Više od 80% građana Srbije generalno podržava doniranje organa, dok je skoro ¾ građana je saglasno
da porodica donira njihove organe ukoliko se nađu u takvoj situaciji, rečeno je na današnjoj konferenciji za medije povodom obeležavanja Evropskog dana donora. Oni koji su se izrazili suprotno, kao dva najčešća razloga navode nepoverenje u sistem i uverenje da je doniranje organa protiv njihove religije i veroispovesti. Ovo su samo neki od rezultata istraživanja “Stavovi građana Srbije o doniranju organu”, koje je uradio Ipsos za potrebe Udruženja pacijenata “Donorstvo je herojstvo” u septembru mesecu.
U ovom trenutku u Srbiji oko 2.000 pacijenata čeka na transplantaciju organa, među njima je i 40-oro
dece bubrežnih pacijenata. Od početka godine u Srbiji su urađene svega 22 kadaverične (sa preminulog donora) transplantacije – 10 bubrega, 3 srca, 3 jetre i 6 rožnjača. Najviše zatraženih i dobijenih saglasnosti za doniranje organa bilo je u UKCV Vojvodina.
Dr Ružica Jovanović, v. d. direktora Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja je izjavila da: Ministarstvo zdravlja čvrsto je opredeljeno, i čini sve, da se oblast transplantacije organa u našoj zemlji
značajno unapredi. I to u svakom smislu, dakle i administrativno, kroz neophodna zakonska i podzakonska akta, ali pre svega u pogledu broja donora i broja obavljenih transplantacija. Za to imamo sve potrebne resurse- stručne timove za transplantaciju, dobru organizaciju, neophodnu opremu i izuzetne uslove rada u našim bolnicama.
U skladu sa tim, u prethodnih par meseci urađeno je 8 transplantacija bubrega, 3 transplantacije jetre, 3 transplantacija srca i 6 transplantacija rožnjača, što jeste značajan pomak u odnosu na stanje pre, ali svakako nije dovoljno. Za mnogo bolje rezultate, rezultate koji su od životne važnosti za blizu 2.000 ljudi koji trenutno čekaju organ, potrebna je jak i nedvosmislena podrška svih društvenih aktera, civilnog društva, pojedinaca, javnih ličnosti, verskih organizacija… Zato je neophodno da se svi još više angažujemo kako bismo dodatno podigli svest građana o značaju transplantacija.
Asist. dr Saša Knežević, specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije i koordinator
za darivanje UKCS, smatra da: Transplantacija predstavlja najviši čin zrelosti i humanosti jednog društva, test spremnosti da se pomoć traži i spremnosti da se pomoć dobije. Transplantacija je ogledalo empatije sadašnjeg čoveka da se izdigne iznad lične tragedije i podari dalje život kome je potreban i suđen, uteha i nada da lakše prođe kroz svoje lične tragedije. Transplantacija je najmanje medicinska procedura, mnogo više je merilo svih socijalnih, kulturoloških i drugih odnosa društva u celini.
Jasmina Miljković je majka koja je prošle godine donirala sinu bubreg, član udruženja dece
bubrežnih bolesnika i transplantiraniih osoba „Sve za osmeh“ prenela je svoje iskustvo: Srećna je
žena koja se ostvari u ulozi majke, naročito ako dobije drugu šansu da omogući detetu koje je bilo
bolesno od autoimune bolesti da nastavi normalno da živi kao i svi njegovi vršnjaci. Činjenica da je njegov život u mojim rukama i da isključivo zavisi od aparata za peritoneumsku dijalizu na koji je bio
priključen dnevno od 12 do 17 sati ne dovodi u pitanje kako ću i da li ću moći, nego ja to mogu i moram
za moje dete.
Put od saznanja, prihvatanja, lečenja i izlečenja trajao je punih 9 godina i bio je pun
straha, neizvesnosti, ali i nade da će na kraju sve biti dobro. Zahvaljujući Univerzitetskoj dečjoj klinici
Tiršova, Repupličkom fondu za zdravstveno osiguranje, inostranom timu, timu nefrologije, hirurgije,
urologije i psihologa, Boris je sada zdrav dečak koji sutra puni 12 godina.
Prof dr. Zvonko Magić, predsednik komiteta za bioetiku UNESKO-ve komisije republike Srbije i
profesor na predmetu humana genetika Medicinskog fakulteta VMA u penziji, skrenuo je pažnju na
potrebu da se Zakon o transplantaciji usvoji što pre: U tom cilju bilo bi dobro da se upiti molba/apel
svim relevantnim institucijama/osobama koji mogu da doprinesu realizaciji ovog apela: Ministarstvo
zdravlja, predsednik Vlade, predsednik odbora za zdravlje Skupštine, predsednici svih odborničkih
grupa u parlamentu itd. Druga stvar se odnosi na potrebu da pokrenemo diskusiju/inicijativu da Srbija
ratifikuje Dodatni protokol o transplantaciji organa i tkiva ljudskog porekla, koji ide uz Konvenciju
Saveta Evrope o ljudskim pravima i biomedicini iz Ovijeda koju je Srbija ratifikovala pre više od dest
godina.
Iz Udruženja Donorstvo je herojstvo ponavljaju apel da je neophodno donošenje i primena Zakona o
presađivanju ljudskih organa (koji nije na snazi više od 3 godine) kao i postavljanje transplantacije za
Nacionalni prioritet koji će podrazumevati konkretne akcije od strane zdravstvenih vlasti i kreiranje
Nacionalne strategije. Ivana Jović iz Udruženja “Donorstvo je herojstvo” je s tim u vezi istakla: U
Hrvatskoj je od početka godine bilo 90 potencijalnih donora, u našoj zemlji 26. Ovi podaci svakako
ukazuju na prostor za unapređenje u okviru zdravstvenog sistema i to pre svega u ojačavanju
kapaciteta donor bolnica. Ujedno, prošle godine je bio veći broj realizovanih donora, iako je broj
zatraženih saglasnosti bio manji, upravo zbog kampanje koja je bila aktivna dokom čitavog perioda.
Ovo je razlog zbog koga insistiramo na nacionalnom prioritetu i dugoročnom planu i konkretnim
akcijama koje će biti preduzete od strane Ministarstva zdravlja za rešavanje ovog problema. Imamo u
planu i da o višegodišnjoj alarmantnoj situaciji sa transplantacijama ponovo podsetimo i predsednika
država Aleksandra Vučića, kao i predsednika Vlade Miloša Vučevića i zatražimo podršku države i hitno
rešavanje životnog problema za više hiljada pacijenata.
Slogan ovogodišnjeg Evropskog dana donora je “Jedna odluka, mnogo spašenih života”. Baš zato, u
čast svim donorima, živim i kadaveričnim, kao i porodicama koje su dali saglasnost da organi njihovih
najmilijih budu donirani, pozivamo naše sugrađane da nam se pridruže u petak 4.10.2024. u 11h u
parku Ušće (deo iza tržnog centra, kod Skejt parka) da zajedno zahvaljujući podršci i donaciji JKP
„Zelenilo – Beograd“, zasadimo drugo drvo života, koje će biti podsetnik na sve naše heroje!
Fotografije: Press centar UNS
Roditeljstvo je najteži životni zadatak i ne podrazumeva se da iko zna sa sigurnošću šta da radi, osim kada pričamo o preživljavanju i potrebi da nagonski zaštitimo dete. Gotovo sve ostalo se uči.
Uglavnom je potrebno oko 4 nedelje od poslednje menstruacije, odnosno oko 14 dana od ovulacije da bi analiza beta HCG pokazala trudnoću, a za test za utvrđivanje trudnoće, nekada i par dana više da biste dobili odgovor na pitanje “da li sam trudna”.
Zašto ciklus postaje kraći posle 30? A zašto kod nekih žena postaje duži? Da li je to znak nekog zdravstvenog problema? Kako se može uticati na dužinu ciklusa?
Da bismo razumeli zašto se ovo dešava, važno je znati šta svaki od ovih testova zapravo pokazuje.
Obično nema potrebe da brinete i ako počne ranije ili kasnije, ali bi ipak bilo dobro da konsultujete lekara ako se to dogodi pre 8, odnosno ako se ne dogodi do 14 godina.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Galenika lansira terapiju za lečenje gojaznosti Investicija u budućnost zdravlja i ulazak u najb...
Analiza je objavljena u uglednom časopisu Nature Medicine uoči Svetskog dana borbe protiv raka, 4. februara 2026. godine, i obuhvata podatke iz čak 185 zemalja sveta.
Iako deluju opušteno i druželjubivo, u sebi nose snažnu potrebu za slobodom, originalnošću i ličnim prostorom.
Dolazak bebe menja sve. Ne samo ritam dana, već i odnos između partnera. Ljubav ne nestaje, ali se često potisne umorom, obavezama i stalnim osećajem da „nema više prostora ni vremena“.
Vodolije rođene 13. februara su idealistični, društveni i avanturistički nastrojeni partneri. Ljubav za njih ima i duhovnu dimenziju, ali često imaju problem da jasno izraze svoja osećanja ili da precizno definišu šta očekuju od veze.
Današnja tema je siromaštvo zbog kog su milioni devojčica napuštaju školovanje, jer ne samo da ne mogu sebi da priušte higijenske uloške, već nemaju pristup ni čistoj vodi.
