Poštovani, imam pitanje za psihologa ili učiteljicu.
Naime, moja ćerka nikako ozbiljno ne shvata školu, ona tamo ide da se igra. Ne zanima je što je tek drugi razred a već dobija dvojke. Mi smo se potrudili da shvati da je to ozbiljno, a da je ipak ni previše ne opterećujemo. Ne pridaje važnost ocenama. Samo slegne ramenima kao da je sve u redu. Jako je sramota kada je u školi zadirkuju zbog ocene, navukla je strah od kontrolnih, ali nekako kad sve to prođe kući pet para ne daje da se potrudi. Greši na nekim stvarima koje nisu stvar znanja nego koncentracije. Na primer, ceo tekstualni zadatak razume i postavi iz matematike, ali pogreši u prepisivanju dalje da li je plus ili minus ili u nekom osnovnom računanju. Vežbamo sa njom, ali je više stvar njene lenjosti i toga da bi sve pre radila osim da uči. Mrzi je da uradi zadatak, gleda da otalja, pretvara se da ne razume očekujući da neko uradi umesto nje. Tek smo na početku školovanja, ona nam je prvo i jedino dete i ne znamo kako da se postavimo. Veoma smo zabrinuti.
Hvala, Sandra
ODGOVOR UČITELJICE:
Poštovani,
Bilo bi dobro, s obzirom da i sami shvatate da je to tek početak, da joj malo više pomognete u razumevanju i savladavanju obaveza. Ono što bi bilo dobro, da psiholog odradi dodatna testiranja, da budete sigurni da je problem koncentracije i pažnje. Pažnja je nešto što se uči. Nemojte joj stvarati dodatan pritisak zbog ocena, ljutnjom ili kaznama, svakako pristupite razgovorom, bodrenjem i podrškom. Porazgovarajte sa učiteljicom da joj da priliku ispraviti lošu ocenu. Ona se trenutno ne snalazi u brojnim izazovima koji se od nje očekuju, svesna je da joj ne ide od ruke, ali radom, trudom i Vašom podrškom verujem da će sve doći na svoje. Lep pozdrav.
Drina Dimić, učiteljica
Sva pitanja možete postaviti na uciteljica@demetra.rs
Odgovore na ostala pitanja postavljena učiteljici možete pročitati OVDE.
Na isto pitanje odgovorila je i Manuela Kamikovski, psiholog, a njen odgovor možete pročitati OVDE!
