Odgajite pametnu bebu: Roditelj je alat za učenje

Da li možete da odgajite pametnu bebu? Na koji način roditelj može da utiče? Da li samo genetika ima uticaja ili se nešto još može učiniti?

Kako roditelji mogu da pomognu bebi u razvoju?

Stručnjaci već godinama u nazad primećuju da grupe mama razgovaraju o svojim bebama na sasvim drugačiji način nego što se to nekada radilo. One su, još dok su bebe u pelenama, u ozbiljnim razmišljanjima kako da svoje dete učine što pametnijim i sposobnijim za budući život. Da li možete da odgajite pametnu bebu?

„Kako da podstaknem bebinu radoznalost i interesovanja?“

„Kako da je naučim da ispravno razmišlja, da voli učenje i da bude ambiciozna?“

Reklo bi se da su ovo sasvim normalne i ispravne težnje i brige jedne mame. Ali, neke idu čak toliko daleko da se već brinu o tome na koji fakultet treba upisati dete i u kojoj oblasti rada će imati najviše izgleda… To se odražava i na njihov odnos prema deci.

„Roditelji su oduvek želeli najbolje za svoju bebu, ali čini se da danas među njima ima mnogo više fokusiranih pokušaja i brige oko toga kako potpomoći bebin rast i razvoj, a ponajviše razvoj mozga“, kaže Nina O’Donel, direktorka organizacije iz Sinsinatija „Uspeh do 6. godine“. Ova organizacija ima za cilj da pomogne roditeljima da pripreme dete za uspeh u školi.

Odgajite pametnu bebu

Dr Kristofer Lukas iz Dečijeg centra na Njujorškom univerzitetu navodi da ono što se dogodi tokom prvih pet godina života, kada se mozak deteta razvija na specifičan način, ima veliki uticaj na rast i razvoj tokom ostatka života. A kako živimo u hi-tec svetu, roditelji počinju da misle kako je njihovim bebama nužno hi-tec učenje da bi uspele u životu. Međutim, ovo je vrlo daleko od istine. Pokazalo se, naime, da je na primer vrlo popularni video materijal za podučavanje beba, “Beba Ajnštajn”, dobio jako loše ocene u procenama o tome koliko efikasno pomaže razvoj bebinog mozga.

Šta više, istraživanje koje je objavljeno u naučnom časopisu Žurnal pedijatrije pokazalo je da ovaj i sav sličan “alat” za razvoj bebinog mozga ne samo da ne pomaže, već može i usporiti učenje govora bebe.

Beba uči kada postoji emocija

Neki ipak kažu da nije problem u “alatima” već u tome šta su oni zamenili. Ako je vreme koje trebalo da provede u kontaktu sa roditeljima beba provela gledajući video “Beba Ajnštajn”, onda ne čudi što se problem javio. “Za svaki minut koji beba provede ispred TV-a, ona nema kontakt sa ljudima koji je vole, sa kojima je uspostavila odnos i od kojih uči”, kaže dr Džil Stem, autorka knjige “Pametni od starta”. Zapravo, ovi “alati”, navode neki stručnjaci, ne moraju biti loši ali roditelji treba da znaju da oni nikada ne mogu biti zamena za kontakt roditelja i deteta.

Svi ovi stručnjaci slažu se da je bebama i danas kao i pre hiljadu godina najvažnija stvar u životu roditelj i da je on “alat” za učenje. Da bi stimulisali bebin razvoj potrebno je samo da razgovarate sa vašom bebom, da se igrade sa njom, da pratite šta je zanima i da koristite ta interesovanja kako bi podstakli bebinu radoznalost. “Iskustva u ljudskoj interakciji koja imaju emocionalan sadržaj su ono što za vašu bebu ima značaj i što čini da beba bude zadovoljna. Takva iskustva su kao lepak za bebinu memoriju, pomažu im da zadrže sve što usput pokupe i da uče”, kaže Nina O’Donel.

Stručnjaci ističu da je najznačajnija interakcija sa bebom kada joj roditelj čita, ali ne tako što samo čita detetu koje sedi ili lež pored, već da čitaju zajedno. Nina O’Donel navodi da se čitanje tako pretvara u interaktivno iskustvo koje podstiče maštu i radoznalost. „Ako dete pretvorite u pasovnog primaoca dobiće značajno manje iz tog iskustva u odnosu na situaciju kada je dete uključeno u proces”, dodaje O’Donel. Ona savetuje da bebi tokom čitanja pokazujete slike, boje, oblike, životinje ili bilo šta drugo što pobuđuje bebina interesovanja.

“Neki roditelji veruju da kada posade bebu ispred TV-a i ona se ne buni već sedi mirno i gleda, to znači da je srećna i zadovoljna beba. Ali ono što mnogi roditelji ne shvataju je da bebe koje osećaju stres često reaguju tako što se zatvaraju, a kada to urade, učenje nije moguće”, dodaje O’Donel.

_{Objavljen: 11. mart 2012. godine, ažuriran: 17. maja 2024. godine}

_{Photo by Anastasia Shuraeva from Pexels}

Pročitajte: 

• Savet psihoterapeuta za dete koje tokom obroka gleda televizijski program – Dete jede dok gleda televiziju?
• Kakav uticaj ekrana može biti na razvoj dete – Uticaj televizije na razvoj deteta