Disleksija

Disleksija je jedna od nekoliko specifičnih teškoća u učenju. Prema DSM IV se definiše kao poremećaj čitanja (tačnosti, brzine, razumevanje pročitanog) i stepen razvijenosti ove veštine je znatno ispod očekivanog u odnosu na mentalni uzrast, i pored normalne inteligencije i nivoa obrazovanja.

Šta je disleksija?

Sposobnost čitanja nam omogućava paralelno funkcionisanje i saradnja nekoliko kognitivnih funkcija istovremeno. Aktiviraju se centri u mozgu zaduženi za vizuelno – prostornu analizu slova, slogova, njihovih kombinacija kao i njihovu obradu, razumevanje i pamćenje. Potrebno je aktiviranje analitičkih jezičkih procesa koji su odgovorni za prepoznavanje slova, njihovo povezivanje sa glasovima i davanje značenja pročitanom. 

Različite vrste disleksije

U zavisnosti koji je deo u procesu čitanja najmanje razvijen ili oštećen postoje i različiti tipovi disleksije.

• Disleksija uzrokovana deficitom vizuelne percepcije.
• Disleksija uzrokovana deficitom vizuelne percepcije nije fizički problem sa vidom ili očima već neurološki problem u mozgu.

Disleksija uzrokovana deficitom vizuelne percepcije

Kod pojave disleksije bitno je proveriti vid i uraditi  očne testove. Samo tako možete biti sigurni da  problem sa vidom nije uzrok disleksije.

Pokazatelji ovog tipa disleksije

Ova vrsta disleksije smanjuje sposobnost obrade informacija koje stižu putem vida. Specifično se odnosi na slova i reči, dok ova deca mogu imati odličnu memoriju za slike i druge vrste vizuelnog sadržaja.

Kada neko sa vizuelnom disleksijom čita mora da zadržava sekvence pročitanih simbola u kratkoročnom pamćenju i da ih poveže sa pisanim oblikom i njihovim značenjem. U ovom procesu može nešto da krene naopako npr. VRATA – TRAVA. Doći će do pogrešnog tumačenja značenja reči, povezivanja reči sa sličnim značenjem, što ponekad menja ceo kontekst pročitanog teksta.

Koje se poteškoće javljaju zbog disleksije?

Mozak je manje efikasan u prepoznavanju simbola slova, povezivanja sa glasovima i njihovim kombinovanjem i raumevanjem značenja reči. To uzrokuje sporije čitanje, oklevanje i pravljenje mnogo malih grešaka pri čitanju.

Teškoće u vizuelnoj diskriminaciji

Deca sa disleksijom vizuelnog tipa često mešaju slična slova po izgledu ili mešaju reči koje su grafički slične. Pogotovo one koje su iste kao u ogledalu, sto je češće u latiničnom pismu. Dok pišu slova i brojeve mogu okretati otpozadi ka spreda, odozgo ka dole. Ogledalsko pismo je često. Čak dolazi do mešanja leve i desne strane papira.

Mešanje redosleda slova u reči

Ovo je najčešća greška koju deca prave. Mešanje redosleda u reči za koju znaju šta znači npr. vatra – vrata. Takodje često izostavljaju slova ili ceo slog u reči ili ga ponove i dodaju npr. vrata – vratata.

Vizuelno pamćenje

Vizuelna memorija dozvoljava nam da prepoznamo i upamtimo slova, brojeve, simbole i njihove sekvence tj. raspored u kom se nalaze u reči, njihovo zadržavanje u mislima i u svesti tokom dvadesetak sledećih  sekundi. Kod dece sa disleksijom je upravo ova faza pamćenja oštećena, te je pogodjena i usklađenost pretvaranja slova u glasove, njihovo povezivanje u slogove koji se potom povezuju u smislene reči koje izgovaraju ako čitaju na glas ili ih vide kao celovitu i jasnu misao ako čitaju u sebi.

Ako kratkotrajna memorija nije omogućila pamćenje rasporeda slova ili slogova u reči, dete koje čita ih neće moći sa lakoćom povezati u reč i tada se primećuju zastajkivanja i oklevanja karakteristična u čitanju kod ove dece. Oni pokušavaju da dodatnim iščitavanjem pronađu i nadoknade slovo ili slog koji su izostavili pri čitanju.

Kada postoji problem koji obuhvata vizuelnu memoriju dete neće pamtiti  reči koje su pročitali malo ranije, jer će biti skoncentrisani na sadržaj koji trenutno iščitavaju. Takođe može dovesti do toga da da ono sto su upamtili jedan dan da već drugog bude zaboravljeno.

Teškoće u pisanju i prepisivanju reči

Ovo može biti veoma težak zadatak za decu sa disleksijom. Prepisivanje će biti mnogo sporije jer samo mali deo teksta mogu zapamtiti odjednom. Čak i pomeranje vidnog polja sa teksta koji čitaju na papiru može dovesti do zaboravljanja dela teksta. Prepisan tekst je često nepotpun i netačan.

Vizuelno praćenje teksta

Prilikom čitanja izostavljaju kraj reči, preskaču cele reči ili čak ceo red. Slabo razvijena vizuelna percepcija utiče na sposobnost da prate nizove redova u tekstu te se pri čitanju zbunjuju kada treba da pređu u sledeći red.

Ako dete čita na glas, dodatno može dovesti do oklevanja, zastajkivanja i pravljenja čestih grešaka.

Sve gorenavedeno utiče i na sposobnost pisanja i direktno utiče na kvalitet  i sadržaj pisanih sastava. Ova deca imaju ideje, mogu zamisliti i razraditi zadatu temu ali će problem nastati kada te misli treba da se pretoče u reči i zapišu na papir. Povezivanje misli i njihovo oblikovanje i obrada u gramatički korektnu rečenicu sa dosta opisa i objašnjenja će biti sporije.

Opisivanje nekog događaja, situacije ili  neke ličnosti otkriće stepen jezičke razvijenosti ove dece. Što su deca starija, veća će biti njihova razlika i kašnjenje u odnosu na vršnjake. Bogatstvo rečnika, gramatički korektno izražavanje i na dalje jezička razvojenost se najviše izgrađuje putem pisanog oblika jezika, tj. tekstova koji se čitaju ili pišu a to je upravo ono što je osobama sa disleksijom uskraćeno.

Pročitajte još: Kako prepoznati da dete ima problem sa sluhom?

Marija Ranisav, logoped

Edukativni centar “Prve reči”

Sva pitanja koja imate u vezi sa razvojem govora možete poslati na logoped@demetra.rs

_{Objavljeno: 6. jun 2019. godine, ažuriran: 4. april 2024. godine}