Ciste na jajnicima i tumori jajnika

Ciste na jajnicima su ispunjene tečnošću i formiraju se na jajnicima. Veoma su česte i javljaju se najčešće tokom reproduktivnog perioda.

Ciste i tumori jajnika

Jajnici su dva mala organa koja se nalaze u abdomenu žene, sa obe strane materice po jedan. Uz pomoć hormona koji se zove estrogen, iz jajnika se svakog meseca proizvede jedna jajna ćelija. Jajna ćelija ima svoj put niz jajovod gde potencijalno može da bude oplođena. Ovaj ciklus se zove ovulacija. Zdrava mlada žena obično ima 12 ovulacija godišnje, a sa godinama se taj broj smanjuje.

Vrsta ciste na jajniku

Ciste na jajnicima su ispunjene tečnošću i formiraju se na jajnicima. Veoma su česte i javljaju se najčešće tokom reproduktivnog perioda. Postoje različite vrste ciste:

• Folikularna cista – veoma su česte i javljaju se tokom ovulacije, kada ne dođe do prskanja folikula da bi se oslobodila jajna ćelija.
• Policistični jajnici – sindrom policističnih jajnika (PCOS) obuhvata više folikula koji se ne otvore i ostaju u formi ciste.
• Endometriotična cista – ova vrsta ciste je poznata i pod nazivom “čokoladna“. One mogu da budu veoma bolne i utiču na plodnost. Mora se uraditi laparaskopija da bi se postavila tačna dijagnoza, kao i da li se endometrioza još negde javila.
• Cistadenom jajnika – ove ciste su u 80% slučajeva potpuno benigne, ali mogu biti i maligne, sa rizikom od širenja, pa je obavezno da se uklone i da se uradi histopatološki nalaz tkiva.
• Dermoidna cista – ove ciste su benigni tumori koji imaju tkivo slično onom u drugim delovima tela (uključujući kosu, kožu i zube).

Vrste tumora jajnika

Tumori se formiraju u jajnicima, baš kao i u drugim delovima tela. Ako tumori nisu kancerogeni, kaže se da su benigni, dok se kancerogeni nazivaju još i maligni. Postoji tri vrste tumora jajnika:

• epitelne ćelije tumora počinju na površini jajnika – najčešći tip tumora jajnika;
• ćelije tumora počinju u ćelijama koje proizvode folikule – većina je benigna, ali mogu biti i maligni;
• tumori koji nastaju u ćelijama koje proizvode ženske hormone.

Šta povećava rizik od tumora jajnika?

Niko ne zna da kaže šta je tačan uzrok raka jajnika. Ali ono što povećava rizik su:

• žene koje su u menopauzi,
• rizik raste sa godinama,
• žene koje puše,
• prekomerna telesna težina,
• žene koje nisu rađale,
• žene koje nisu dojile najmanje 6 meseci,
• uzimanje lekova za plodnost (npr Klomifen),
• hormonske terapije,
• porodična istorija karcinoma dojke, jajnika ili debelog creva,
• oni koji imaju BRCA gen imaju povećan rizik.  

Simptomi ciste ili tumora jajnika

Ciste na jajnicima često ne izazivaju nikakve simptome. Sve do pregleda kod lekara uglavnom nećete ni znati da imate cistu.

Ciste mogu da dovedu do problema kada krvare, uvrnu se ili puknu. Tada može doći do komplikacija. Takođe, problem može da pravi prevelika vodena cista.

Drugi simptomi ciste ili tumora uključuju:

• bol i nadimanje u stomaku,
• teškoće pri mokrenju i česta potreba za mokrenjem,
• tup bol u donjem delu leđa,
• bolovi tokom seksualnih odnosa,
• veoma bolna menstruacija,
• vanmenstrualno krvarenje,
• povećanje telesne težine,
• mučnina i povraćanje,
• gubitak apetita.

Uglavnom su u pitanju ciste, kada se jave simptomi. Kod tumora jajnika, bolest je obično uznapredovala pre nego što se jave bilo kakvi simptomi.

Kako se postavlja dijagnoza ciste ili tumora jajnika?

• Ginekološki pregled – Ginekolog može osetiti izraslinu dok radi rutinski manuelni pregled karlice. Uglavnom su u pitanju benigne izrasline na jajnicima. Međutim, mali broj može biti i kancerogen. Žene nakon menopauze posebno moraju da obrate pažnju i redovno obavljaju ginekološke preglede jer imaju veći rizik od raka jajnika.
• Ultrazvučni pregled – Ginekolog može da utvrdi veličinu, mesto i vrstu ciste ili tumora.
• Druge vrste snimanja CT, MRI i PET – Ukoliko sumnja da nije samo u pitanju cista, ginekolog vas može poslati na skener ili magnetnu rezonancu kako bi se izvršilo detaljno snimanje.
• Analiza hormona – uglavnom lekar proverava nivo luteinizirajućeg hormona (LH), FSH, estradiola i testosterona.
• Laparoskopija – hiruška metoda kojom se kroz trbušni zid ulazi da se pregleda unutrašnjost stomaka, lekar tokom operacije može naći ciste ili tumor i može da ukloni mali deo tkiva (izvrši biopsiju) kako bi utvrdio o kakvom je tkivu tačno reč.
• Tumor marker CA-125 – ako lekar sumnja da li je cista kancerogena, on može da uradi test krvi i proveri da li je CA-125 povišen.

Ako je dijagnoza tumor jajnika, lekar će koristiti i dodatne dijagnostičke testove kako bi utvrdio da li se rak širi i izvan jajnika. Zatim, koliko se brzo širi. Ovo pomaže lekaru da planira tretiranje bolesti i dalji put ka izlečenju pacijenta.

Lečenje ciste na jajnicima i tumora jajnika

Većina cista na jajniku koje se pojavljuju nestaju same. Ako nemate probleme, cista nije velika i niste još prošli kroz menopauzu, lekar verovatno neće zahtevati da dolazite na preglede često i proverava da li je cista još tu. Međutim, tražiće da dođete na kontrolu za 1-3 meseca kako bi video da li ima nekih promena.

Kontraceptivne pilule mogu da smanje bol kod ciste, kao i da spreče pojavu novih. Ali obavite analize i nemojte ih uzimati dok se o svim detaljima ne dogovorite sa svojim ginekologom.

Hiruško uklanjanje ciste je opcija ako ona dugo stoji i povećava se ili boli, uvrnula se, zatim ako nije vodena i sumnjivog je sadržaja. U tom slučaju, postoje dve vrste uklanjanja ciste:
Laparoskopija – radi se veoma mali rez i instrumentom koji se ubaci u stomak, odstranjuje se cista. Ovo je metoda za manje ciste.
Laparotomija – podrazumeva veći rez na stomaku i koristi se za veće ciste i tumore jajnika. Ako je u pitanju kancerogena izraslina, hirurg će ukloniti koliko tumora je moguće. Ako se tumor proširio, on može da ukloni jajnik, matericu, jajovod, omentum (masno tkivo koje pokriva creva) i okolne limfne žlezde.

Tretiranje kancerogenih tumora jajnika

Osim hiruškog uklanjanja, tretman lečenja tumora uključuje i:

• Hemoterapija – lekovi koji se daju intravenozno, oralno ili direktno u stomak. Ovom terapijom se ubijaju ćelije raka, ali i neke zdrave ćelije, pa postoje propratni neželjeni efekti kao što su: gubitak kose, oštećenje bubrega, mučnina i povraćanje, povećan rizik od infekcije.  Ovi neželjeni efekti prestaju nakon završetka tretmana.
• Zračenje – ovaj metod se ne koristi često kada je u pitanju tumor jajnika. Tretman zračenjem takođe može imati svoje neželjene efekte kao što su crvenilo kože, mučnina, dijareja i umor. Neželjena dejstva prestaju kada se završi sa terapijom.

Hirurgija, hemoterapija i zračenje se nekad koriste zajedno ili samo jedan od tih metoda. Moguće je da se tumor vrati, pa zato treba redovno obavljati sistematske preglede.

Nemojte odlagati ni preskakati ginekološke preglede, čak ni kada ste potpuno zdravi.

• Instagram
• Facebook
• RSS Feed
• YouTube

_{Objavljen: 20. septembar 2016. godine, ažuriran: 1. jun 2024. godine}

Save