Da li je u pitanju PERIMENOPAUZA? Kako da prepoznate prve simptome i kada se javljaju
Simptomi nisu isti kod svih žena. Neke gotovo da ne primećuju promene, dok druge imaju tegobe koje utiču na san, posao, odnose i opšti osećaj blagostanja.
Mnoge žene su u dilemi da li je u pitanju perimenopauza kada počnu da im se javljaju neki simptomi. Razumevanje perimenopauze pomaže ženama da lakše prepoznaju simptome, razgovaraju sa lekarom i na vreme obrate pažnju na svoje zdravlje.
Da li je u pitanju PERIMENOPAUZA?
Perimenopauza je prelazni period koji prethodi menopauzi, a može da donese promene u menstrualnom ciklusu, nalete vrućine, probleme sa spavanjem, razdražljivost i vaginalnu suvoću. Iako je reč o prirodnoj životnoj fazi, mnoge žene ne prepoznaju odmah šta se događa sa njihovim telom. Neke promene mogu biti povezane sa hormonskim oscilacijama, dok druge zahtevaju dodatnu proveru.
Šta je perimenopauza i kada počinje?
Perimenopauza je period tokom kojeg se telo postepeno približava menopauzi. Promene nastaju zbog oscilacija hormona, posebno estrogena, a njihov intenzitet i trajanje razlikuju se od žene do žene. Najčešće počinje sredinom četrdesetih godina, ali se kod nekih žena prve promene javljaju ranije ili kasnije. Ovaj period može da traje nekoliko godina, često između četiri i osam, mada ne postoji jedinstven obrazac koji važi za sve.
Menopauza se definiše kao trenutak kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, pod uslovom da izostanak nije posledica drugog zdravstvenog stanja ili terapije. Perimenopauza obuhvata vreme pre toga, kada ciklusi i simptomi mogu postati nepredvidivi. Važno je znati da perimenopauza nije bolest. To je prirodna životna faza, ali to ne znači da tegobe treba ignorisati ako utiču na svakodnevni život. Saznajte više: Perimenopauza u 30-im i ranim 40-im
Koji su najčešći simptomi perimenopauze?
Simptomi nisu isti kod svih žena. Neke gotovo da ne primećuju promene, dok druge imaju tegobe koje utiču na san, posao, odnose i opšti osećaj blagostanja.
Neredovne menstruacije
Jedan od mogućih ranih znakova jeste promena menstrualnog ciklusa. Menstruacije mogu postati kraće ili duže, razmak između njih može se promeniti, a krvarenje može biti slabije ili obilnije nego ranije.
Ipak, svako neuobičajeno krvarenje ne treba automatski pripisati perimenopauzi. Veoma obilno, produženo ili krvarenje između menstruacija, kao i bilo kakvo krvarenje nakon menopauze, zahteva razgovor sa ginekologom.
Naleti vrućine i noćno znojenje
Naleti vrućine mogu se javiti iznenada, uz osećaj toplote u licu, vratu i grudima, crvenilo i znojenje. Kod nekih žena pojavljuju se i tokom noći, kada mogu da prekinu san i izazovu umor tokom dana.
Učestalost i jačina ovih simptoma veoma se razlikuju. Ako su izraženi ili ometaju svakodnevne aktivnosti, postoje mogućnosti za ublažavanje tegoba o kojima se može razgovarati sa lekarom.
Problemi sa spavanjem i umor
Buđenje tokom noći, otežano uspavljivanje i osećaj da se žena nije odmorila mogu se javiti tokom perimenopauze. Noćno znojenje može dodatno da naruši kvalitet sna, ali nisu svi problemi sa spavanjem posledica hormona. Ako umor traje, pogoršava se ili značajno utiče na funkcionisanje, važno je razmotriti i druge moguće uzroke. Saznajte više: Spavanje kod žena
Promene raspoloženja, razdražljivost i anksioznost
Neke žene primećuju da su osetljivije, razdražljivije ili sklonije zabrinutosti nego ranije. Mogu imati poteškoće sa koncentracijom ili osećaj emocionalne iscrpljenosti. Žene koje su ranije imale izražen predmenstrualni sindrom, depresiju ili postporođajnu depresiju mogu biti pod većim rizikom od ponovnih problema sa raspoloženjem u ovom životnom periodu.
Ove promene ne treba umanjivati niti prihvatati kao nešto što žena mora da izdrži. Ako anksioznost, tuga ili razdražljivost traju i ometaju svakodnevni život, razgovor sa zdravstvenim stručnjakom može biti važan prvi korak.
Vaginalna suvoća i promena seksualne želje
Hormonske promene mogu uticati na vaginalno tkivo, pa se mogu javiti suvoća, nelagodnost tokom seksualnog odnosa i promena seksualne želje. Ove tegobe mogu biti neprijatne, ali postoje načini da se ublaže. O njima je korisno otvoreno razgovarati sa ginekologom, koji može da preporuči odgovarajuću negu ili terapiju u zavisnosti od simptoma i zdravstvenog stanja.
Da li je u pitanju PERIMENOPAUZA? Da li su svi
najčešći simptomi perimenopauze
povezani sa perimenopauzom?
NISU. Ovo je važno imati na umu, jer se u javnosti sve češće govori o velikom broju simptoma koji se pripisuju perimenopauzi. Bolovi u zglobovima, lupanje srca, svrab kože i umor mogu se javiti u ovom životnom periodu, ali sami po sebi ne dokazuju da su posledica hormonskih promena. Mogu imati i druge uzroke, od kojih neki zahtevaju lečenje. Zato nije dobro svaki novi simptom pripisati perimenopauzi, naročito ako je intenzivan, uporan ili se pogoršava. Lekar može proceniti da li su tegobe povezane sa menopauzalnom tranzicijom ili je potrebno ispitati druge uzroke.
Kada treba razgovarati sa lekarom o simptomima perimenopauze?
Ako primećujete promene u ciklusu, nalete vrućine, probleme sa spavanjem ili promene raspoloženja, možete započeti razgovor jednostavnim pitanjem: da li bi ove tegobe mogle biti povezane sa perimenopauzom? Pre pregleda korisno je da zabeležite kada su simptomi počeli, koliko često se javljaju, kako utiču na svakodnevni život i da li se promenio menstrualni ciklus.
Lekar će na osnovu godina, simptoma, zdravstvene istorije i pregleda proceniti koji su sledeći koraci potrebni. Ne postoji jedna terapija koja odgovara svim ženama. Izbor zavisi od konkretnih tegoba, a može obuhvatiti promene životnih navika, nehormonske mogućnosti ili hormonsku terapiju kada je ona odgovarajuća.
Nemojte samostalno uvoditi hormonske preparate ili suplemente samo zato što se reklamiraju kao rešenje za perimenopauzu. Njihova korist i bezbednost zavise od sastava, dokaza o delotvornosti i individualnog zdravstvenog stanja.
Kako sačuvati zdravlje tokom perimenopauze?
Perimenopauza je dobar trenutak da obratite više pažnje na opšte zdravlje, a ne samo na simptome koji se neposredno povezuju sa hormonima.
U ovom životnom periodu menjaju se i faktori rizika za kardiovaskularne i metaboličke bolesti. Na njih utiču godine, životne navike i promene u raspodeli telesne masti, a ne samo menopauza.
Korisno je da:
- Proveravate krvni pritisak, šećer u krvi i masnoće u krvi, prema preporuci lekara.
- Budete redovno fizički aktivni, uz kombinaciju aktivnosti koje podstiču kondiciju i vežbi snage prilagođenih vašim mogućnostima.
- Obratite pažnju na ishranu, sa dovoljno povrća, voća, proteina i namirnica koje obezbeđuju vlakna. Saznajte: Šta jesti, a koje namirnice ograničiti?
- Vodite računa o snu i pokušate da održavate što pravilniji ritam odlaska na spavanje.
- Potražite podršku za prestanak pušenja, ako pušite, jer je to važan korak u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Nema potrebe da sve navike promenite odjednom. Male, održive promene često su bolji izbor od strogih pravila koja je teško dugoročno pratiti.
Perimenopauza nije isto iskustvo za svaku ženu
Jedna od najvažnijih stvari koje treba znati jeste da ne postoji univerzalan obrazac perimenopauze. Neke žene prolaze kroz ovaj period sa malo tegoba, dok drugima treba stručna pomoć da bi se osećale bolje.
Informacije sa društvenih mreža mogu biti korisne za razmenu iskustava, ali nisu pouzdana zamena za medicinski savet. Posebno treba biti oprezan sa tvrdnjama da su brojni nespecifični simptomi sigurno posledica hormona ili da određeni proizvod može da ih reši.
Perimenopauza nije bolest, ali tegobe koje je prate zaslužuju pažnju. Razgovor sa lekarom, praćenje simptoma i briga o kardiovaskularnom i mentalnom zdravlju mogu pomoći da ovaj period prođe uz manje neizvesnosti i bolji kvalitet života.
Važno je da promene ne morate da razumete niti da rešavate sami. Informisanost i pravovremena podrška mogu napraviti veliku razliku.
Sve o menopauzi možete čitati ovde ⇓
