Fizički simptomi depresije se javljaju, kao i psihički prilikom susreta sa ovim mentalnim stanjem. Oni mogu uključivati potrebu za manje ili više sna, promene apetita i umor. Promene se dešavaju usled promena aktivnosti mozga i promena u nivoaima hormona.
U ovom tekstu
Depresija je poremećaj raspoloženja pri kom se osoba može osećati tužno, bezvredno ili otupljeno tokom dužeg vremenskog perioda. Ljudi u depresiji obično gube brojna interesovanja i zadovoljstva za stvari u kojima su inače uživali. Osim emocionalnih, postoji niz fizičkih simptoma koji ukazuju na pojavu depresije.
Fizički simptomi depresije mogu biti:
Možda će osoba koja pati od depresije imati manje volje da brine o svom izgledu, čak do te mere da će se ređe i tuširati. Ali nemojte da vas ovo zavara kao obavezan simptom depresije. Postoje osobe koje u periodima kada se loše osećaju još više brinu o svom izgledu, nego inače.
Jedno istraživanje (*1) je pokazalo da su poremećaji u ishrani češći kod osoba koje imaju depresivni poremećaj. Mogu se javiti i preteran apetit, kao i potpuni gubitak želje za hranom. Iako se često ljudi šale, odnosno žale zašto imaju, na primer, preteranu želju za hranom kada su uzmenireni i voleli bi da spadaju u kategoriju onih koji tada ne jedu. Obe krajnosti imaju loše posledice po zdravlje i treba ih regulisati.
Kod žena koje boluju od depresije je primećen i visok nivo leptina koji može da smanji apetit. Saznajte više: Leptin
Studije o uticaju depresije na san iz 2015. godine pokazale su da osobe koje imaju depresivne epizode mogu imati aktivnost mozga i tokom sna sličnu onoj kada je osoba budna. Ovo otkriće je objasnilo zašto se depresivni ljudi često bude tokom noći. Istaživanja o tome kako depresija utiče na san su u toku jer je ispitivanje veoma složeno i delikatno.
Hronični umor i nedostatak energije mogu biti povezani sa određenim neurotransmiterima koji mogu izazvati osećaj depresije izostankom lučenja adrenalina i dopamina. Međutim, ove studije još moraju biti istraživane, kako bi se izveo jasan zaključak i potvrdile ili opovrgle sumnje. (*3)
Danas se, posebno u eri interneta, svi olako odlučujemo da sebi prilepimo dijagnozu ili se, pak, toliko forsira otvoren razgovor, da se nekada čak i situacije koje su svakodnevnica predimenzioniraju. Zaista je važno obratiti se stručnom licu, ukoliko nismo sami u stanju da procenimo šta nam se dešava.
Veoma je važno da ne bežite od lečenja i terapije. Ukoliko osetite da vam je potrebna pomoć i posumnjate da se radi o depresiji ili da neko iz vašeg okruženja ima ovakav problem, nemojte odlagati pomoć stručnog lica.
Normalno je da nekada budemo tužni. Ovakva stanja takođe mogu izazvati fizičke simptome, ali postoji razlika između tuge i depresije. Tuga ne utiče na samopoštovanje, a emocije dolaze u talasima, nije nužno jedna konstanta. Kod depresije je izraženija mržnja prema sebi i osećaj beznačajnosti.
Određeni broj osoba se suočava sa osećajem umora, neispavanosti i promenama apetita tokom jeseni i zime. Ovi ljudi često jedu više hrane, a posebno ugljenih hidrata i često posežu za nezdravom hranom tokom zimskih meseci. Stručnjaci veruju da je za ovu pojavu kriv nedostatak sunčeve svetlosti koji izaziva hemijsku neravnotežu u mozgu.
Neka stanja mogu da utiču na pojavu lošeg raspoloženja koje nekada može biti ozbiljnije nego kod drugih. Ljudi koji imaju predmenstrualni disforični poremećaj mogu imati depresiju 7 do 10 dana pre menstruacije. Saznajte više o ovom stanju: Predmenstrualni disforični poremećaj (PDP): Koja je razlika u odnosu na PMS i kako se nositi sa njim?
PMS i menopauza takođe mogu uticati na mentalno zdravlje da se mogu manifestovati i fizičke i emocionalne promene koje liče na depresiju. Saznajte više:
Fizički simptomi depresije se mogu javiti i kod drugih stanja, koja zapravo nisu izazvana depresijom već:
Lečenje depresije obično uključuje kombinovanje odlaska na terapije i lekova. Lekovi su tu da ublaže simptome, dok terapija razgovorom sa stručnim licem ima za cilj da otkrije uzrok i izleči osobu od ovog zdravstvenog stanja. Ukoliko su fizički simptomi depresije posledica preopterećenosti svakodnevnicom, posebno kada su to umor, gubitak motivacije i bol, strategije koje mogu pomoći su:
Depresija može da učini da se osećate beznadežno i kao da nema izlaza, ali znajte da uvek postoji rešenje. Obratite se lekaru, stručnom licu, bliskoj osobi. Razmotrite mogućnosti lečenja. NIKADA NEMOJTE ODUSTAJATI OD SEBE! Nemojte čekati da simptomi postanu ozbilni. Potražite podršku što pre.
PRATITE NAS:
Objavljen: 28. maj 2024. godine
Oni su odlični posmatrači: ne propuštaju detalje i umeju da pročitaju skrivene motive drugih. Njihova intuicija često graniči sa proročkom sposobnošću, pa mnogi rođeni 2. novembra biraju zanimanja koja uključuju psihologiju, umetnost, duhovnost ili savetovanje.
U ljubavi su rođeni 1. novembra duboko strastveni i privrženi. Oni ne traže površne odnose i za njih ljubav mora imati smisao, dubinu i emotivnu snagu.
U ljubavi su rođeni 31. oktobra strastveni, lojalni i potpuno posvećeni. Oni ne vole površne veze te traže duboku emotivnu i mentalnu povezanost sa partnerom. Kada vole, vole bez zadrške i očekuju isto zauzvrat.
Važno je znati da fitoestrogeni deluju na sličan način kao sintetički estrogeni, pa i njihovi rizici mogu biti slični.
Kombinacijom pravilne ishrane, kretanja, odmora i opuštajućih aktivnosti možete značajno ublažiti simptome i sačuvati dobro raspoloženje i tokom ovog perioda.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Važno je znati da fitoestrogeni deluju na sličan način kao sintetički estrogeni, pa i njihovi rizici mogu biti slični.
Iako sada znamo da je puter zdrava namirnica, ni sa njime ne treba preterivati. Pored toga, nekada je ljudima potrebna zamena, ali zdrava. Ovo su neki od predloga šta to može biti.
Povremena anksioznost je normalna. Međutim, ako fizički simptomi traju mesecima, ometaju spavanje, rad ili odnose sa drugima, može biti reč o anksioznom poremećaju.
Mnoge žene se u ovom periodu okreću vitaminima i suplementima kako bi ublažile neprijatne simptome i očuvale zdravlje. Ipak, važno je znati koji vitamini mogu imati ulogu i kada ih je bezbedno koristiti.
Zdrava težina je jedan od ključnih faktora za opšte zdravlje ljudi. Prekomerna telesna težina i gojaznost imaju tendenciju da čoveka dovedu do rizika od ozbiljnih zdravstvenih problema koja uključuju srčana oboljenja, visok krvni pritisak, dijabetes tip 2, pojavu kamena u žuči, probleme sa disanjem, ali i do određenih vrsta karcinoma.
Mnogi ljudi povezuju povišen kortizol sa umorom, nesanicom, povećanjem telesne mase ili željom za šećerom, pa je ideja „detoksikacije“ postala privlačna. Ali, važno je znati – kortizol sam po sebi nije neprijatelj.
