Sve o melatoninu: Kako održati adekvatan nivo i pomažu li suplementi

Melatonin je hormon koji igra ključnu ulogu u regulaciji ciklusa spavanja i budnosti kod ljudi. Sve o ovom hormonu uključujući njegovu funkciju, lučenje, uticaj na muškarce i žene, posebne aspekte kod dece, referentne vrednosti, indikacije za analizu nivoa, simptome niskog ili visokog hormona, i strategije za lečenje disbalansa. Da li se savetuju suplementi? Kako da znamo da imamo disbalans? Koje su posledice?

Šta je melatonin?

Melatonin je hormon koji se prirodno proizvodi u pinealnoj žlezdi, smeštenoj u mozgu. Njegova glavna uloga je regulacija cirkadijalnog ritma, odnosno unutrašnjeg biološkog sata organizma.

Kako se luči?

Luči se u određenim ciklusima, prvenstveno tokom noći. Proizvodnja je podložna svetlosnim uslovima – veća proizvodnja se javlja kada je okolina tamna, a opada pri izlaganju svetlu.

Kako ovaj hormon utiče na ljude?

On ima ključnu ulogu u regulaciji sna i budnosti. Povećava se noću, čime se signalizira organizmu da je vreme za spavanje. Pored toga, on ima antioksidativna svojstva i može imati uticaj na imunološki sistem.

Da li pomaže da bolje spavamo?

On može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna i regulaciji ciklusa spavanja. Ovo je hormon koji prirodno proizvodi pinealna žlezda u mozgu i igra ključnu ulogu u regulaciji unutarnjeg biološkog sata organizma. On pomaže tako što signalizira telu kada je vreme za spavanje, pa je i uzimanje suplemenata bolje tik pred spavanje. Zatim pomaže u pogledu boljeg kvaliteta sna, kao i kod simptoma „džet lega“ nakon dugog putovanja i menjanja vremenske zone. On takođe i reguliše cikluse spavanja, a pomaže i kod problema sa ciklusima spavanja kod dece. Međutim, on nije rešenje za sve probleme sa spavanjem.

Da li se razlikuje uticaj melatonina na muškarce i žene?

Iako su istraživanja pokazala da muškarci i žene imaju slične odgovore na ovaj hormon, neka istraživanja sugerišu da žene možda imaju veću osetljivost na hormon u vezi sa menstrualnim ciklusom.

Da li postoji određeni uticaj i problemi kada su deca u pitanju?

Kod dece, melatonin ima ključnu ulogu u uspostavljanju i održavanju redovnog ciklusa spavanja. Poremećaji u proizvodnji ovog hormona mogu dovesti do problema sa spavanjem kod dece.

Koje su referentne vrednosti?

Referentne vrednosti melatonina variraju tokom dana, ali normalne vrednosti se obično kreću između 10 pg/mL tokom dana do 60 pg/mL tokom noći.

Kada se preporučuje analiza nivoa ovog hormona?

Analiza nivoa melatonina preporučuje se kada postoji sumnja na poremećaje spavanja, džet leg ili druge probleme sa ciklusom spavanja. Takođe, može biti korisna u proceni problema sa reproduktivnim sistemom i drugim zdravstvenim stanjima.

Simptomi niskog nivoa hormona

Nizak nivo melatonina može rezultirati različitim simptomima, posebno u vezi sa poremećajima spavanja i ciklusom svetla i tamnog. Simptomi niskog hormona mogu uključivati:

• Probleme sa spavanjem – Glavna funkcija melatonina je regulacija ciklusa spavanja i buđenja. Niski nivoi mogu uzrokovati teškoće u uspavljivanju, nemirni san, buđenje tokom noći ili rano buđenje ujutru.
• Nesanicа – Osobe sa niskim nivoima često mogu patiti od nesanice, što znači teškoće u održavanju kvalitetnog sna.
• „Džet leg“ – Niski nivoi mogu doprineti problemima sa prilagođavanjem na promene u vremenskim zonama, što se naziva džet leg.
• Poremećaji cklusa spavanja
• Loša adaptacija na noćni rad – Osobe koje rade noću i izložene su svetlu tokom noći mogu iskusiti smanjenje prirodne proizvodnje melatonina, što može uticati na njihov ciklus spavanja. Saznajte više: Noćni rad – Kako da sačuvate zdravlje ako radite u noćnim smenama
• Smanjena osetljivost na svetlost

Važno je napomenuti da niski melatonin ne mora uvek biti jedini uzrok ovih simptoma, i drugi faktori, poput stresa, nepravilnih životnih navika ili drugih zdravstvenih problema, mogu doprineti poremećajima spavanja. Ako imate simptome niskog hormona sna, preporučuje se posetiti lekara kako bi se utvrdio tačan uzrok i razmotrile odgovarajuće terapijske opcije.

Simptomi visokog melatonina

Visoki nivoi ovog hormona, iako su relativno retki, mogu izazvati neke neželjene efekte i simptome poput:

• izražene pospanosti i konstantanog umora,
• poremećaja buđenja,
• spavanja tokom dana više sati,
• osećaj konfuzije i dezorijentacije,
• depresija,
• problemi sa koncentracijom i
• poremećaji menstrualnog ciklusa.

Visok nivo melatonina se uglavnom sreće kod prekomernog unosa suplementacije jer organizam obično dobro reguliše prirodnu proizvodnju ovog hormona prema smeni svetla i tame. Ukoliko imate ove simptome, najbolje je da se obratite lekaru, kako bi utvrdio o čemu se tačno radi.

Šta ako dođe do disbalansa ovog hormona?

Lečenje disbalansa može uključivati promene u životnom stilu poput pravilnog usklađivanja sa ciklusom svetla i tamnog perioda dana. Takođe, lekari mogu preporučiti suplemente melatonina ili druge terapeutske pristupe. Suplementi se mogu koristiti uz preporuku lekara za lečenje poremećaja spavanja. Međutim, pre nego što se počne koristiti bilo koji suplement, važno je konsultovati se sa stručnjakom kako bi se utvrdila odgovarajuća doza i trajanje terapije. Nemojte ih uzimati na svoju ruku kako ne bi došlo do predoziranja.

Kada treba uzimati melatonin u suplementima?

Uzimanje ovog horomona u vidu suplementa treba pažljivo planirati kako bi se postigao najbolji efekat u regulaciji ciklusa spavanja. Evo nekoliko smernica kada ga je najbolje uzeti:

• Prirodni ciklus spavanja – On se obično prirodno luči noću kada je okolina tamna. Stoga, najbolje je uzeti tabletu uveče, oko 30 minuta do sat vremena pre planiranog odlaska na spavanje.
• Prilagođavanje na novu vremensku zonu – Ako putujete i suočavate se sa džet legom, onmože pomoći u prilagodbi na novu vremensku zonu. U tom slučaju, suplement se može uzeti oko 30 minuta pre željenog vremena spavanja u novoj vremenskoj zoni.
• Poremećaji spavanja – Za osobe koje pate od poremećaja spavanja, lekar može preporučiti uzimanje suplemenata prema određenom rasporedu. To obično uključuje uzimanje suplementa svaki dan u isto vreme kako bi se pomoglo u uspostavljanju redovnog ciklusa spavanja.
• Prema preporuci lekara – Uvek je najbolje posavetovati se sa lekarom pre nego što počnete uzimati melatonin, naročito ako uzimate druge lekove ili imate određene zdravstvene probleme.

Melatonin se obično preporučuje za kratkotrajnu upotrebu kako bi se izbeglo ometanje prirodnog ritma proizvodnje u organizmu.

Da li možemo melatonin uneti putem ishrane?

On se prirodno nalazi u određenim vrstama hrane, ali nivoi ovog hormona u hrani su obično niski u poređenju sa količinom koja se proizvodi u telu ili koja se koristi u suplementima.

Neki od prirodnih izvora melatonina u hrani uključuju:

• Trešnje
• Banane
• Paradajz
• Ovas
• Narandže i pomorandže

Važno je napomenuti da su količine ovog hormona u voću toliko male, da je mala verovatnoća da mogu imati terapijski efekat i ne mogu biti zamena za suplemente i adekvatan odnos sna i tamnog dela dana.

Kako se dozira?

Doziranje melatonina zavisi od različitih faktora, uključujući individualne potrebe, vrstu problema sa spavanjem, težinu, dob, i eventualno korišćenje drugih lekova. Ovo su neki opšti smernice za doziranje:

• Početna doza: Većina stručnjaka preporučuje početak sa nižom dozom melatonina, obično između 0.5 mg i 3 mg, oko 30 minuta do sat vremena pre planiranog vremena spavanja.
• Prilagođavanje doze: Ako niža doza nije dovoljna za postizanje željenih efekata, dozu melatonina može postepeno povećavati. Međutim, važno je izbegavati prevelike doze, jer višak melatonina može izazvati pospanost i druge neželjene efekte.
• Izuzetni slučajevi: Za određene situacije, kao što su problemi sa „džet legom“ ili poremećaji ciklusa spavanja, lekar može preporučiti specifičnu dozu prilagođenu tim okolnostima.
• Deca: Za decu se obično preporučuju niže doze melatonina u rasponu od 0.5 mg do 3 mg, u zavisnosti od uzrasta. Ipak, pre upotrebe kod dece, preporučuje se konsultacija sa pedijatrom.
• Trudnoća i dojenje: Trudnice i dojilje trebaju se posavetovati sa svojim lekarom pre upotrebe melatonina, kako bi se odredila odgovarajuća doza i ocenili potencijalni rizici.

Da li može da se javi interakcija suplemenata melatonina sa drugim lekovima?

Moguće je da se javi interakcija između suplemenata melatonina i drugih lekova. Pre nego što započnete uzimanje bilo kojih dodataka i suplemenata, važno je konsultovati se sa lekarom, posebno ako već uzimate druge lekove.

Neki lekovi mogu reagovati u kontaktu s melatoninom i uticati na njegovu efikasnost ili povećati rizik od neželjenih efekata. Na primer, lekovi koji imaju sedativno dejstvo, poput benzodiazepina ili antidepresiva, mogu pojačati sedativni efekat melatonina, izazivajući pospanost i umor. Osim toga, lekovi koji utiču na enzime u jetri, poput određenih antibiotika ili lekova za kontrolu holesterola, mogu uticati na metabolizam ovog hormona, odnosno suplementa.

Takođe, trudnice, dojilje i osobe s određenim zdravstvenim stanjima, poput osoba sa epilepsijom ili autoimunim bolestima, trebaju posebno obratiti pažnju na interakcije između melatonina i drugih lekova.

Da li suplementacija melatoninom može da pomogne kod sezonske depresije?

Istraživanja su pokazala da ovaj hormon, posebno u kombinaciji sa svetlosnom terapijom, može pružiti određene benefite kod sezonskih poremećaja raspoloženja, uključujući i sezonsku depresiju. Sezonski afektivni poremećaj (SAD) je oblik depresije koji se obično javlja tokom određenih godišnjih doba, najčešće tokom zimskih meseci kada ima manje sunčeve svetlosti. Saznajte više: Sezonski afektivni poremećaj (SAD)

Da li melatonin može pozitivno da utiče i na hormon rasta?

Postoje neki podaci koji sugerišu da melatonin može imati određeni uticaj na lučenje hormona rasta, ali mehanizmi i rezultati nisu potpuno jasni, i istraživanja na ovu temu su još uvek u toku. Evo nekoliko aspekata koje treba uzeti u obzir:

• Melatonin može da utiče na pulsnu sekreciju hormona rasta tokom noći jer su studije pokazale da lučenje hormona rasta ima povezanost sa ciklusom spavanja.
• Hormon rasta se obično luči tokom dubokog sna, pa pobošljan kvalitet sna može da produži lučenje hormona rasta.
• Ovaj hormon ima antioksidativna svojstva koja mogu da doprinesu zaštiti ćelija koje luče hormone uključujući i hormon rasta.

Dosadašnja istraživanja su ograničena te je potrebno više istraživati ova dva specifična hormona i stanja na koja utiču, kako bi se poboljšali uslovi lečenja i obezbedio hormonski balans.

Rezime

_{Objavljen: 30. januara 2024. godine, ažuriran: 15. januara 2025. godine}