Dobrovoljni celibat: Da li su zaista svi prestali da imaju seks?
Na društvenim mrežama, dobrovoljni celibat postao je vidljiv kao lična odluka, a ne kao tabu. Poznate ličnosti otvoreno govore o razlozima zbog kojih su se povukle iz seksualnih i romantičnih odnosa, ističući potrebu za kontrolom, ličnim granicama i emocionalnim oporavkom.
Celibat se decenijama povezivao sa religijom, duhovnošću i idejom uzdržavanja „zarad višeg cilja“. Međutim, poslednjih godina pojam „dobrovoljni celibat“ dobija novo značenje. Sve više ljudi svesno bira periode bez seksa, bez verskih razloga i bez osećaja odricanja.
Glumica Džulija Foks izjavila je da je njen višegodišnji celibat način da ponovo preuzme kontrolu nad sopstvenim telom i izborima, dok je muzičar Leni Kravic govorio o dugogodišnjem celibatu kao o duhovnoj odluci. Ipak, fenomen se ne zadržava samo na slavnim ličnostima jer sve više običnih ljudi preispituje odnos prema seksu, intimnosti i očekivanjima koja dolaze iz okruženja.
U ovom tekstu
Da li ljudi zaista sada imaju ređe seks nego ranije?
Podaci pokazuju da ovo nije samo prolazni trend sa društvenih mreža. Prema Opštem društvenom istraživanju iz 2021. godine, mladi između 18 i 34 godine imaju znatno manje seksualnih odnosa nego pre desetak godina. Više od 20% muškaraca mlađih od 35 godina i oko 19% žena izjavilo je da u prethodnoj godini nisu imali seks, što je značajan porast u odnosu na 2008. godinu.
Sličan trend primećen je i kod adolescenata. Studije pokazuju porast apstinencije bez obzira na to da li mladi imaju partnera ili ne, što ukazuje na širu promenu u odnosu prema seksualnosti, intimnosti i vezama.
Zašto ljudi biraju dobrovoljni celibat?
Razlozi za izbor celibata danas su raznovrsni. Osim duhovnih ili ličnih uverenja, sve češće se pominju emocionalni umor, razočaranja u odnose i potreba za psihološkim predahom.
Seksualni terapeuti primećuju da mnoge heteroseksualne žene svesno biraju pauzu od seksa i veza jer su iscrpljene emocionalnim radom u odnosima. Neravnoteža u odgovornosti, potreba da stalno „održavaju vezu“ i zanemarivanje sopstvenih potreba često dovode do osećaja olakšanja kada se iz tog kruga izađe.
Kod nekih ljudi, celibat služi kao način da se ponovo povežu sa sobom i razumeju sopstvene potrebe, bez pritiska partnera ili očekivanja okoline. Kod drugih, on predstavlja period u kome uče da emocionalne potrebe ne moraju automatski da se rešavaju kroz seks.
Celibat kao oblik emocionalne regulacije
Stručnjaci ističu da seksualna želja nije isto što i osnovne fiziološke potrebe poput gladi ili žeđi. Za razliku od njih, seksualna želja može oslabiti ako se na nju ne reaguje odmah. Upravo zbog toga, period bez seksa nekim ljudima pomaže da razviju druge načine nošenja sa stresom, usamljenošću ili anksioznošću.
Za osobe koje imaju osećaj gubitka kontrole nad seksualnim ponašanjem, svesna pauza može biti način da se uspostavi zdraviji odnos prema sopstvenim emocijama i impulsima.
Takođe, za osobe koje se identifikuju kao aseksualne, celibat nije odluka već prirodan način funkcionisanja, jer seksualna privlačnost jednostavno nije centralni deo njihovog iskustva.
Pokreti koji promovišu celibat i povlačenje iz dejting kulture
U savremenom kontekstu pojavili su se i specifični pokreti koji preispituju tradicionalne obrasce veza i seksualnih odnosa:
- 4B pokret – Nastao u Južnoj Koreji, 4B pokret podrazumeva odbijanje heteroseksualnih brakova, romantičnih veza, rađanja i seksa. Istraživači ga opisuju kao odgovor na pritiske društva, rodnu neravnopravnost i pronatalističke politike, ali i kao oblik lične strategije za budućnost žena.
- „Boy sober“ pristup – Termin „boy sober“ popularizovala je influenserka i komičarka Houp Vudard, a odnosi se na svesno odricanje od dejtinga i seksa kako bi se fokus stavio na mentalno zdravlje, lični razvoj i brigu o sebi. Za mnoge, ovo je odgovor na iscrpljujuću kulturu aplikacija za upoznavanje i površnih odnosa.
Kako izgleda život bez seksa? Da li je to problem?
Iskustva ljudi koji su praktikovali dobrovoljni celibat ukazuju da odsustvo seksa ne mora značiti odsustvo bliskosti. Naprotiv, mnogi u tom periodu razvijaju dublje, neseksualne oblike intimnosti kroz: razgovore, podršku, prijateljstva i kvalitetno vreme sa drugima.
Stručnjaci naglašavaju da je važno okružiti se ljudima koji poštuju ovakvu odluku i ne pokušavaju da je umanje ili ospore.
Dobrovoljni celibat nije univerzalno rešenje, ali za neke ljude može biti koristan, osnažujući i lekovit period.
Rezime
Dobrovoljni celibat ne znači da su „svi prestali da imaju seks“, već da se odnos prema seksu menja. Sve više ljudi bira svesne pauze, preispituje motive i traži intimnost koja nije zasnovana isključivo na fizičkom kontaktu.
U vremenu u kome su brzina, dostupnost i pritisak normalizovani, odluka da se stane, makar bilo i privremeno, za neke predstavlja upravo ono što im je potrebno.
Literatura:
- GSS Data Explorer: frequency of sex during last year – https://gssdataexplorer.norc.org/variables/5057/vshow
- Springer Link: Changes in Penile-Vaginal Intercourse Frequency and Sexual Repertoire from 2009 to 2018: Findings from the National Survey of Sexual Health and Behavior – https://link.springer.com/article/10.1007/s10508-021-02125-2
Više o intimnim odnosima i izborima čitajte u kategoriji U POVERENJU ⇓
