Loše navike u ishrani dece: Problem sa gojaznošću kod dece u Srbiji
Loše navike u ishrani dece posledica su različitih faktora. Pre svega je važno da prepoznamo problem kako bismo mogli da ga rešavamo.
Da li postoje loše navike u ishrani dece i na kom su one nivou? Kakva je statistika u Srbiji? Šta možemo da uradimo da to menjamo? Ko su krivci za lošu ishranu dece?
Problem sa gojaznošću kod dece u Srbiji
Prema istraživanju Nacionalnog instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ čak 20 odsto dece mlađe od pet godina (svako peto) u Srbiji je gojazno. Takođe, utvrđeno je da je još dva odsto petogodišnjaka pothranjeno, da šest odsto njih zaostaje u rastu, a tri odsto ima nedovoljnu težinu za svoju visinu. Ukupno, više od 30 odsto, ili skoro svako treće dete mlađe od pet godina ima problem sa kilažom.
Ovako veliki procenat gojazne dece mlađeg uzrasta direktna je posledica loših navika u ishrani i nedostatka fizičke aktivnosti, smatraju doktori.
U poslednjoj deceniji stručnjaci upozoravaju i na novi uzrok porasta gojaznosti kod dece – preterano vreme provedeno pred ekranima. Digitalno detinjstvo postalo je svakodnevica: deca danas u proseku provode više od tri sata dnevno uz telefone, tablete ili televizore, što smanjuje njihovu fizičku aktivnost, ali i utiče na formiranje nezdravih prehrambenih navika. Deca češće jedu uz ekrane, ne prate osećaj sitosti i teže posežu za visoko kaloričnim namirnicama.
Loše navike u ishrani dece
Istraživači sa Univerziteta u Bristolu čak upozoravaju da ishrana male dece brzom hranom može ostaviti trajne posledice po njihove intelektualne sposobnosti. Oni su istraživanjem koje je obuhvatilo 14.000 dece zaključili da deca koja pre treće godine jedu dosta grickalica i brze hrane (keks, čips, pizza), imaju niži koeficijent inteligencije od dece koja su redovno jela kuvanu hranu i povrće i voće.
Dr Polin Emet koja je učestvovala u istraživanju, objasnila je da se mozak u prve tri godine života deteta najbrže razvija, a da mu nekvaliutetna hrana puna šećera i masti, i oskudna u vitaminima onemogućava da se razvije do optimalnog nivoa. RAzvoj mozga posle treće godine se usporava, pa nekvalitetna ishrana kasnije ne ostavlja dodatne posledice.
Slični rezultati potvrđeni su i novijim istraživanjima u regionu. Podaci UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije iz 2022. godine pokazuju da više od 35 odsto dece uzrasta od pet do devet godina u Srbiji ima prekomernu težinu, dok je oko 13 odsto već klinički gojazno. Stručnjaci navode da pandemija COVID-19 dodatno pogoršala situaciju: zatvaranje škola, smanjenje fizičke aktivnosti i povećan unos slatkiša i grickalica doveli su do brzog porasta telesne mase kod najmlađih.
Navike dece u ishrani: Školaraci
No, čini se da je još veći problem kod nešto starije dece, školaraca. Gotovo petina njih uzrasta od sedam do 19 godina umereno ili potpuno gojazna, a ima i 6,2 odsto pothranjenih. Lekari kažu da je sve u lošim navikama: deca se ne rekreiraju već sede ispred televizora i kompjutera, a žive na grickalicama i gaziranom piću.
Poseban izazov predstavlja nedostatak organizovane fizičke aktivnosti u školama. Iako nastava fizičkog postoji, broj časova i njihova efikasnost često nisu dovoljni da kompenzuju sate provedene sedeći. U mnogim školama nema dostupnih sportskih sekcija, a deca se sve ređe spontano igraju napolju. Stručnjaci predlažu da se uvedu dnevne pauze za pokret i da škole sarađuju sa lokalnim sportskim klubovima kako bi se deci omogućilo više kretanja tokom dana.
Evo šta su još istraživanja Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazala:
Čak 13 odsto dece u školu ide bez doručka.
Sva tri obroka dnevno redovno ima 75 odsto dece, dakle, svako četvrto preskače obroke.
Sveže voće i povrće svaki dan jede svako drugo dete.
Direktni krivci za lošu ishranu dece i zdravstvene probleme koji se kod njih javljaju kao posledica, su roditelji, jer deci nisu usadili ispravne navike, navode lekari.
Pored roditelja, veliku odgovornost danas snosi i marketing prehrambene industrije koji agresivno promoviše visokokalorične i nutritivno siromašne proizvode kroz društvene mreže i influensere koje deca prate. Potrebna je veća društvena i institucionalna podrška – od uvođenja nutritivno izbalansiranih školskih obroka, preko edukativnih kampanja, do ograničenja reklamiranja nezdrave hrane deci.
Samo zajedničkim delovanjem roditelja, škola i zdravstvenih institucija moguće je zaustaviti trend rasta dečje gojaznosti koji, ako se ne promeni, može postati jedan od najvećih javnozdravstvenih problema budućnosti.
Objavljen: 16. jun 2015. godine, ažuriran: 14. oktobar 2025. godine
Više o ishrani dece možete čitati u kategoriji ISHRANA DETETA ⇓
