Folikularna cista (Perzistentni folikul, vodena cista)

Folikularna cista nastaje kada folikul, pod dejstvom raste, ali ukoliko ne dođe do njegovog prskanja ne oslobađa se jajna ćelija. On obično nastavlja da raste i pretvara se u veću formaciju prečnika 3-5 centimetara.

Vodena cista

Folikularna cista je fiziološka cista koja nastaje usled izostanka prskanja folikula u vreme ovulacije. Popularno se naziva vodena cista.

Perzistentni folikul kao posledicu, između ostalog, ima izostanak ovulacije u toku tog ciklusa, a često može dovesti i do poremećaja ciklusa. Retko se sreću ciste promera ispod 2 centimetra, obično se tada radi o folikulu koji je već počeo da se apsorbuje, smanjuje i nestaje. Mogu narasti čak i do veličine između 6 i 7 centimetara. Obično se tada predlaže intervencija kojom bi se ciklus uklonio. Ciste ove veličine mogu izazvati bol ili pritisak u donjem delu stomaka, kao i trnjenje noge.

Kada odete kod ginekologa, na ultrazvučnom pregledu ovakva cista se sastoji samo iz jedne šupljine, omotač je tanak, a unutrašnjost na ultrazvučnom pregledu izgleda crno.

Manje ciste uglavnom ne izazivaju nikakve tegobe, osim eventualnog probadanja i pritiska u donjem delu stomaka. Ukoliko naglo dođe do prskanja veće ciste, može se osetiti oštar bol, poput uboda nožem. Jaki bolovi se mogu dogoditi kod uvrtanja ciste oko svoje peteljke. Ova pojava se naziva torzija ciste. Većina cisti se utvrđuje tek na ultrazvučnom pregledu.

Da li je vodena cista opasna?

Kada nisu opasne:

1. Funkcionalne ciste: Ovo su najčešće ciste koje se formiraju tokom menstrualnog ciklusa. Obično nestaju same od sebe u roku od nekoliko menstrualnih ciklusa.
2. Asimptomatske ciste: Mnoge ciste ne izazivaju nikakve simptome i otkrivaju se slučajno tokom rutinskog ultrazvuka.

Kada mogu biti opasne:

1. Torzija jajnika – Ako se cista uvrne oko svoje osovine, može prekinuti dotok krvi do jajnika, što izaziva jaku bol i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
2. Ruptura ciste – Ako cista pukne, može izazvati oštar bol i potencijalno krvarenje. U nekim slučajevima može biti potrebna hirurška intervencija.
3. Velike ciste – Veće ciste mogu izazvati pritisak na okolne organe, što može uzrokovati bol, nelagodnost ili probleme sa mokrenjem i pražnjenjem creva.
4. Endometriome ili dermoidne ciste – Ove vrste cista, koje nisu funkcionalne, mogu izazvati probleme i ponekad zahtevaju lečenje.

Simptomi koji mogu ukazivati na problem:

• Iznenadni, jaki bol u donjem delu stomaka
• Bol tokom seksualnog odnosa
• Bol tokom menstrualnog ciklusa
• Povećana učestalost mokrenja ili poteškoće pri mokrenju
• Neobično krvarenje između menstruacija
• Osjećaj punoće, nadutosti ili težine u stomaku

Kako se leči folikularna cista?

Folikularne ciste se često izgube tokom trajanja menstrualnog krvarenja. Iz tog razloga u većini slučajeva, potrebno je samo praćenje rasta ciste, jer se najčešće spontano povlače.

Hormonski preparati koji se prepisuju tokom lutalne faze ciklusa (posle ovulacije), kao što su Duphaston, Primolut Nor, kao i tablete za kontracepciju mogu zaustaviti rast ciste i sprečiti njenu ponovnu pojavu.

Ukoliko cista preraste veličinu od 5cm u prečniku i stvara bolove, a nema naznaka da će se smanjiti preporučuje se odstranjivanje hiruškom intervencijom, kao što je punktiranje vode iz ciste.

Kako se radi punkcija vodene ciste?

Punkcija vodene ciste na jajniku je postupak koji se obično izvodi kada cista izaziva simptome ili kada postoji sumnja na komplikacije. Ovaj postupak obavlja ginekolog ili radiolog u sterilnim uslovima. Ovo su obično koraci procedure kada se vrši punktiranje vodene ciste:

1. Priprema pacijentkinje: Pacijentkinja leži na stolu za pregled u ginekološkom položaju. Mesto punkcije se dezinfikuje kako bi se smanjio rizik od infekcije.
2. Lokalna anestezija: U većini slučajeva koristi se lokalna anestezija kako bi se smanjila nelagodnost tokom postupka. Ponekad može biti potrebna i sedacija ili opšta anestezija, zavisno od složenosti postupka i stanja pacijentkinje.
3. Ultrazvučna kontrola: Postupak se obično izvodi pod kontrolom ultrazvuka kako bi se tačno locirala cista. Ovo pomaže lekaru da precizno postavi iglu.
4. Punkcija: Tanka igla se uvodi kroz vaginalni zid ili kroz kožu abdomena (transvaginalno ili transabdominalno) do ciste. Kada igla dođe do ciste, tečnost iz ciste se aspirira (izvlači) kroz iglu u špric.
5. Analiza tečnosti: Aspirirana tečnost se može poslati na laboratorijsku analizu kako bi se isključile moguće infekcije ili maligni (kancerogeni) procesi.
6. Praćenje pacijentkinje: Nakon punkcije, pacijentkinja se prati neko vreme kako bi se osiguralo da nema komplikacija, poput krvarenja ili infekcije. U većini slučajeva, pacijentkinja može ići kući istog dana.

Napomena: Ovaj postupak se obično preporučuje kada su ciste veće, kada izazivaju bolove ili druge simptome, ili kada postoji sumnja na komplikacije.

Vodene ciste na jajnicima, poznate i kao funkcionalne ciste, najčešće nisu opasne i obično nestaju same od sebe bez potrebe za lečenjem. Ako imate simptome koji vas zabrinjavaju ili ako vam je dijagnostikovana cista na jajniku, važno je da se konsultujete sa svojim ginekologom. Lekar može preporučiti ultrazvuk ili druge dijagnostičke testove kako bi se procenilo stanje ciste i odredio najbolji način lečenja, ako je potrebno. Redovni ginekološki pregledi mogu pomoći u praćenju i ranom otkrivanju eventualnih problema.

• Instagram
• Facebook
• RSS Feed
• YouTube

_{Objavljen: 1. jul 2014. godine, ažuriran: 1. jul 2024. godine}

_{Photo by Nadezhda Moryak from Pexels}