Da li grinje ujedaju? Koji su simptomi izloženosti grinjama?

Mnogi ne znaju da li grinje ujedaju. Ova, golim okom nevidljiva stvorenja koja žive u svakom domaćinstvu ne ujedaju i ne bodu, ali i te kako mogu da izazovi alergijski osip na koži. Pored toga, grinje mogu da pogoršaju simptome alergijskih reakcija i astme. Kako smanjiti njihovu prisutnost u domaćinstvu? Kako izgleda osip od grinja? Koji su simptomi izloženosti grinjama?

Simptomi izloženosti grinjama

Simptomi mogu biti blagi do umereni i mogu izazivati nelagodu i ometanje u svakodnevnom funkcionisanju. Alergije se obično manifestuju kao:

• male crvene izbočine na koži,
• svrab određenog područja na koži,
• crvene i mutne oči,
• svrab nosa i očiju,
• kijavica, zapušenost i curenje iz nosa,
• kašalj.

Iako većina ljudi ne zna da li grinje ujedaju ili govori „ujed grinja“ zapravo se misli na osip. Ovaj osip krvari i boli samo ako se previše raščeše.

Simptomi astme zbog grinja

Simptomi astme se mogu javiti nakon kontakta s grinjama i potrajati duže od alergijskih efekata. Oni mogu uključivati: kratak dah, kašalj i stezanje u grudima. Astma se pogoršava u kontaktu sa grinjama i može gravitirati od blagog zviždanja i kašlja do težih simptoma poput iznenadnog sužavanja disajnih puteva, ali i ekstremno kratkim dahom praćenim stezanjem u grudima.

Šta su grinje i da li grinje ujedaju?

Grinje, od kojih su najčešće Dermatophagoides pteronissinus i Dermatophagoides farinae, imaju tendenciju da žive u zatvorenom prostoru i napreduju u vlazi. One su veoma rasprostranjene u kućama, hotelima i nalaze se pre svega u tkaninama i prašini. Grinje se hrane mrtvom ljudskom kožom i peruti kućnih ljubimaca i mogu se akumulirati u dušecima, tepihu i tapaciranom nameštaju.

Sićušne čestice grinja se obično ne prenose vazduhom, a izloženost je najčešća kada osoba leži na kravetu. Ljudi obično ne reaguju na njih, ali za neke grinje mogu biti okidači za simptome alergije.

Reakcije na koži su obično alergijska reakcija na udisanje alergena. A rano izlaganje grinjama može povećati rizik od astme kod dece, posebno one koja imaju predispoziciju za ovo stanje.

Za razliku od buva ili stenica, grinje nekada nisu vidljive golim okom, pa vam možda zato neće pasti na pamet da je reakcija na koži posledica njih.

Kako će lekar postaviti dijagnozu alergije na grinje?

Ako se javlja uporno curenje nosa, osip na telu i problemi sa disanjem i traju duže od nekoliko dana, trebalo bi da se javite lekaru kako bi mogao da ispita šta je problem. Nekada prepoznavanje alergije na grinje potraje jer postoje i brojni drugi alergeni, kao i zdravstveni problemi koji mogu biti u pitanju.

Pre svega će lekar obaviti fizički pregled kako bi utvrdio simptome, razmotriti da li bi nešto drugo moglo biti okidač za vaše stanje, proveriće i prohodnost vaših disajnih puteva. Alergije nekada znaju da izazovu crvenilo i otok ovih oblasti. Proveriće da li se čuje zviždanje u plućima, kao što je slučaj kod astme.

Testiranje na alergije

Testiranje kože ili iz krvi će se sprovesti nakon fizičkog pregelda. Ono uključuju alergijske probe na koži, obično na podlakticama kako bi proverio vaš odgovor na određeni alergen. Test iz krvi bi mogao da uključi merenje IgE antitela na grinje. Alergijsko testiranje je bezbedno, ali retko dovodi do teših reakcija.

Razlika između reakcija na grinje, šugu, stenice, alergiju na buđ i ujed buva nije uvek jasna, ali postoje specifičnosti koje ih izdvajaju. ^{Izvor: PLOS}

Alergija na grinje se javlja prirodno od strane organizama koji nisu vidljivi golim okom, a nalaze se u dušecima i prašini. Osip se javlja u vidu crvenih pečata koji svrbe, nos i oči takođe svrbe i cure, mogu se javiti simptomi astme i kijavice.

Najbolje je da grinje izbegavate što je više moguće i minimizirate njihovo pojavljivanje u okruženju tako što ćete smanjiti broj zavesa, tepiha, jastuka i svega gde se nalaze, a koristiti anti-alergijsku posteljinu, dušeke i jastuke.

Lečenje se sprovodi po preporuci lekara. Kada su u pitanju promene na koži, koriste se lokalni preparati koji ublažavaju svrab i crvenilo, a po potrebi se i lek uzima oralnim putem. Vitamin D i probiotici pomažu da se smanje simptomi alergije.

Kako smanjiti izloženost grinjama?

Postoji mnoštvo načina da smanjite izloženost grinjama, pre svega kod kuće. Sa druge strane, ne zaboravite da ne treba smanjivati izloženost alergenima, ako za tim ne postoji potreba. Ni preterana čistoća nije uvek idealno rešenje. Neke od stategija za uklanjanje grinja su:

• uklanjanje okruženja sa visokom vlažnošću (buđ, kondenzacija, vlažna mesta),
• često pranje posteljine na preko 60°C,
• korišćenje anti-alergijske posteljinje, dušeka i jorgana,
• sintetički i drveni podovi umesto tepiha,
• čišćenje vlažnom, a ne suvom krpom,
• korišćenje usisivača sa HEPA filterom.

Literatura:

1. _{ScienceDirect: TNF-α (rs1800629) polymorphism modifies the effect of sensitization to house dust mite on asthma and bronchial hyperresponsiveness in children – https://dx.doi.org/10.1016/j.yexmp.2020.104467}
2. _{PLOS: Marginalized mites: Neglected vectors of neglected diseases – https://journals.plos.org/plosntds/article?id=10.1371/journal.pntd.0008297}

_{Objavljen: 25. april 2024. godine, ažuriran: 7. maj 2024. godine}