Najvažniji vitamini u ishrani dece: Vitamini koji su neophodni za pravilan rast i razvoj deteta

Vitamini u ishrani dece koji su najvažniji za pravilan rast i razvoj, kao i stanja do kojih može dovesti njihov nedostatak.

Vitamin A – RETINOL u ishrani dece

Vitamin A je važan jer on utiče na imunitet, pomaže rast i razvoj deteta i razvoj kostiju. Takođe ima važnu ulogu za čulo vida.

Najviše vitamina A ima u jajetu, džigerici, mlečnim masnoćama, šargarepi, prokelju, spanaću, paprikama i kajsijama.

Nedostatak vitamina A kod deteta

Nedostatak ovog vitamina može da dovede do oslabljenog vida, lošeg imuniteta, promena na koži i usporenog rasta.

Vitamini u ishrani dece B1 – TIAMIN u ishrani deteta

Tiamin je veoma važan za funkcionisanje centralnog nervnog sistema i metaboličkih procesa ugljenih hidrata.

Prirodno ga najviše ima u džigerici, bubrezima, kvascu, žitaricama (pšenica, ovas, raž, pirinač), grašku, karfiolu, soji, sočivu i svinjskom mesu.

Nedostatak vitamina B1 kod dece

Nedostatak tiamina može da izazove probleme sa probavom i srcem, a može da uzrokuje i oboljenje poznato kao beri-beri. Ova bolest i dan danas predstavlja veoma veliki problem na Dalekom istoku, jer pirinač koji se tamo koristi u ishrani, nema visoki nivo vitamina B1. (izvor)

Vitamin B 2 – RIBOFLAVIN u ishrani deteta

Vitamin B 2 je, takođe, zadužen za dobar vid. Pre svega, njegova uloga je da snabdeva ćelije kiseonikom i učestvuje u prometu masti i ugljenih hidrata.

Najbolji prirodni izvori riboflavina su jaja, kvasac, mlečni proizvodi (mleko, sir), iznutrice, žitarice i pečurke.

Nedostatak vitamina B 2 kod dece

Nedostatak riboflavina može prouzrokovati osetljivost sluzokože, osetljivost na svetlost i zapaljenje uglova usana.

Vitamin B 3 – NIACIN u ishrani deteta

Niacin je veoma važan kod regulisanja masnoće u krvi i metabolizma masti. Najviše niacina ima u mesu, džigerici, ribi, krompiru i pšeničnim mekinjama.

Nedostatak niacina u ishrani dece

Ukoliko se javi nedostatak ovog vitamina, može doći do problema sa kožom. Javlja se zapaljenski dermatitis koji zahvata otkrivene delove kože – lice i ruke do laktova. Promene se uglavnom javljaju početkom proleća i osim crvenila i otoka, može doći i do hiperpigmentacije. Može se javiti i na jeziku.

Vitamin B6 – PIRIDOKSIN u ishrani dece

Vitamin B 6 je neophodan za metabolizam proteina. Ovog vitamina ima u svim namirnicama biljnog i životinjskog porekla.

Nedostatak vitamina B 6 kod deteta

Nedostatak vitamina B 6 može da izazove glavobolju , depresiju, konfuzno ponašanje, zaostajanje u rastu, promene na koži i sporo stvaranje antitela.

Vitamin B 12 – KOBALAMIN u ishrani dece

Ovaj vitamin je neophodan za pravilno funkcionisanje mekih tkiva i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca.

Najviše vitamina B 12 ima u džigerici, sardini, jajima, svim vrstama mesa, siru i mleku.

Nedostatak vitamina B 12 kod deteta

Dojenje je jedan od najneverovatnijih osećaja koje ćete imati priliku da iskusite. Gotovo neverovatan kao i samo stvaranje jednog novog ljudskog bića. Međutim, postoje brojni izazovi i pitanja o dojenju sa kojima ćete se suočiti na tom putu, čak i ako ste sve pročitali ili ste ranije dojili bebu.Ukoliko detetu nedostaje vitamin B 12 može doći do anemije, raznih oboljenja organa za varenje, oboljenja nerava. Posebno su ozbiljni oblici ukoliko se ne jede meso. Više: Veganska ishrana dece: zašto je treba odložiti

Saznajte više: Nedostatak vitamina B12

Najvažniji vitamini u ishrani dece – Vitamin C – ASKORBINSKA KISELINA u ishrani deteta

Vitamin C je neophodan za zdrave kosti, zube, hrskavicu, tkivo i kožu. Vitaminom C su bogate namirnice biljnog porekla: paprika, limun, pomorandža, paradajz, brokoli, krompir, kupus, kelj, karfiol i peršun.

Nedostatak vitamina C u ishrani deteta

Usled nedostatka vitamina C gvožđe ne može da se apsorbuje i dolazi do anemije. Neophodan je i za aktivaciju hormona, eliminaciju toksina, imunitet, lučenje žuči i aktivaciju nervnih nadražaja.

Vitamin D – KALCIFEROL u ishrani deteta

Vitamin D je, pre svega, neophodan za pravilan koštani razvoj. Otuda je važno da se deci daje suplementacija vitaminom D u prvim godinama života.

U prvoj godini svakodevno treba davati vitamin D, dok se u narednim savetuje davati deci tokom zimskih meseci. Popularno i najlakše se pamti da deci treba davati vitamin D u mesecima koji imaju R u nazivu – septembaR, oktobaR, novembaR, decembaR, januaR, febRuaR, maRt, apRil. Tada nema dovoljno sunca, pa je preporučljivo da deca piju vitamin dodatno. Pored davanja vitamina, obavezno je da deca svakodnevno budu napolju bez obzira na vremenske uslove.

Najviše vitamina D ima u jajima, mleku, puteru, ribljem ulju, lososu, tunjevini i sardini.

Nedostatak vitamina D kod dece

Nedostatak vitamina D kod dece može izazvati rahitis.

Vitamin E – TOKOFEROL u ishrani deteta

Unos vitamina E kod dece i odraslih je veoma važan jer je vitamin E jak antioksidans. On je važan i za metabolizam. Najviše vitamina E ima u biljnim uljima, zatim u lisnatom povrću, jajima, puteru, kikirikiju, soji i orasima.

Nedostatak vitamina E u ishrani dece

Ukoliko dođe do nedostatka vitamina E, može doći do neuroloških promena i anemije.

_{Objavljen: 8. april 2019. godine, ažuriran: 18. decembar 2024. godine}