Šta je celijakija?

Celijakija je digestivni problem koji je uzrokovan abnormalnom reakcijom imuniteta na gluten, odnosno kao enteropatija osetljiva na gluten. Gluten je protein koji se nalazi u nekoliko vrsta žitarica: pšenica, spelta, ječam, a ovas je najčešće kontaminiran.

Problem je u tome što se gluten u tragovima može naći u mnogim prerađenim namirnicama, pa čak i u lekovima i kozmetici.

Pored celijakije, postoje još i intolerancija na gluten. A celijakiju ne treba mešati ni sa osetljivošću na gluten, koja nije autoimuni poremećaj. Kada je u pitanju celijakija, autoimuni odgovor na gluten su toksini koji uništavaju crevne resice, a kada su resice oštećene, telo nije u stanju da apsorbuje hranljive materije iz hrane što može dovesti do neuhranjenosti, ali i drugih zdravstvenih komplikacija. ^(*1)

Celijakija – autoimuna bolest

Statistika kaže da jedna od 100-150 osoba ima celijakiju. Što znači da bolest nije retka, učestalost je nešto manja od 1% u populaciji. Žene su ugroženije, jer se kod njih gotovo duplo češće javlja.

Kada se sumnja da je u pitanju celijakija?

Simpotomi celijakije obično uključuju probleme sa probavom i crevima, ali mogu se javiti i drugi problemi poput: gubitka težine, povraćanja, nadimanja, bolova u stomaku, dijareje ili zatvora.

Deca sa celijakijom se često mogu osećati umorno i razdražljivog, moguće je da budu sitnija od druge dece i da imaju odloženi pubertet.

Odrasli sa celijakijom mogu da imaju iste probavne simptome, ali pored toga i: anemiju, slabe kosti, umor, poremećaje kože (ekcem, vitiligo), utrnutnost i žmarce u rukama i nogama, promena boje zuba, ranice u ustima, nepravilni menstrualni ciklusi, neobjašnjiva neplodnost i spontani pobačaji. Više: Celijakija i neplodnost

Dermatitis herpetiformis

Dermatitis herpetiformis je uobičajeni simptom celijakije koji se javlja kod 15-25% ljudi sa ovim zdravstvenim stanjem. Odlikuje ga intenzivni svrab kože sa izbočinama i plikovima. Razvija se na laktovima, zadnjici i kolenima. Oni koji imaju ovaj problem uglavom nemaju probavne simptome. ^(*2)

Simptomi variraju i u zavisnosti od drugih faktora:

• kada je uveden gluten,
• količina glutena koja se jede,
• koliko je osoba dugo bila dojena,
• stanje oštećenja creva.

Neki ljudi nemaju naoko vidljive simptome, ali su paralelno razvili druga zdravstvena oboljenja prouzrokovana upravo celijakijom. Više: Simptomi celijakije

Da li je celijakija nasledna bolest?

Celijakija je nasledna u oko 10-20% slučajeva. ^{(Izvor: Celiac.org)} Što znači da je moguće da će je dete razviti ako imaju roditelji ili bliski rođaci. Postoje još neka stanja koja povećavaju rizik od celijakije, a to su:

lupus, reumatoidni artritis, autoimnuna bolest jetre, bolesti štitne žlezde, dijabetes tip 1, intolerancija na laktozu, tumor creva, Daunov, Turnerov i Sjogrenov sindrom.

Kako se postavlja dijagnoza celijakije?

Postavljanje dijagnoze počinje pregledom i postavljanjem pitanja od strane lekara. Lekari će morati da izvrše i različita testiranja da bi potvrdili dijagnozu. Ljudi koji imaju celijakiju često imaju visoke nove antiendomizijuma (EMA), kao i anti-tkivne transglutaminaze (tTGA) antitela. Zbog njih se radi analiza krvi, a testovi su najpouzdaniji dok pacijent još uvek konzumira gluten. Više: Dijagnoza celijakije

Ne postoji način da se celijakija trajno izleči, a osoba počne da jede pšenicu i unosi gluten.

Lečenje celijakije

Jedini način da se celijakija drži pod kontrolom jeste potpuno izbacivanje glutena iz ishrane. Ne postoji način da se celijakija trajno izleči, a osoba počne da jede pšenicu i unosi gluten. Jedini način da se creva izleče i ponovo formiraju resice jeste potpuno odsustvo glutena iz hrane. Vremenom ćete naučiti šta sve smete da jedete i kako da se pridržavate pravilne ishrane, a da jedete raznovrsno.

Jedna od važnijih stvari jeste i da naučite da tumačite etikete zbog skrivenog glutena u namirnicama. Osim toga možete jesti hranu koja je deklarisana „bez glutena“.

Simptomi se mogu poboljšati posle nekoliko dana ili nekoliko meseci u zavisnosti od stepena oštećenja creva. Važno je i da ne uklonite gluten iz ishrane pre vremena, kako biste mogli da utvrdite jasnu dijagnozu.

Kod dece do oporavka creva dolazi posle 3 do 6 meseci, a kod odraslih može proći do godinu do nekoliko godina da creva budu potpuno oporavljena.

Koje sastojke treba izbegavati?

• pšenica
• spelta
• raž
• ječam
• graham brašno
• griz

Ako na etiketi ne piše da je bez glutena izbegavajte:

• musli,
• hleb, dvopek, krutone,
• pivo,
• torte, kolače i pite,
• bombone,
• testeninu,
• prerađevine od mesa, kobasice i viršle,
• prelivi za salatu i sosevi,
• veganske mešavine koje su zamena za meso,
• gotove supe.

Dozvoljene žitarice su: heljda, kukuruz, pirinač, amarant, kinoa, tapioka, brašno od krompira, soje, pasulja i pirinča.

Dozvoljena hrana bez glutena su: meso, riba, jaja, voće, povrće, mahunarke, većina mlečnih proizvoda, vino, prirodni sokovi i rakije.

_{Objavljen: 10. jun 2013. godine, ažuriran: 8. maj 2024. godine}