U ovom tekstu
Godine 1980. autizam je bilo daleko ređi nego danas. U proseku se javljalo oko 4 slučaja u 10.000 dece. Najnovija istraživanja pokazuju da danas jedno od 50 dece ima autizam. Mnogi se pitaju zašto je autizam čest danas? Iako je teško dobiti tačnu procenu, potpuno je jasno da se stopa autizma drastično povećala u poslednjih nekoliko decenija, zapravo najviše u poslednjih deset godina. Dakle, što se promenilo?
Postoji niz činilaca koji su doprineli povećanju broja slučajeva autizma.
To uključuje:
Godine 1980. autizam je prvi put uveden kao posebna dijagnostička kategorija. Do tog vremena, lekari ga podvode pod druge poremećaje, kao što je na primer shizofrenija detinjstva.
Od 1980. godine, a posebno u poslednjih desetak godina, među zdravstvenim radnicima i roditeljima znatno raste svest o ovom poremećaju. Pedijatri sada vrše skrinig na rane znakove upozorenja, a i roditelji su više informisani o toj tematici. Starija deca koja su imala znakove autizma ali nisu prepoznata kao autistična, sada su dobila ispravnu dijagnozu.
Usporedo sa naporima da se poveća svest, došlo je do promene dijagnostičkih kriterijuma koje sada priznaju autizam kao spektar. Sada se to naziva Autistički spektar poremećaja (Autism Spectrum Disorder (ASD)) – što je pomoglo da se obuhvati širok spektar simptoma koji nadilaze „klasičan“ autizam i koji uključuju i granične slučajeve socijalnog, komunikativnog i ponavljajućeg/stereotipnog ponašanja.
Poslednjih godina naučnici istražuju ogroman broj potencijalnih činilaca okoline koji bi mogli uzrokovati autizam (kao na primer izloženost toksinima, virusima i slično u fetalnom dobu). Postoji i veoma raširena teorija da je nasledni faktor presudan, kao i da su specifične genetske mutacije kod roditelja jedan od glavnih razloga za ovu “epidemiju” autizma, pogotovo zato što sve češće ljudi dobijaju decu u četrdesetim godinama. Neka istraživanja sugerišu i da ASD nastaje upravo zbog kombinacije te dve stvari – činilaca iz okoline i genetskog porekla.
Više: Autizam
U ljubavi su ozbiljni, lojalni i oprezni. Ne zaljubljuju se lako, ali kada se vežu, to je duboko i dugoročno. Potrebno im je vreme da nekome u potpunosti veruju, ali jednom kada se to dogodi, postaju snažan oslonac partneru.
Ne podnose neozbiljnost, haos i neodgovornost. Vole jasno postavljene granice i stabilne odnose, kako u poslu, tako i privatno.
Efikasan skrining omogućava lekarima da otkriju bolest pre nego što ona uznapreduje i proširi se na druga područja. Skrining raka grlića materice podrazumeva HPV test, PAPA test ili oboje.
Ukoliko ste želeli da probate svinjski file malo drugačijeg ukusa, medaljoni sa majčinom dušicom bi mogli da budu vaš izbor za ručak ovih dana.
Rođeni 26. decembra veoma cene poštenje, stabilnost i doslednost. Ne podnose haos, neorganizovanost i neodgovornost. Njihova snaga leži u istrajnosti jer mogu podneti dugotrajne napore bez odustajanja.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Ako se dete suočava sa nekim izazovnim periodom u životu poput polaska u vrtić, početkom čuvanja bake ili dadilje umesto mame, preseljenja ili rođenja mlađeg brata ili sestre, odložite odvikavanje od pelena.
Razvoj govora deteta će dosta zavisiti od vaše veštine govora, kao i od toga koliko ćete lično sa detetom vežbati njegov razvoj govora.
Socijalno-emocionalni razvoj čine i osećaj poverenja, ponosa, samopouzdanja, prijateljstva, naklonosti i humora. Briga odraslih i poverenje koje dete stekne u njih su ključ do uspešnog razvoja.
Na osnovu razvijenosti (tj. nerazvijenosti) ovih veština u određenom uzrastu mogli bi prepoznati decu koja će kasnije imati poteškoće u usvajanju čitanja i pisanja.
Počnite da učite dete manirima za stolom i obroci će biti prijatni i zabavni za celu porodicu, ali i za ostale koji će obroku prisustvovati.
Da li postoji dokaz ili studija koji pokazuju da su vakcinacija i autizam na neki način povezani ili da vakcine uzrokuju autizam? Ne, ne postoji veza između vakcina i autizma!
