Da li ste razmišljali o tome da nekima razvijen turizam može da donese više štete nego koristi? Ovih 10 evropskih gradova koji ne žele turiste imaju svoje razloge za to. Da li su oni opravdani, pročitajte u nastavku.
Evropa je odavno poznata kao jedno od najpopularnijih turističkih odredišta, privlačeći milione posetilaca svake godine. Međutim, dok su mnogi gradovi otvoreni za masovni turizam, neki evropski gradovi suočavaju se sa izazovima koje donosi prekomerni broj turista. Ovi gradovi, iako lepi i istorijski značajni, sve više traže načine da ograniče ili usmere priliv posetilaca kako bi sačuvali svoj lokalni identitet, očuvali prirodnu i kulturnu baštinu, kao i kvalitet života svojih stanovnika.
Kanali, mostovi i, uopšte, istorijska arhitektura, privlači milione turista godišnje. Međutim, ovaj priliv je izazvao degradaciju životne sredine i raseljavanje stanovnika. Venecija je morala da počne da nameće naknade za jednodnevne izletnike i ograniči broj turista koji u špicu mogu ući u sam centar grada. Ovi maleni koraci su pokušaj da se zaštiti ekosistem Venecije koji je na rupu pucanja, ali i omogući, koliko je to moguće, normalan život njenim stanovnicima.
Stanovnici Barselone čine sve da spreče dalji razvoj turizma i da ga ograniče. Ovaj grad je poznat po impozantnoj arhitekturi Antonija Gaudija, kao i po živopisnoj kulturi i prelepim plažama, ali je i prepun turista. Njegovi stanovnici iznova se suočavaju sa rastom cena nekretnina i ulicama koje su prepune. Lokalna vlast je preduzela korake za ograničavanje kratkoročnog iznajmljivanja stanova, kao i ograničen razvoj novih hotela, jer su protesti stanovništva veoma česta pojava.
Većina ljudi koja je bila na Santoriniju upravo konstatuje da je belina ovog ostrva i njegova lepota vidljiva većinom na slikama jer uživo je veoma često prepun turistima. Kultne crkve i plave kupole vidljive su na profesionalnim fotografijama, ali je pitanje da li ćete imati takve fotografije u sezoni kada sve vrvi od turista. Infrastruktura nije predviđena da izdrži veliki broj posetilaca u letnjim mesecima, te su sprovedene mere ograničenja broja brodova koji mogu da pristanu na ostrvo tokom krstarenja. Razrađuju se metode na koje se još načine ovaj broj može ograničiti.
Dubrovnik je postao potpuni hit nakon što su kadrovi serije „Igra prestola“ snimani u starom gradu. Ovaj grad je pod zaštitom UNESCO-a. Sada se mala populacija grada veoma teško nosi sa masom turista koji ga posećuju i pristižu na kruzerima. Grad je bio primoran da zbog previše turista uvede mere ograničenja broja kruzera koji mogu da pristignu i doda kamere koje će pratiti gužvu odlučan u nameri da ograniči i smanji broj turista.
Amsterdam je još jedan grad na vodi koji je poznat po kulturnim znamenitostima, ali i lepoti. Preplavljen je turistima, posebno u istorijskom delu grada, a lokalna vlada se trudi da izvrši pritisak na turiste da poštuju pravila grada. Grad je prestao da vrši promociju kao turistička destinacija i fokusira se na regulisanje protoka turista da bi stanovnici ovog grada mogli što nesmetanije da žive.
Možda najmanje očekivano, ali na listi „10 evropskih gradova koji ne žele turiste“ našao se i glavni grad Islanda. Njegove prirodne lepote i pejzaži koji se malo gde mogu videti, privukli su milione turista poslednjih godina. Mala populacija ove zemlje i ograničena infrastruktura ne mogu da podnesu dalji rast broja turista. Oni žele da zadrže ograničen broj turista, ali je mogućnost preseljenja na Island uglavnom uvek dostupna opcija jer stanovnika i različitih zanimanja uglavnom nedostaje.
Za mnoge je Prag divna destinacija, ali najmanje očekivana na ovoj listi. Ipak, sa svojim divnim starim gradom, on je postao pravo žarište turista. Posledica je i prenaseljenost u istorijskom delu grada. Meštani se žale da više ne žive mirnim životom, jer je sve komercijalizovano i sve skuplje, pa je grad ograničio Airbnb iznajmljivanje i uveo druge smernice za očuvanje istorije i upravljanje brojem turista.
Pet sela koje spadaju u ovu italijansku oblast smeštenu na litica koje gledaju na Sredozemno more i povezane su vozom, jedna su od najpopularnijih i najslikanijih destinacija u Italiji. Ovi gradići imaju prekomeran broj posetilaca, pa je vlada uvela ograničenja o broju turista koji mogu svakodnevno da pešače između sela. Razmatra se i uvođenje ulaznica kako bi se očuvao tradicionalni način života i njegova lepota.
Još jedan grad u kom ne žele turiste u prevelikom broju je Majorka. Ovo prelepo ostrvo na Mediteranu decenijama je preplavljeno turistima, a posebno tokom letnjih meseci. Pored brige za njihov životni prostor, rastući troškovi života je ono sa čime se stanovnici Majorke suočavaju. Postoje napori lokalaca da turističke prakse budu održive i više ekološke u odnosu na ono što je trenutno praksa.
Pariz je, poput Venecije, oduvek jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija. Ali čak i u njemu, određeni delovi grada nastoje da smanje uticaj turizma. Monmartr, oblast Ajfelove kule i Luvr često su pretrpani, što dovodi do frustracije i kod turista i kod lokalnog stanovništva. Grad podstiče turizam van letnje sezone, a Parižani žarko žele da održe šarm svog grada bez preplavljenosti turistima.
Foto: Canva & Demetra
Iako je turizam ključni izvor prihoda za mnoge evropske gradove, previše turista može imati negativne posledice po lokalno stanovništvo, infrastrukturu i kulturnu baštinu. Gradovi kao što su Venecija, Barcelona i Amsterdam sve više preduzimaju korake kako bi ograničili ili kontrolisali masovni turizam, uvodeći nove propise, takse ili čak ograničenja za turiste. Cilj ovih mera nije potpuno zatvaranje vrata posetiocima, već stvaranje održivijeg okruženja koje balansira između potrebe za očuvanjem gradskog života i pružanja nezaboravnog iskustva turistima. Na kraju, budućnost turizma leži u odgovornom i održivom pristupu, kako bi i gradovi i turisti mogli da uživaju u harmoničnoj zajednici.
Objavljen: 28. oktobra 2024. godine
Roditeljstvo je najteži životni zadatak i ne podrazumeva se da iko zna sa sigurnošću šta da radi, osim kada pričamo o preživljavanju i potrebi da nagonski zaštitimo dete. Gotovo sve ostalo se uči.
Uglavnom je potrebno oko 4 nedelje od poslednje menstruacije, odnosno oko 14 dana od ovulacije da bi analiza beta HCG pokazala trudnoću, a za test za utvrđivanje trudnoće, nekada i par dana više da biste dobili odgovor na pitanje “da li sam trudna”.
Zašto ciklus postaje kraći posle 30? A zašto kod nekih žena postaje duži? Da li je to znak nekog zdravstvenog problema? Kako se može uticati na dužinu ciklusa?
Da bismo razumeli zašto se ovo dešava, važno je znati šta svaki od ovih testova zapravo pokazuje.
Obično nema potrebe da brinete i ako počne ranije ili kasnije, ali bi ipak bilo dobro da konsultujete lekara ako se to dogodi pre 8, odnosno ako se ne dogodi do 14 godina.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Galenika lansira terapiju za lečenje gojaznosti Investicija u budućnost zdravlja i ulazak u najb...
Analiza je objavljena u uglednom časopisu Nature Medicine uoči Svetskog dana borbe protiv raka, 4. februara 2026. godine, i obuhvata podatke iz čak 185 zemalja sveta.
Iako deluju opušteno i druželjubivo, u sebi nose snažnu potrebu za slobodom, originalnošću i ličnim prostorom.
Dolazak bebe menja sve. Ne samo ritam dana, već i odnos između partnera. Ljubav ne nestaje, ali se često potisne umorom, obavezama i stalnim osećajem da „nema više prostora ni vremena“.
Vodolije rođene 13. februara su idealistični, društveni i avanturistički nastrojeni partneri. Ljubav za njih ima i duhovnu dimenziju, ali često imaju problem da jasno izraze svoja osećanja ili da precizno definišu šta očekuju od veze.
Današnja tema je siromaštvo zbog kog su milioni devojčica napuštaju školovanje, jer ne samo da ne mogu sebi da priušte higijenske uloške, već nemaju pristup ni čistoj vodi.
