Svesna prisutnost ili, popularno, „mindfulness“ menja vaš um na 7 načina
Živimo u vremenu kada nam misli retko miruju. Dok odgovaramo na poruke, planiramo obaveze i razmišljamo o problemima, često zaboravljamo ono što se dešava upravo sada.
Živimo u vremenu kada nam misli retko miruju. Dok odgovaramo na poruke, planiramo obaveze i razmišljamo o problemima, često zaboravljamo ono što se dešava upravo sada.
Upravo zbog toga mindfulness, odnosno svesna prisutnost, poslednjih godina privlači ogromnu pažnju stručnjaka za mentalno zdravlje. Nekada povezan uglavnom sa meditacijom, danas se mindfulness koristi kao alat za smanjenje stresa, poboljšanje emocionalne ravnoteže, jačanje koncentracije i unapređenje kvaliteta života.
Ali da li mindfulness može pomoći i kod problema koji prevazilaze običan stres?
Sve više istraživanja pokazuje da odgovor glasi – da.
Šta je svesna prisutnost?
Mindfulness je sposobnost da svoju pažnju usmerimo na sadašnji trenutak bez osuđivanja i analiziranja.
To znači da umesto razmišljanja o prošlim greškama ili budućim brigama postajemo svesni onoga što se dešava ovde i sada. Ona može uključivati:
- obraćanje pažnje na disanje
- osluškivanje zvukova oko sebe
- primećivanje telesnih senzacija
- posmatranje sopstvenih misli bez procenjivanja
Cilj nije da zaustavimo misli, već da ih posmatramo sa više smirenosti i manje automatskih reakcija.
Kome svesna prisutnost može koristiti?
Mindfulness nije rezervisan samo za osobe koje meditiraju ili praktikuju jogu.
Može biti koristan svima, a posebno ako:
- često osećate stres
- patite od anksioznosti
- imate simptome depresije
- teško održavate koncentraciju
- skloni ste negativnim mislima
- previše kritikujete sebe
- želite kvalitetnije odnose sa ljudima
Čak i osobe koje nemaju izražene psihološke probleme mogu imati koristi od ove prakse jer doprinosi većoj emocionalnoj stabilnosti i osećaju zadovoljstva.
Kako mindfulness pomaže kod stresa?
Jedan od najpoznatijih efekata mindfulnessa jeste smanjenje stresa.
Kada smo pod pritiskom, naš mozak često automatski prelazi u režim „šta ako“.
Šta ako pogrešim?
Šta ako se dogodi nešto loše?
Šta ako ne uspem?
Mindfulness pomaže da prekinemo ovaj lanac zabrinjavajućih misli i vratimo pažnju na ono što se zaista dešava u sadašnjem trenutku.
Na taj način organizam lakše izlazi iz stanja konstantne napetosti.
Može li pomoći kod anksioznosti?
Istraživanja pokazuju da programi zasnovani na mindfulnessu mogu značajno smanjiti simptome anksioznosti. Anksioznost je često povezana sa brigama o budućnosti i zamišljanjem najgorih mogućih scenarija.
Kada pažnju vratimo na sadašnji trenutak:
- smanjuje se mentalna preopterećenost
- misli postaju jasnije
- lakše razlikujemo realne probleme od pretpostavki
Mnogi ljudi navode da im mindfulness pomaže da se osećaju smirenije i stabilnije čak i kada stresne okolnosti nisu nestale.
Svesna prisutnost i depresija
Posebno zanimljivi rezultati dobijeni su kod osoba koje pate od depresije. Jedan od glavnih problema kod depresije jeste tzv. ruminacija – stalno vraćanje na iste negativne misli. Mindfulness uči osobu da primeti misao bez automatskog poistovećivanja sa njom. Umesto:
„Ja sam neuspešan.“
pojavljuje se drugačiji pristup:
„Primećujem da trenutno imam misao da sam neuspešan.“
Ova mala promena može značajno smanjiti emocionalnu težinu negativnih obrazaca razmišljanja. Izvor: Verywellmind
Može li poboljšati partnerske odnose?
Da. Osobe koje praktikuju prisutnost često pokazuju veću empatiju, strpljenje i sposobnost aktivnog slušanja. Istraživanja ukazuju da su takve osobe:
- zadovoljnije vezom
- tolerantnije prema partnerovim manama
- spremnije na opraštanje
Kada smo prisutni u razgovoru, manje reagujemo impulsivno, a više razumemo emocije druge osobe. Izvor: Wiley
Mindfulness i emocionalno prejedanje
Mnogi ljudi posežu za hranom kada su pod stresom, usamljeni ili uznemireni. Ovde može pomoći da prepoznamo razliku između fizičke gladi i emocionalne potrebe za utehom. Praktikovanje svesnog jedenja podrazumeva:
- sporije obroke
- obraćanje pažnje na ukus hrane
- prepoznavanje osećaja sitosti
Na taj način smanjuje se verovatnoća prejedanja i impulsivnog unosa hrane.
Kako da počnete?
Dobra vest je da ne morate sedeti sat vremena u tišini da biste praktikovali prisutnost.
Možete početi veoma jednostavno.
Obratite pažnju na disanje
Odvojite nekoliko minuta dnevno i fokusirajte se na udah i izdah. Kada misli odlutaju, nežno vratite pažnju na disanje.
Šetajte svesno
Tokom šetnje obratite pažnju na: zvukove oko sebe, osećaj stopala na podlozi, temperaturu vazduha, mirise iz okruženja
Radite jednu stvar u isto vreme
Multitasking često povećava osećaj stresa. Pokušajte da se u potpunosti posvetite samo jednom zadatku.
Posmatrajte misli bez osuđivanja
Ne morate da se borite protiv svojih misli. Dovoljno je da ih primetite i pustite da prođu bez analiziranja.
Postoje li negativne strane svesne prisutnosti?
Iako se često predstavlja kao univerzalno rešenje, ovo nije čarobni lek za sve probleme. Kod manjeg broja ljudi intenzivne meditativne tehnike mogu privremeno pojačati:
- anksioznost
- osećaj nelagode
- neprijatna sećanja
- emocionalnu osetljivost
Zbog toga stručnjaci preporučuju postepeno uvođenje ove prakse, posebno kod osoba koje imaju ozbiljnije psihološke tegobe. Takođe, važno je razumeti da mindfulness ne zamenjuje psihoterapiju ili medicinsko lečenje kada su oni potrebni.
Rezime
Svesna prisutnost nije samo tehnika za opuštanje nakon napornog dana. Sve više istraživanja pokazuje da može pomoći kod anksioznosti, depresije, problema u odnosima, emocionalnog prejedanja i svakodnevnog stresa. Najveća prednost ove prakse je njena jednostavnost jer ne zahteva posebnu opremu, mnogo vremena niti prethodno iskustvo. Ponekad je dovoljno samo nekoliko minuta svesnog prisustva da se vratimo sebi i trenutku u kojem zaista živimo.
