Kako da znate da li ste pregoreli od posla i obaveza? Ako jedva ujutru ustajete kako bi krenuli na posao i imate utisak da radnom vremenu nema kraja. Ako vam se čini da nemate snage da pomerite nijedan mišić, a nakon posla ste nervozni. Imate utisak da ste konstantno pod stresom. Možda ste jednostavno „pregoreli“ od svega.
Da li ste pregoreli od previše opterećenja i iscrpljenosti?
1. Osećate se beskorisno
Sigurno vam se nekada dogodilo da se osećate nesposobno, a sa takvim osećanjem sigurno nećete biti efikasni. Ako je ovo osećaj sa kojim se previše često srećete i gotovo konstantno se osećate beskorisno, niste na putu da uspete, ali ni da sačuvate svoj mir i emotivnu stabilnost. Vremenom ćete samo sve manje biti produktivni, bez vidljivih rezultata, a sve nezadovoljniji.
2. Nekada ste cinični
Ako ste iscrpljeni konstantno, uz to se osećate nesposobno, velika je verovatnoća da ćete postati i cinični, te delovati bezosećajno. Iscrljenost dovodi do toga da se tako ponašate, nekada do te mere, da vam se zaista ne javljaju osećanja za određene stvari.
3. Javlja se depresija
Kada se osećate beskorisno, iscrpljeni ste, pa još i cinični, moguće je da će se kao sled toga javiti i depresija. Sindrom pregorevanja je uglavnom vezan za posao i obaveze, a depresija se može javiti bilo kada tokom života. Ne zaboravite da se depresija može javiti i kod dece. Ipak, pregorevanje i depresija su zapravo povezani, a osobe koje pate od depresije su podložnije pregorevanju na poslu.
4. Imate problem sa koncentracijom
Problem sa koncentracijom je čest, a moguće je da se javi i zaboravnost. Ovo treba da vam bude signal da ste na putu da pregorite, posebno ako je odsustvo koncentracije gotovo konstantno i ne možete da radite posao adekvatno. Pročitajte više o problemima sa koncentracijom: Šta „ubija“ koncentraciju?
5. Česte glavobolje i problemi sa organima za varenje
Još 1974. godine, zabeležena su prva istraživanja o sindromu sagorevanja, a česte glavobolje su navedene kao jedna od karakteristika koje ga prate. Uz nju se javljaju i problemi sa spavanjem, ali i problem sa organima za varenje. Kako bolovi u želucu, tako i problemi sa probavom.
10 znakova da ste pregoreli
6. Jedan od znakova da ste pregoreli: Javljaju se problemi sa nesanicom
Problemi sa nesanicom se mogu povezati sa pregorevanjem na poslu, ali je češća situacija da se javlja konstantna iscrpljenost i pojačana želja za snom. Nedovoljno spavanje će vas učiniti samo razdražljivijim, a može uzrokovati i brojne druge bolesti poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i slično.
Jedan od simptoma pregorevanja je upravo otpor i nezadovoljstvo poslom. Posebno na našem podneblju su ljudi skloni tome da rade poslove koje zapravo ne vole, iako često nije stvar izbora da moraju baš taj posao da rade. Onda polako ulaze u začarani krug otpora i nezadovoljstva, koje vremenom, posebno ako su na zahtevnijim pozicijama dovodi do toga da sagore na poslu.
Ako ste počeli da se ponašate razdražljivo prema saradnicima ili klijentima, ovo može biti znak da vam je za početak neophodan odmor, a onda i da razmislite o krupnim promenama u svom poslovnom životu.
8. Jedan od znakova da ste pregoreli: Češće razboljevanje
Opšte nezadovoljstvo i opterećenost će dovesti do toga da se češće razboljevate, a ako pak bolesni budete išli na posao, veća je verovatnoća da ćete još brže sagoreti jer ćete se tako dodatno iscrpljivati, a nećete uspevati da postignete adekvatne rezultate u poslu.
9. Simptomi dijabetesa
Jedan od glavnih uzročnika pojave dijabetesa tip 2 je upravo stres. Neretko je stres na poslu uzrok oboljevanja od dijabetesa. Ako počnu da vam se javljaju zamagljen vid i konstantna žeđ, ne bi bilo loše da prekontrolišete nivo šećera u krvi.
10 znakova da ste pregoreli
10. Jedan od znakova da ste pregoreli: Konzumiranje previše hrane, ali i alkohola i droge
Nekada ljudi posežu za preteranom hranom, posebno onom nezdravom kako bi dobili brzi „bust“ da se bolje osećaju. Neki idu korak dalje konzumirajući alkohol i nedozvoljene supstance. I gojaznost, ali i druge vrste zavisnosti mogu dovesti do ozbiljnih problema kako na poslu, tako i u životu, a neće učiniti da se dobro osećate na duže staze. Naprotiv, samo vam mogu narušiti zdravlje.
Objavljen: 24. jun 2021. godine, ažuriran: 19. decembar 2024. godine
Tamara Petković je osnivačica i glavna urednica portala Demetra, preduzetnica i mama troje dece sa previše interesovanja i premalo vremena za sve što želi.
Mikrocistični jajnici su stanje koje se sve češće sreće kod žena različitih životnih dobi, a koje često izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica po reproduktivno zdravlje. Iako termin "mikrocistični" može zvučati zastrašujuće, važno je razumeti šta on zapravo podrazumeva, koji su uzroci, simptomi i kako se ovo stanje može prepoznati i lečiti. U ovom tekstu, razmotrićemo sve što treba da znate o mikrocističnim jajnicima i kako da pristupite ovom problemu na najefikasniji način.
Koliko puta ste otvorili frižider i pomislili: „Ne znam šta da kuvam danas“? Ovo je odluka koja vam često oduzima vreme, a neretko se desi da vas nedostatak ideja iznervira. Spremili smo vam spisak jela koji podrazumeva "brza jela", sporo kuvana variva, jela iz rerne, "jela na kašiku" i priloge uz glavno jelo.
Da li vam se dešavalo da najbolje ideje dobijete pod tušem, dok perete sudove, tokom vožnje gradskim prevozom, tokom šetnje ili u trenucima odmora? Evo zašto se to baš tada dešava.
Ako stalno zaboravljate sitnice, teško se koncentrišete ili imate osećaj da vam je magla u glavi, moguće je da telo pokušava da vam pošalje važnu poruku.
Istraživanje koje su sproveli The Fifth Trimester i Vivvi, organizacije koje se bave podrškom zaposlenim roditeljima, pokazalo je da odgovarajuća podrška porodicama ne koristi samo zaposlenima već i poslodavcima. Kada roditelji imaju pristup fleksibilnim radnim aranžmanima, podršci za brigu o deci i razumevanje nadređenih, njihova produktivnost i lojalnost kompaniji značajno rastu.
Roditeljstvo danas retko izgleda kao nekada. Umesto „sela“ koje pomaže, mnogi roditelji funkcionišu sami: između posla, obaveza i svakodnevnog pritiska da sve postignu. Upravo u tom raskoraku između realnosti i očekivanja nastaje najveći stres modernog roditeljstva.
„Šta ako ne želim decu?“ pitanje je koje sve više ljudi postavlja, ali retko izgovara naglas. Iako se dugo smatralo da je roditeljstvo „podrazumevani put“, savremeno društvo donosi više izbora nego ikada i sve veću slobodu da se živi u skladu sa sopstvenim željama.
Važno je razumeti da ova odluka nije znak sebičnosti ili „pogrešnog razmišljanja“, već lični izbor koji treba da bude donet bez pritiska okoline. Upravo zato se o ovoj temi danas sve otvorenije govori.
