COVID i vakcina za trudnice – najčešće nedoumice, najviše pitanja i najviše dilema. Konačno istraživanja pokazuju šta je preporuka sa najmanje rizika.
Od kada je počela pandemija virusom korona, vakcina za trudnice je nešto o čemu se, logično, često govori. Kako se radi o sasvim novom tipu virusa, niko od samog starta nije znao da da jasne i tačne smernice jer je za sve studije potrebno vreme i veliki broj ispitanih situacija, simptoma i slučajeva.
Ustaljena je praska da se u regularnim uslovima trudnicama ne daju vakcine, kao što ni mnoštvo lekova nije ispitano. Razlog je vrlo jednostavan:
Da bismo bili sigurni da li je nešto bezbedno za trudnice, moraju se upravo na nekim trudnicama vršiti ispitivanja i onda je logično da i studije i rezultati zapravo izostanu.
Ipak, i druge vrste virusa ili pak zaraznih bolesti mogu imati velikog uticaja po majku, odnosno fetus, kao što je to recimo slučaj sa boginjama. Sećate se da su nam još lekari govorili kako je dobro da ih ženska deca dobiju u detinjstvu kako ne bi bila u riziku tokom trudnoće. Kada je u pitanju rubella, vakcina protiv ove vrste boginja, posebno opasnih u trudnoći, sada je u sklopu MMR vakcine.
No, da se vratimo na nova istraživanja koja govore o tome da li je vakcina za trudnice izbor kada je COVID-19 u pitanju.
U ovom tekstu
U jednoj od najvećih sprovedenih studijam naučnici su zaključili da vakcinu dobro podnose trudnice, žene koje doje ili planiraju trudnoću. Istraživanje je pokazalo da koristi od vakcine nadmašuju rizike kod trudnica i dojilja. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD-a ističe da vakcina štiti od teških oblika bolesti i smrtnog ishoda. (*1)
Naučnici su nedavno upoređivali iskustva nakon vakcinacije 17.000 ljudi koji su primili vakcinu protiv virusa korona, među kojima su i trudnice i dojilje i zaključili da se vakcine podjednako dobro podnose. (*2)
Vodeći istraživač ove studije je dr Alisa Kačikis, akušer-ginekolog sa Univerziteta u Vašingtonu. Ona je studiju počela u januaru 2021. godine. (*3) Dr Alisa je izlavila: „Započeli smo na Univerzitetu Vašington evidenciju u registru trudnoće i dojenja kada su vakcine protiv COVID-19 uvedene bez ikakvih podataka o vakcini kod trudnica i dojilja. Naša prospektivna studija, zasnovana na istraživanju tada je počela da prikuplja informacije o iskustvu dojilja i trudnica, kao i žena koje nisu bile ni trudne ni dojile, ali su planirale trudnoću.“
U ovoj studiji je učestvovalo 17.525 žena koje su bile trudne, dojile ili planirale trudnoću u vreme vakcinacije. U obzir su uzeti i anamneza pacijentkinja, status trudnoće, percepcija vakcinacije i ishod, uključujući reakcije na vakcinu. Prvi podaci su iz podataka prikupljenih u periodu januar-mart 2021. godine.
Od učesnica studije:
Većina učesnica je primila Pfizer ili Moderna vakcinu. Rezultati su pokazali da je 97% (17.005) učesnica prijavilo neželjene reakcije nakon prve doze vakcine u vidu bola na mestu uboda i umora.
Kod druge doze je bila pojačana reakcija sa uglavnom istim reakcijama.
Kada su israživači vršili presek podataka, utvrdili su da je 6.586 učesnika u trudničkoj grupi primilo drugu dozu vakcine od čega je 94,8% još uvek bilo trudno, 4,3% se porodilo, a 0,7%(49) žena je prijavilo gubitak trudnoće.
Od ukupnog broja 6.815 žena koje doje, njih 2.3% je prijavilo da je prekinulo dojenje nakon prve doze vakcine, a 2,2% nakon druge doze.
U izveštaju je naglašeno da je primećeno smanjenje količine mleka u prvih 24 sata nakon primljene doze vakcine kod 5% učesnica nakon prve i 7,22% nakon druge doze vakcine.
Naučnici su zaključili da je korist od vakcine protiv COVID-19 veća od rizika za trudnice i dojilje.
Mišljenje o vakcinaciji sa istraživačima deli i Olajdžumok Adebajo, vođa babica u Međunarodnoj konfederaciji babica. Ona smatra da postoje još mnoge nedoumice, ali da je ova studija dobra polazna tačka.
Ova studija nije bez ograničenja, pa je važno dalje nastaviti istraživanja jer je potrebno još dosta vremena, podataka i ispitivanja kako bismo dobro razumeli koronavirus.
Pročitajte još: 
Ljudi rođeni 16. avgusta zrače snagom Lavova, ali ih dodatno oblikuje broj 16, koji donosi unutrašnju dubinu, samoposmatranje i duhovnu složenost. Ispod njihove samouverene spoljašnosti, često se krije intuitivna i refleksivna priroda, spremna na ličnu transformaciju.
Implantacijski grčevi su jedan od raniih znakova trudnoće i događaju se određenom broju žena. Oni se događaju upravo u vreme kada oplođena jajna ćelija, odnosno blastocista uspeva da se ugnezdi u sluzokožu materice kako bi nastavila da raste.
Jedno od klasičnih jela je svakako sladak kupus sa mesom. Ovo je jedno od onih jela, poput boranije sa junetinom koje mnogi ne vole dok ne probaju kakav je ukus kada se pripremi na malo drugačiji način, a onda im postane jedno od omiljenih jela. Mada ima i toga da neka jela više volimo s godinama.
Većina beba koja se rodi u terminu sa malom telesnom težinom je takva jer je u pitanju genetika.
Ljudi rođeni 15. avgusta nalaze se na vrhuncu lavlje sezone, pa nije ni čudo što su impresivni, ponosni i izrazito harizmatični. Njihova energija pleni, a broj 15 im dodaje umetničku žicu, senzualnost i brižnost. Ovi Lavovi su često osobe koje zrače toplinom, samopouzdanjem i elegancijom.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Nivo šećera u trudnoći i OGTT je nešto što većina lekara preporučuje da se rutinski uradi. Test provere šećera u krvi (koji se naziva i oralni test opterećenja glukozom ili OGTT) između 24. i 28. nedelje trudnoće radi provere da li postoji gestacijski dijabetes.
Prenatalna nega je jedan od ključnih faktora za zdravu trudnoću, bezbedan porođaj i pravilan razvoj bebe. Važnost prenatalnih pregleda je neupitna. Oni omogućavaju lekaru da prati zdravlje trudnice i ploda, pravovremeno prepozna eventualne komplikacije i savetuje buduću mamu o pravilnoj ishrani, suplementaciji i načinu života.
Trudnoća je jedinstveno iskustvo koje sa sobom donosi mnoge fizičke i emotivne promene. I dok je svaka trudnoća različita, ovo je 10 najčešćih simptoma u trudnoći – neki su blagi i prolazni, dok drugi mogu izazvati nelagodnost. Dobra vest je da većinu njih možete uspešno ublažiti uz odgovarajuću negu i male promene u svakodnevnim navikama.
Dvopek je hrskava, dvostruko pečena vrsta hleba koja se često preporučuje u ishrani osoba koje imaju problema sa varenjem ili se oporavljaju od stomačnih tegoba. Međutim, da li je zdravo jesti dvopek? Da li je dvopek zaista zdrav izbor u svakodnevnoj ishrani? Evo šta kažu stručnjaci i istraživanja.
Trudnoća je sama po sebi "vanredno" stanje, a ako još imate problem sa nekom alergijom, nekada je veoma izazovno.
Šta znače skraćenice sa ultrazvuka u trudnoći? Kako se tumače nalazi sa ultrazvuka u trudnoći? Šta je BDP, CRL, AFI, IOD?
