Kao i svako voće, i ovo ima svoje brojne zdravstvene benefite. Jagode su voće koje pomaže zdravlju srca, creva i mozga. Prosečna potrošnja jagoda je između 1 i 3 kg po glavi stanovnika. U nekim zemljama, gde su lakše dostupne ova količina je veća. Međutim, problem je što su jagode često među voćem sa najviše pesticida.
Jagode su moćan antioksidansi pružaju podršku u smanjenju rizika od karcinoma, pomažu zdravlje creva i srca. One su dobar izvor vitamina C, karotena, vlakana, kao i drugih vitamina i minerala. Van sezone su dostupne zaleđene, u konzervi i u formi džema. Najbolja očuvanost vitamina iz jagoda je upravo kada se one zalede. Zaleđene jagode možete koristiti tokom cele godine.
Ovo voće sadrži visok nivo vitamina C, antioksidanata, magnezijum, fosfor, vitamin K, folate, kalcijum, kalijum i mangan.
Hranljive materije – porcija od 1 šolje sadrži:
1. VITAMIN C – Za zdrav imuni sistem
Preporučena dnevna doza vitamina C je 75 mg za žene i 90 mg za muškarce. Kako jedna šolja jagoda sadrži 98 mg vitamina C, to je više od 100% unosa dnevnih potreba. Više nego što ćete uneti ako jedete pomorandže.
2. ANTIOKSIDANT – Pomažu smanjenje oksidativnog stresa
Bobičasto voće je među najmoćnijim izvorom antioksidanata među 3100 testiranih različitih namirnica objavio je magazin „Nutrišn Džurnal“. Oni su šumske jagode grupisali među najbogatije antioksidansima, a tu su i divlje borovnice, kupine i crne ribizle.
Antioksidansi deluju tako što neutrališu slobodne radikale i nestabilne molekule kiseonika koji mogu oštetiti ćelije i izazvati bolest. Oksidativni stres može da bude štetan za ljudsko zdravlje i doprineti srčanim oboljenjima i raku, a voće nalik jagodama, taj rizik smanjuje. Ovo voće smanjuje rizik od karcinoma debelog creva i još nekih vrsta raka.
3. Smanjuju kardiometabolički rizik
Ovo voće ima blagotvorno dejstvo na zdravlje srca. Zbog antioksidanata koje sadrže, ukoliko se redovno konzumiraju mogu smanjiti rizik od pojave dijabetesa i srčanog udara, kao i od zapaljenja povezanih sa kardiometaboličkim rizicima. Istraživanja su pokazala i da redovna konzumacija jagoda značajno poboljšava problem insulinske rezistencije kod odraslih koji imaju visok LDL holesterol ili su gojazni. Naravno, podrazumeva se da se konzumiraju bez šećera i šlaga, kao i da se to ne odnosi na jagode u prahu.
4. Smanjuju nivo holesterola
Visok holesterol obično nema simptome, pa ćete za njega saznati tek nakon analize krvi. Veoma je često da on bude praćen i visokim krvnim pritiskom. Smatra se da oko 12% odraslih, starijih od 20 godina ima problem sa visokim holesterolom. Sveže voće, kao što su jagode, pomaže da se smanji nivo lošeg holesterola. Jagode značajno snižavaju loš holesterol, s tim da se podrazumeva dugotrajna upotreba istih.
5. Podržava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od demencije
Kognitivni pad se češće događa kod muškaraca nego kod žena. Važno je imati na umu da demencija nije svaka zaboravnost. Normalno je da s godinama ne znate da li ste obavili neki rutinski zadatak ili ne. Pojačana zaboravnost prirodno prati starenje. Nažalost, odrasli koji su skloniji kognitivnom padu imaju tendenciju da imaju problem i sa dijabetesom, artristisom i bolestima srca. Veći unos jagoda smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti i srodnih demencija.
6. Imaju funkciju prebiotika koja je važna za zdrava creva
Jedan od razloga zašto su dobre jagode je i njihova prebiotička aktivnos u crevima. Polifenoli u jagodama pomažu da se podstakne rast korisnih probiotskih mikroba kao što su bifidobakerije u crevima. Anti-inflamatorni efekti jagoda i značajno poboljšanje zdravlja creva se može videti nakon samo šest nedelja konzumiranja jagoda.
7. Jedinjenja iz jagoda smanjuju upale
Hronične upale mogu za posledicu imati pojavu artritisa, dijabetesa, raka i drugih bolesti. Visok sadržaj flavonoida i antioksidanasa u jagodama može imati pozitivne efekte na smanjenje ulaple, a ima i antidijabetička svojstva. Pigment, koji jagodama daje boju, ima antiinflamatorno dejstvo, posebno ako se konzumira kao užina, minimum dva sata nakon prethodnog obroka.
Literatura:
Objavljen: 16. aprila 2024. godine, ažuriran: 30. maj 2024. godine
Implantacijski grčevi su jedan od raniih znakova trudnoće i događaju se određenom broju žena. Oni se događaju upravo u vreme kada oplođena jajna ćelija, odnosno blastocista uspeva da se ugnezdi u sluzokožu materice kako bi nastavila da raste.
Najbolje osobine devica imaju veze sa načinom na koji brine o onome oko sebe. Ona će verovatno ceniti promene, rast i nepredvidljivost – čak i ako to prezire u početku i ne libi se da isto i pokaže.
Specijalista za pranje veša, Patrik Ričardson i mikrobiolozi, dr Čarls Gerba i dr Džejson Tetro daju savete vezane za pranje peškira – kako i koliko često treba prati peškire. Prvo što napominju jeste da ljudi obično greše kada koriste više deterdženta nego što je potrebno, kao i previše omekšivača ili drugih dodataka koji se sve češće koriste, poput pojačivača mirisa i drugih aditiva.
Kako da napravite ukusan gulaš sa testeninom tako što ćete koristiti samo svinjsko meso? Ako niste ljubitelj svinjskog mesa, možete na isti način napraviti i od junetine.
Gry Owoce Gry owoce w komunikacie prasowym przedstawiającym zapowiedź, które są przyznawane gracz...
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Braon iscedak posle menstruacije se javlja kao posledica zaostale krvi koja nije izašla tokom same menstruacije.
Studija, objavljena u uglednom naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), prvi put kod ljudi direktno pokazuje da estradiol utiče na moždane centre zadužene za obradu straha i pretnje, ali i da traumatsko iskustvo može poremetiti ovaj zaštitni mehanizam.
Da li svakodnevno jedenje lubenice može da zaštiti bubrege? Saznajte kako utiče na hidrataciju, krvni pritisak, stvaranje kamena u bubregu i kada može biti rizična.
Pojačano menstrualno krvarenje, poznato kao menoragija, može značajno uticati na kvalitet života žena, uzrokujući anemiju, umor i nelagodnost.
Pšenične klice predstavljaju deo pšeničnog zrna i služe i kao seme za novu biljku. Klica je glavna nutritivna komponenta pšenice celog zrna. Klice, zajedno sa ljuskom, se uklanjaju iz rafinisanih proizvoda i ne možete ih naći u belom brašnu.
Mnoge žene se uplaše kada nakon godina urednih nalaza ponovo budu pozitivne na HPV. Da li je reč o novoj infekciji ili je sve vreme virus bio prisutan u organizmu?
