Preventivni pregled grlića materice

Stopa pojave tumora grlića materice je u Srbiji među najvišima u Evropi, zato je redovan preventivni pregled grlića materice dragocen. To je vrsta tumora koja najčešće pogađa ženske reproduktivne organe. Ova bolest je gotovo uvek trajno izlečiva, ako se otkrije na vreme. 

Šta je preventivni pregled grlića materice?

Preventivni pregled grlića materice, poznat i kao PAPA test, je medicinski postupak koji se koristi za otkrivanje ranih znakova raka grlića materice. Ovo je jednostavan i bezbolan test koji može značajno smanjiti rizik od razvoja raka grlića materice, jer omogućava otkrivanje abnormalnih ćelija koje mogu prerasti u rak.

Evo osnovnih koraka koji su uključeni u PAPA test:

1. Priprema pacijentkinje: Pacijentkinja leži na stolu sa nogama u držačima. Ginekolog koristi spekulum da bi otvorio vaginu i omogućio pregled grlića materice.
2. Uzorkovanje ćelija: Uz pomoć specijalne četkice ili spatule, ginekolog uzima uzorak ćelija sa površine i unutrašnjosti grlića materice.
3. Analiza uzorka: Uzorak se šalje u laboratoriju gde se ćelije pregledaju pod mikroskopom kako bi se otkrile bilo kakve abnormalnosti.

Preventivni pregled grlića materice se obično preporučuje ženama od 21. godine ili tri godine nakon početka seksualne aktivnosti, i treba ga obavljati svake tri godine ako su prethodni rezultati bili normalni. Ako se otkriju abnormalne ćelije, može biti potrebno dodatno praćenje ili dalja ispitivanja, kao što su kolposkopija ili biopsija.

Redovni pregledi su ključni za rano otkrivanje i uspešno lečenje potencijalnih problema, što značajno povećava šanse za oporavak i smanjuje rizik od razvoja raka grlića materice.

Kako izgleda zdrav grlić materice posle porođaja?

Na PAPA testu, zdrav grlić materice žene koja je rađala može imati nekoliko karakteristika:

1. Normalne ćelije: Ćelije grlića materice će izgledati uredno, bez znakova abnormalnih promena. To uključuje ravnomerno raspoređene ćelije sa normalnom veličinom i oblikom.
2. Transformation Zone: Zona transformacije može biti prisutna i pokazivati normalne promene, jer su to oblasti gde se ćelije menjaju iz jednog tipa u drugi (iz cilindričnih u pločaste ćelije).
3. Lactobacilli: Prisutnost laktobacila, koje su normalne bakterije u vagini, ukazuje na zdravu floru.
4. Metaplastične ćelije: Zbog porođaja, mogu se videti metaplastične ćelije koje su normalne promene ćelija nakon regeneracije tkiva.
5. Ectropion: Nakon porođaja, grlić materice može imati ektopije (eversija cervikalnog kanala) što je normalna varijacija i nije znak bolesti.

HPV i rak grlića materice – šta treba da znate?

Danas se smatra da je perzistentna infekcija visokorizičnim tipovima HPV virusa neophodan uslov za nastanak gotovo svih slučajeva raka grlića materice. Međutim, važno je znati da HPV infekcija sama po sebi ne znači da će se razviti rak.

Kod većine žena organizam uspeva da eliminiše virus spontano u roku od jedne do dve godine. Problem nastaje kada infekcija traje dugo, naročito ako je izazvana visokorizičnim tipovima kao što su HPV 16 i HPV 18. Tada se mogu razviti prekancerozne promene koje tokom godina mogu preći u karcinom ukoliko se ne otkriju i ne leče na vreme.

Faktori koji povećavaju rizik da HPV infekcija opstane uključuju:

• pušenje
• oslabljen imunitet
• dugotrajnu upotrebu imunosupresivne terapije
• druge polno prenosive infekcije
• veliki broj seksualnih partnera
• rano stupanje u seksualne odnose

Kako dodatno smanjiti rizik od raka grlića materice?

Prevencija raka grlića materice danas je uspešnija nego ikada ranije. Stručnjaci smatraju da kombinacija redovnih pregleda i vakcinacije može sprečiti većinu slučajeva ove bolesti.

Pored redovnih PAPA i HPV testova, preporučuje se:

• vakcinacija protiv HPV-a prema važećim preporukama
• korišćenje kondoma, koji smanjuju rizik od prenosa HPV-a i drugih polno prenosivih infekcija
• prestanak pušenja
• redovne ginekološke kontrole čak i kada nema tegoba
• javljanje lekaru pri svakom neuobičajenom krvarenju ili promeni vaginalnog sekreta

Rak grlića materice spada među retke maligne bolesti koje se mogu gotovo u potpunosti sprečiti redovnim skriningom i pravovremenim lečenjem prekanceroznih promena. Upravo zato nijedan preventivni pregled ne treba odlagati, čak ni kada se osećate potpuno zdravo.

Preglede putem Papanikolau testa je potrebno da radite najmanje jednom u tri godine. Ovaj period se odnosi na osobe koje nemaju nikakvih poteškoća, raniju istoriju bolesti ili genetsku predispoziciju. Ostale, potencijalno rizične grupe žena, PAPA test treba da ponavljaju jednom godišnje ili i češće ako se vrše kontrole ili kako ginekolog smatra da je potrebno.

Polno aktivne osobe spadaju u rizičniju grupu jer je u 90% slučajeva karcinom posledica HPV virusa koji se prenosi seksualnim putem.

PAPA test pokazuje pojavu upale i abnormalnih ćelija ili ćelija karcinoma grlića materice (IV i V grupa PAPA testa).

Neki lekari navode da su godišnji pregledi obavezni. Da li to znači da se i PAPA test mora raditi na godinu dana ili je dovoljno na tri godine?

Preporuke o učestalosti PAPA testa mogu varirati u zavisnosti od zdravstvenih smernica i individualnih faktora rizika. Generalno, postoje neke opšte smernice koje lekari prate:

1. Žene uzrasta 21-29 godina: Preporučuje se raditi PAPA test svake tri godine, pod uslovom da su rezultati normalni.
2. Žene uzrasta 30-65 godina: Mogu birati između PAPA testa svake tri godine ili kombinovanog PAPA testa i testa na humani papiloma virus (HPV) svake pet godine, pod uslovom da su rezultati normalni.
3. Žene starije od 65 godina: Ako su imale nekoliko uzastopnih normalnih rezultata tokom poslednjih 10 godina, i ako nisu imale nikakve ozbiljne abnormalnosti u poslednjih 20 godina, mogu prestati sa testiranjem.

Međutim, postoje situacije u kojima može biti preporučljivo raditi PAPA test češće, na primer:

• Žene sa oslabljenim imunološkim sistemom (npr. zbog HIV infekcije, transplantacije organa ili dugotrajne upotrebe kortikosteroida).
• Žene koje su imale abnormalne rezultate PAPA testa u prošlosti.
• Žene koje su bile izložene dietilstilbestrolu (DES) pre rođenja.

Godišnji ginekološki pregledi su važni za opšte zdravlje žena i mogu uključivati druge testove i preglede osim PAPA testa. Lekari često koriste ove preglede za diskusiju o opštem zdravlju, planiranju porodice, prevenciji i ranom otkrivanju drugih ginekoloških problema.

Zloćudne promene zovu se cervikalne intraepitelijalne neoplazije (CIN).

Šta je CIN?

CIN, ili cervikalna intraepitelna neoplazija, je medicinski termin koji opisuje abnormalne promene u ćelijama koje oblažu grlić materice. On se klasifikuje prema stepenu ozbiljnosti promene ćelija:

1. CIN 1 (blaga displazija): Ovo je najmanje ozbiljan oblik CIN-a i označava blage promene u ćelijama grlića materice. Ove promene često spontano nestaju bez lečenja.
2. CIN 2 (umerena displazija): Ovaj oblik označava umerene promene u ćelijama. Ove promene imaju veći potencijal da napreduju u rak ako se ne leče.
3. CIN 3 (teška displazija ili karcinom in situ): Ovaj oblik označava teške promene u ćelijama koje pokazuju visok rizik od napredovanja u invazivni rak grlića materice ako se ne leče.

Obično nema simptome i otkriva se PAPA testom ili kolposkopijom. Ako se otkriju abnormalne ćelije, dalja ispitivanja kao što su biopsija mogu biti neophodna da bi se odredio stepen.

Lečenje zavisi od stepena abnormalnosti i može uključivati:

• Praćenje: CIN 1 često ne zahteva lečenje i može se samo pratiti redovnim pregledima.
• Krioterapija: Smrzavanje abnormalnih ćelija.
• LEEP (Loop Electrosurgical Excision Procedure): Uklanjanje abnormalnog tkiva električnom petljom.
• Konizacija: Hirurško uklanjanje konusnog dela grlića materice koji sadrži abnormalne ćelije.

Rano otkrivanje i lečenje CIN-a je ključno za prevenciju razvoja invazivnog raka grlića materice. Redovni PAPA testovi i ginekološki pregledi igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja grlića materice.

Koji simptomi mogu da upozore na problem sa grlićem materice?

Jedan od razloga zbog kojih su preventivni pregledi toliko važni jeste činjenica da rane promene na grliću materice najčešće ne izazivaju nikakve simptome. Žena se može osećati potpuno zdravo, dok se na ćelijama grlića već razvijaju promene koje je moguće otkriti samo pregledom.

Kada se simptomi ipak pojave, oni mogu uključivati:

• krvarenje između menstruacija
• krvarenje nakon seksualnog odnosa
• produžene ili neuobičajeno obilne menstruacije
• krvarenje nakon menopauze
• pojačan vaginalni sekret neprijatnog mirisa
• bol tokom seksualnog odnosa
• bol ili pritisak u karlici

Važno je naglasiti da ovi simptomi ne znače automatski da postoji rak grlića materice. Mogu biti posledica infekcija, hormonskih poremećaja, polipa ili drugih ginekoloških stanja. Ipak, svaki od njih predstavlja razlog za pregled kod ginekologa.

Preventivni pregled grlića mateirce: Koliko je čest rak grlića materice?

Statistički podaci o promenama na grliću materice, kao što su cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN), variraju zavisno od populacije i regije, ali opšti trendovi ukazuju na značajnu prevalenciju ovih promena. Evo nekoliko ključnih tačaka iz različitih studija i izveštaja:

1. CIN Prevalencija:
   • CIN 1: Prevalencija blage displazije među ženama koje su podvrgnute PAPA testu kreće se od 2% do 5%.
   • CIN 2 i CIN 3: Prevalencija umerenih do teških displastičnih promena je manja, ali značajna, i iznosi oko 1% do 2%.
2. HPV Prevalencija:
   • Humani papiloma virus (HPV) je glavni uzrok promena na grliću materice, uključujući CIN i rak grlića materice. Oko 80% seksualno aktivnih žena će biti inficirano HPV-om u nekom trenutku svog života, ali većina infekcija prolazi bez simptoma i bez ozbiljnih posledica.
   • Visokorizični tipovi HPV-a (npr. HPV 16 i 18) su odgovorni za oko 70% slučajeva raka grlića materice i većinu slučajeva CIN 2 i CIN 3.
3. Incidenca raka grlića materice:
   • Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), rak grlića materice je četvrti najčešći rak među ženama širom sveta, sa oko 570.000 novih slučajeva i 311.000 smrtnih slučajeva godišnje.
   • Incidenca raka grlića materice značajno varira između razvijenih i nerazvijenih zemalja, uglavnom zbog razlike u dostupnosti i učestalosti skrining programa.
4. Efekat skrining programa:
   • Redovni PAPA testovi i HPV testiranje su pokazali da značajno smanjuju incidencu i mortalitet od raka grlića materice.
   • U zemljama sa dobro uspostavljenim programima skrininga, incidenca raka grlića materice je smanjena za 50% ili više.

Ovi podaci naglašavaju važnost redovnih skrining pregleda za rano otkrivanje i lečenje promena na grliću materice. Redovni PAPA testovi i HPV vakcinacija su ključni koraci u prevenciji i kontroli raka grlića materice.

Dakle, dok je dovoljno raditi PAPA test na tri godine ako su svi rezultati normalni, godišnji ginekološki pregledi su i dalje važni za održavanje sveukupnog zdravlja. Uvek je najbolje posavetovati se sa svojim lekarom kako biste dobili personalizovane preporuke na osnovu vašeg zdravstvenog stanja i anamneze.

Redovne kontrole su veoma bitne jer bolest ne nastupa naglo. Prvo se javljaju predkancerogene promene. Vreme potrebno da zloćudne promene prodru u dubinu veću od milimetar iznosi 3 do 17 godina.

Vakcina protiv raka grlića materice je na putu da gotovo iskoreni rak grlića materice.

---

FAQ – Najčešća pitanja o PAPA testu

• Da li PAPA test boli?
  Ne. Većina žena oseća samo blagu neprijatnost ili pritisak tokom uzimanja uzorka, a sam pregled traje svega nekoliko minuta.
• Da li mogu da radim PAPA test tokom menstruacije?
  Ne preporučuje se. Najbolje je da pregled zakažete nekoliko dana nakon završetka menstruacije.
• Koliko dugo se čeka rezultat PAPA testa?
  To zavisi od laboratorije, ali se rezultati najčešće dobijaju u roku od nekoliko dana do dve nedelje.
• Ako sam vakcinisana protiv HPV-a, da li mi je potreban PAPA test?
  Da. HPV vakcina značajno smanjuje rizik od raka grlića materice, ali ne štiti od svih tipova HPV-a, zbog čega su redovni pregledi i dalje neophodni.
• Da li abnormalan PAPA test znači da imam rak?
  Ne. Većina abnormalnih nalaza predstavlja blage ili umerene promene koje se mogu pratiti ili uspešno lečiti pre nego što prerastu u karcinom.
• Koliko često treba raditi HPV test?
  Učestalost zavisi od uzrasta, prethodnih nalaza i preporuke ginekologa. Kod žena starijih od 30 godina HPV test se često radi zajedno sa PAPA testom kao deo redovnog skrininga.
• Da li žene posle menopauze treba da nastave sa pregledima?
  Da, osim ukoliko ginekolog ne proceni drugačije na osnovu prethodnih urednih nalaza i individualnog rizika. Redovne kontrole ostaju važne i nakon menopauze.

_{Objavljen: 26. januar 2013. godine, ažuriran: 12. jun 2026. godine}

• Instagram
• Facebook
• RSS Feed
• YouTube

Literatura:

1. _{WHO: Cervical cancer – https://www.who.int/health-topics/cervical-cancer}
2. _{IARC: International Agency for Research of Cancer – https://www.iarc.who.int/}
3. _{CDC: https://www.cdc.gov/cervical-cancer/}
4. _{JAMA – https://jamanetwork.com/}

---

Sve o ginekologiji pročitajte u kategoriji GINEKOLOGIJA ⇓