišljate o zakazivanju pregleda za dete, o tome da treba kupiti poklon za rođendan sestrične, da su detetu premale patike, i da se pelene skoro završavaju. Dok istovremeno sedite na porodičnoj večeri ili ste na poslu.
Ova konstantna misaona organizacija porodičnog i svakodnevnog života zove se mental load ili mentalno opterećenje – iako često nevidljivo, ono je realan i svakodnevni rad. I u velikom broju slučajeva, taj teret i dalje većinom nose žene.
Nevidljiv, ali stalan posao
Mentalni load nije vezan za konkretne fizičke zadatke, već za odgovornost da se misli o svemu. To je uloga glavne koordinatorke porodičnog života, osobe koja:
- planira,
- podseća,
- organizuje,
- anticipira,
- rešava probleme pre nego što nastanu.
Francuska autorka i crtačica Ema je u viralnom stripu „You Should’ve Asked“ ilustrovala kako žene često nose teret ne samo izvršavanja zadataka već i upravljanja celokupnim procesom – čak i kada partner “pomaže”.
Zašto su žene i dalje nosioci ovog opterećenja?
Društveni obrasci i vaspitanje
Još u detinjstvu devojčice se češće podstiču na brigu o drugima, zapažanje potreba, organizaciju igre i domaće zadatke. Kao odrasle, te veštine postaju deo njihove svakodnevice – ne zato što žele, već jer se „podrazumeva“.
Rodne uloge u kući
Iako se muškarci danas više uključuju u kućne obaveze, istraživanja pokazuju da žene i dalje češće planiraju i organizuju obaveze, dok su muškarci češće oni koji izvršavaju konkretne zadatke kada im se kaže.
Studija iz 2020. objavljena u časopisu “Gender, Work & Organization” pokazala je da 72% žena u heteroseksualnim brakovima navodi da su one te koje vode računa o porodičnim rasporedima i planiranju obaveza.
Mental load nije „sitnica“ i može imati posledice po zdravlje
Hronično misaono opterećenje može da izazove:
- Stres i anksioznost
- Hronični umor
- Emocionalnu iscrpljenost (burnout)
- Probleme sa koncentracijom
- Osećaj usamljenosti i neprepoznatog rada
Prema istraživanju Američkog udruženja psihologa (APA), žene koje prijavljuju visok nivo „nevidljivog rada“ u porodici češće doživljavaju psihosomatske simptome i izraženu emocionalnu iscrpljenost, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne.
Kako da se teret raspodeli ravnomernije?
- Otvoreni razgovor u vezi – Umesto optužbi, važno je imenovati problem. Mnogi partneri nisu ni svesni koliko misaonih procesa stoji iza „glatkog“ funkcionisanja doma. Razgovor treba da bude konkretan: ne samo „treba da mi pomažeš“, već „želim da zajedno razmišljamo i planiramo, ne samo da ti kažem šta da uradiš“.
- Vidljiva podela zadataka – Kalendar na frižideru, aplikacije za deljenje obaveza (kao što su Cozi ili Google Calendar) mogu pomoći da se zadaci ne „zaborave“ i da odgovornost bude jasna.
- Deljenje mentalne odgovornosti, a ne samo zadataka – Razlika je između: „Reci mi šta da uradim“ (i dalje sve zavisi od žene) i „Šta možemo zajedno da rešimo / organizujemo?“ (deljenje misaonog rada)
- Priznavanje i pauze – Priznati da je mentalni load stvaran rad pomaže ženama da same ne umanjuju svoj trud. Potrebne su im i pauze, odmor, vreme bez odgovornosti – makar to bilo i jedno popodne nedeljno.
Mentalni load kod samohranih majki
Vredi naglasiti da su samohrane majke posebno izložene ovom opterećenju – jer nemaju s kim da podele odgovornost. Kod njih je nivo mentalnog i emocionalnog iscrpljenja često još izraženiji, a podrška sistema i zajednice je od ključnog značaja.
Zaključak: Nevidljiv rad mora postati vidljiv
Mentalni load se ne meri u koracima, kalorijama ili satima, ali je podjednako iscrpljujuć. Kada se o njemu ne govori, lako je da se žene osećaju usamljeno, preopterećeno i – neprepoznato.
Ravnopravno partnerstvo podrazumeva i ravnopravno učestvovanje u misaonom radu. Prvi korak je – razgovor. Sledeći je – prepoznavanje. A onda i zajedničko deljenje tereta svakodnevnog života.
