Da li ste čuli za sezonski afektivni poremećaj? Radi se o sezonskoj ili zimskoj depresiji koja je poznata i kao SAD (Seasonal  Affective Disorder). Ovaj poremećaj je klasifikovan kao tip depresije.

Šta je sezonski afektivni poremećaj?

Ljudi sa ovim poremećajem doživljavaju promene raspoložena koje su slične depresiji tokom jesenjih i zimskih meseci kada ima manje sunčeve svetlosti, a stanje se poboljšava sa dolaskom proleća. Najteži oblici su tokom decembra i januara.

Ima osoba koji sezonski poremećaj doživljavaju samo tokom leta, ali je to neuporedivo ređa pojava.

Sezonski afektivni poremećaj ne treba previše olako shvatiti jer neke osobe mogu biti ometene u svojoj svakodnevnici. Ovaj poremećaj ima oko 5% stanovnika Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, a češće se javlja kod žena i, generalno, kod ljudi u severnijim zemljama. ^{Izvor: SAD}

Sezonski afektivni poremećaj je izazvan biohemijskom neravnotežom koja je izazvana kraćim dnevnim svetlom sa manje sunčanih dana tokom zime. Kada se godišnja doba menjaju, ljudi imaju promene u svom unutrašnjem biološkom satu, što može dovesti do toga da teško prate dnevni raspored obaveza.

Ovaj poremećaj se najčešće javlja između 18 i 30 godina, ali se može javiti u svim starosnim grupama ljudi.

Dijagnoza i simptomi – sezonski afektivni poremećaj (SAD)

Najčešći simptomi su: umor, previše spavanja i povećanje telesne težine u zimskim mesecima.

Sezonski afektivni poremećaj – simptomi mogu biti blagi, ali i slični teškoj depresiji:

• depresivno raspoloženje i stalna tuga,
• gubitak interesovanja i uživanja u svakodnevnim aktivnostima,
• promena apetita koja se najčešće manifestuje žudnjom za ugljenim hidratima,
• previše spavanja,
• nedostatak energije i povećan umor,
• povećanje fizičkim aktivnosti u smislu želje da se pomerate što više, da niste u stanju dugo da sedite), grčenje ruke i „lomljenje“ prstiju od nervoze,
• ili, sa druge strane, usporenost pokreta i govora,
• osećaj bezvrednosti,
• teškoće u koncentraciji i donošenju odluka,
• razmišljanje o smrti i samoubistvu.

Kao i kod drugih poremećaja ponašanja, simptomi ne moraju biti izraženi, a ne moraju ni svi biti prisutni.

Kod postavljanja dijagnoze SAD-a, važno je isključiti mogućnost drugih poremećaja poput hipoglikemije, hipotireoze, mononukleoze i drugih virusnih infekcija.

Lečenje ovog poremećaja

Sezonski afektivni poremećaj se efikasno može lečiti na nekoliko načina: lekovima protiv depresije, terapijom razgovorom i terapijom svetlošću. Simptomi se pobošljavaju promenom godišnjih doba, ali se mogu poboljšati i lečenjem znatno brže. Svetlosna terapija se primenjuje u razgovoru i po preporukama lekara, obzirom da je potrebno izlaganje UV zracima.

Sunčeva svetlost nekada može da pomogne, pa bi bilo dobro da neko vreme dana provodite napolju.

Svakako će pomoći i pravilna ishrana, dovoljno sna, redovne vežbe i druženje sa dragim ljudima.

Vitamin D i sezonski afektivni poremećaj

Budući da se mnogi ljudi, zbog kancelarijskog posla i dinamičnog načina života, nedovoljno vremena provode na otvorenom, sve je češći problem sa manjkom vitamina D među populacijom poslovnih ljudi. Suplementacija ovim vitaminom može dovesti do smanjenja simptoma. Poboljšanje je primećeno samo kod jedne polovine pacijenata, dok je kod druge polovine bila efikasnija svetlosna terapija.

Da li se ovaj poremećaj može spečiti?

Ne postoji poremećaj i bolest koje se ne mogu barem ublažiti. Ukoliko imate dokazanu sezonsku depresiju od strane stručnjaka, potrebno je da na vreme, s dolaskom jeseni, probate da koristite terapiju svetlom, odlazak na terapiju ili drugi metod koji se pokazao efikasnim. Ovime ćete ublažiti, a moguće i sprečiti pojavu sezonskog afektivnog poremećaja.

Par saveta kako da predupredite ovaj problem i osećate se bolje:

• Sezonski afektivni poremećaj uzrokuje loše raspoloženje, ali razmislite o tome da radite neke manje zahtevne zadatke u vreme kada se osećate loše, kako bi poboljšali raspoloženje.
• Osmislite lične male rituale koji će vam pomoći da uživate u sitnicama svakodnevnice.
• Nabavite kućnog ljubimca, ako imate mogućnosti ili razmislite o voloniranju u lokalnom prihvatilištu za pse i mačke.
• Napravite male promene poput zamena dekoracije u kući ili premeštanja nameštaja. Kreativnost i aktivnost mogu učiniti da se osećate da imate svrhu dok uživate u izmenama.
• Započnite neki hobi. Možda ćete otkriti radost u fizičkoj aktivnosti – vežbanju, trčanju, biciklizmu ili ples, a možda i u nekom hobiju koji zahteva određenu dozu edukacije kao što su dekupaž ili baštovanstvo.
• Prijavite se da volontirate u lokalnom udruženju. Tako nećete biti usamljeni, a osećaćete se dobro zbog korisnih vrednosti koje ćete pružati drugima.
• Sredite se. Nošenje odeće u kojoj se osećate prijatno i lepo, uredna frizura ili šminka, mogu učiniti da se osećate mnogo bolje.

• _{Photo by Keenan Constance from Pexels}
• _{Objavljen: 11. oktobra 2021. godine, ažuriran 30. septembar 2026. godine}