Obično roditelji sa distance od 10, 20 i više godina sa osmehom pričaju anegdote i sećaju se kako je izgledalo kada dete neće u školu i otvoreno negodoje. Međutim, neretko se iza tog negodovanja kriju drugi problemi, bilo da su oni u kući ili školi. Sa druge strane, nema deteta koje je baš uvek raspoloženo za odlazak u školu, pa i to treba imati u vidu.
Bez obzira da li se radi o prvacima ili srednjoškolcima, znajte da je negodovanje zbog škole normalna reakcija.
Dete neće u školu – zašto?
Kao što su odraslima nekada potrebni dani mira i najrađe bismo se pokrili preko glave i proveli u krevetu ceo dan, normalno je da su i deci potrebni dani kada će brinuti o svom mentalnom zdravlju. Deca su često iscrpljena stalnim pritiskom, brigom i suočavaju se sa anksioznošću.
Ako dete stalno izbegava školu, to može biti znak za uzbunu da nešto nije kako treba i da možda postoji veći problem.
Porazgovajte sa detetom i raspitajte se da li je u školi bilo nekog isključivanja, izbegavanja, društvenih, emocionalnih ili razvojnih problema. Dobra vest je da uvek postoji način da budete podrška svom detetu i pomognete mu da se izbori sa problemima.
Deca nakon navršenih 5 godina postaju prirodno anksioznija, jer shvataju da su ranjiva. Posebno što tada shvataju da postoji smrt, povreda, moguć gubitak roditelja. Može se dogoditi da dete, dok je u školi, brine o tome da bi nešto moglo da se dogodi roditelju. Takođe postoje i situacije u kojima deca brinu oko toga što roditelj nije tu da ih zaštiti.
Ovo je period kada oni uživaju u samostalnosti koja im je data, ali su paralelno i zabrinuti zbog nje i odustva iz sigurnosti svoga doma.
Situacije sa kojima se neka deca suočavaju
Dete može biti zabrinuto kako će doći do škole ili se vratiti kući. Možda na putu sreće nekog ko je nasilan. Isto se nekada dešava i u autobusu. Nekada deca to ne žele da podele, pa se pretvaraju da su bolesna.
Ako se dete žali na bolove u stomaku, velika je verovatnoća da su oni psihološke prirode. Recite mu da i vas nekada boli stomak zato što se brinete da li ćete zakasniti ili kako ćete obaviti važan poslovan zadatak i da je to sasvim u redu. Nekada prosto morate biti uporniji prilikom razgovora sa detetom jer oni obično neće odmah da se otvore i sve ispričaju. Zato je veoma važno vreme sa detetom, kao i porodični obroci u domu.
Šta učiniti kada dete ne želi da ide u školu?
Povremeno kukanje zbog škole je sasvim normalno. Međutim, uporno i trajno izbegavanje škole zapravo je možda posledica nekih problema sa kojima se dete nosi. Ovo ne mora nužno da znači da ga neko u školi ismeva ili matretira. Razgovarajte sa detetom i shvatite ozbiljno njegov stav i razloge.
Važno je i da prepoznate detetove strahove. Nama deluje da se oni samo igraju, da nije preteška, ali za njih je škola izrazito težak, naporan i odgovoran posao.
Ulaganje energije, znanja i veština svakoga dana; odlazak na fizičko i/ili aktivnosti, sve je to veoma teško za dete i normalno je da nekada želi da se opusti.
Imajte u vidu da deca, čak i kada su bolesna, kod kuće moraju da završavaju obaveze koje su u školi propustili.
Neka im boravak u kući bude realniji
Ponekad deca ne žele u školu jer im je kod kuće zabavno. Ovo ne znači da im u kući treba napraviti „pakao od života“ i dobro je da je kuća njihova sigurna baza i mesto uživanja. Međutim, pustite da im boravak u kući nekada i bude dosadan. Ne moraju uvek da se zabavljaju, neka imaju i neke dužnosti i obaveze.
Važno je i da deca znaju da ostanak kod kuće ne znači da će sve vreme gledati u ekrane i igrati igrice. Brinite o njemu, ali nemojte preterivati u povlađivanju.
Šta kada otkrijete uzrok problema zašto dete neće u školu?
Gotovo svaki problem koji dete ima se može rešiti, na ovaj ili onaj način. Deca su sjajna u rešavanju problema, ako im damo priliku za to.
- Ako dete ima akademskih problema, zapitajte se da li previše očekujete od njega i koliko ono može da se nosi sa očekivanjima. Možda dete ima previše vannastavnih aktivnosti.
- Ukoliko se suočava sa anksioznošću zbog odvajanja, što se često dešava nakon polaska u prvi razred, razgovarajte i sa učiteljicom ili učiteljem o problemu i kako da ga prevaziđete.
- Nemojte se ustručavati da kontaktirate učitelja, razrednog starešinu, psihologa, pedagoga i ostale u lancu odgovornosti, ako dete ima problem sa nasilnim okruženjem ili nekim vidom mentalnog zlostavljanja.
Ako dete duže vreme odbija da ide u školu, ponaša se uznemireno i plače, ali i ima znake anksioznosti, obratite se pedijatru za uput za psihologa. Nekada deca imaju toliki strah od nekih događaja ili osoba da će učiniti sve da spreče da do njega dođe, uključujući i neke opasne radnje. Srećom, poverenje u roditelje i dobri porodični odnosi su ključ za prevazilaženje problema.
Pročitajte: Roditelji i škola: Uključivanje roditelja u detetovu školu
