HPV virus – šta je, kako se prenosi i koliko je opasan?
Većina ljudi će tokom života doći u kontakt sa HPV virusom, a da toga neće ni biti svesna. Ipak, pojedini tipovi HPV-a mogu dovesti do raka grlića materice, penisa, anusa ili grla. Kako se prenosi, koji su simptomi i kako se zaštititi? Donosimo vodič koji bi svaka žena i svaki muškarac trebalo da pročitaju.
Šta je HPV virus, kako se prenosi, koji su simptomi kod žena i muškaraca, da li izaziva rak i kako se zaštititi? Saznajte sve o HPV infekciji.
U ovom tekstu
Šta je HPV virus?
Humani papiloma virus (HPV) predstavlja grupu od više od 100 različitih virusa, od kojih se oko 30 prenosi seksualnim kontaktom. Reč je o najčešćoj polno prenosivoj infekciji na svetu.
Većina HPV infekcija prolazi bez simptoma i nestaje spontano zahvaljujući imunom sistemu. Međutim, određeni tipovi virusa mogu izazvati genitalne bradavice, dok pojedini visokorizični sojevi povećavaju rizik od razvoja nekoliko vrsta karcinoma.
Procenjuje se da će većina seksualno aktivnih osoba tokom života biti izložena HPV-u, bez obzira na broj partnera ili pol.
Simptomi HPV infekcije
Kod velikog broja ljudi HPV ne izaziva nikakve simptome. Infekcija može biti prisutna godinama pre nego što postane uočljiva ili bude otkrivena testiranjem. Kada se simptomi pojave, oni najčešće uključuju pojavu bradavica ili promena na koži i sluzokoži.
Genitalne bradavice
Genitalne bradavice mogu izgledati veoma različito. Nekada se pojavljuje samo jedna mala izraslina, dok se kod drugih osoba razvijaju grupe bradavica koje podsećaju na karfiol. Mogu biti:
- male ili velike
- ravne ili izdignute
- bele, ružičaste, crvene ili boje kože
- pojedinačne ili grupisane
Kod žena se najčešće javljaju na vulvi, vagini ili grliću materice, dok se kod muškaraca mogu pojaviti na penisu, mošnicama ili u preponama. Mogu nastati i oko analnog otvora kod oba pola. Osim estetskog problema, bradavice mogu izazvati svrab, peckanje i nelagodnost. Izvor: PubMed
Druge vrste bradavica
Određeni tipovi HPV-a odgovorni su za obične bradavice na šakama, prstima i laktovima, kao i za plantarne bradavice koje se javljaju na stopalima.
Postoje i ravne bradavice koje su blago izdignute iznad kože i najčešće se pojavljuju na licu ili vratu.
Kako se prenosi HPV?
HPV se prenosi direktnim kontaktom kože i sluzokože, najčešće tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa.
Važno je naglasiti da osoba može preneti virus čak i kada nema nikakve simptome. Kondomi značajno smanjuju rizik od prenosa, ali ga ne eliminišu u potpunosti jer HPV može zahvatiti delove kože koji nisu pokriveni zaštitom.
Virus se može preneti i kontaktom sa zaraženom kožom ili sluzokožom, zbog čega se infekcija može javiti i kod osoba koje imaju mali broj seksualnih partnera.
HPV kod dece
Iako se HPV najčešće povezuje sa seksualnim kontaktom, virus se u retkim slučajevima može preneti sa majke na bebu tokom porođaja. Kod dece HPV najčešće izaziva benigne promene na koži, ali u veoma retkim slučajevima može dovesti do respiratorne papilomatoze – stanja kod kojeg se papilomi razvijaju u disajnim putevima. Ukoliko se simptomi HPV infekcije jave kod malog deteta, lekari će pažljivo proceniti sve moguće uzroke. Izvor: PubMed
Kako se dijagnostikuje HPV?
Ako su bradavice vidljive, lekar često može postaviti dijagnozu već tokom pregleda. Međutim, kod visokorizičnih tipova HPV-a koji mogu izazvati rak, potrebna su dodatna testiranja.
Papa test
Papa test omogućava otkrivanje promena na ćelijama grlića materice koje mogu predstavljati prekancerozne lezije.
Redovni ginekološki pregledi i Papa testovi predstavljaju jedan od najvažnijih načina prevencije raka grlića materice.
HPV DNK test
Ovim testom se otkriva prisustvo visokorizičnih tipova HPV-a koji mogu izazvati maligne promene. HPV test se često radi zajedno sa Papa testom, naročito kod žena starijih od 30 godina.
Biopsija
Ako lekar uoči sumnjive promene, može uzeti mali uzorak tkiva za mikroskopsku analizu. Biopsija omogućava precizno utvrđivanje da li postoje prekancerozne ili maligne ćelije.
Lečenje HPV infekcije
- Ne postoji lek koji direktno uklanja HPV iz organizma. Lečenje je usmereno na posledice koje virus izaziva.
- Kod genitalnih bradavica mogu se koristiti lokalni preparati koje propisuje lekar, dok se veće promene uklanjaju različitim procedurama.
- To može uključivati zamrzavanje tečnim azotom, uklanjanje laserom, elektrohirurške metode ili hirurško odstranjivanje.
- Kod promena na grliću materice terapija zavisi od stepena oštećenja ćelija i procene lekara.
Kako HPV može izazvati rak?
Određeni visokorizični tipovi HPV-a mogu promeniti način na koji ćelije rastu i dele se.
U većini slučajeva imuni sistem uspeva da eliminiše zaražene ćelije. Međutim, ako virus opstane godinama, može doći do razvoja prekanceroznih promena, a zatim i karcinoma.
Najčešće se povezuje sa rakom grlića materice, ali može povećati rizik i za razvoj raka:
- vulve
- vagine
- penisa
- anusa
- usne duplje i ždrela
- krajnika i korena jezika
Od infekcije do razvoja karcinoma obično prođe 10 do 20 godina, zbog čega su preventivni pregledi od izuzetnog značaja.
Faktori rizika za HPV infekciju
Iako HPV virus može dobiti svako ko je seksualno aktivan, određeni faktori povećavaju rizik od infekcije i komplikacija.
Veći rizik imaju osobe koje imaju više seksualnih partnera, ne koriste zaštitu tokom seksualnih odnosa ili imaju oslabljen imuni sistem.
Pušenje dodatno povećava verovatnoću razvoja karcinoma povezanih sa HPV infekcijom, jer otežava organizmu da eliminiše HPV virus.
Prevencija HPV infekcije
Najefikasniji način zaštite predstavlja kombinacija vakcinacije i odgovornog seksualnog ponašanja.
Vakcinacija štiti od najopasnijih tipova HPV-a koji izazivaju rak grlića materice i genitalne bradavice.
Pored vakcine, preporučuje se:
- korišćenje kondoma pri svakom seksualnom odnosu
- ograničavanje broja seksualnih partnera
- redovni ginekološki pregledi i Papa testovi
- izbegavanje seksualnih odnosa kada su prisutne genitalne bradavice
HPV vakcina – kada se preporučuje?
Stručnjaci preporučuju vakcinaciju dece i adolescenata pre stupanja u seksualne odnose, najčešće između 11. i 12. godine života.
Vakcinacija je moguća i kasnije. Mnoge zemlje preporučuju je osobama do 26 godina, a u određenim slučajevima i odraslima između 27 i 45 godina nakon konsultacije sa lekarom.
Vakcina ne leči postojeću infekciju, ali može zaštititi od tipova HPV-a sa kojima osoba još nije bila u kontaktu.Više: Vakcina protiv HPV
HPV nije presuda
Dijagnoza HPV infekcije često izaziva strah, ali važno je znati da većina infekcija prolazi spontano bez ozbiljnih posledica. Najveći rizik nastaje kada se izostave redovni pregledi i kada se promene ne otkriju na vreme.
Zahvaljujući vakcinaciji, Papa testu i savremenim metodama lečenja, danas je moguće sprečiti veliki broj slučajeva raka povezanih sa HPV infekcijom. Više: HPV bez panike: VODIČ ZA ŽENE koje su dobile pozitivan HPV nalaz
Kada je reč o HPV-u, najvažniji „recept“ za zdravlje čine redovni preventivni pregledi, vakcinacija i otvoren razgovor sa lekarom. Rana dijagnoza i prevencija i dalje su najjače oružje protiv bolesti koje HPV može izazvati.
Sve o ostalim polno prenosivim infekcijama možete čitati ovde ⇓
