Briga o sebi: Da li smo preterali sa „self-care“ kulturom?

Pojam „briga o sebi“ je nešto čime su preplavljene mreže. Sve češće slušamo o tome kako treba da pazimo na sebe, kako treba sebe da stavimo na prvo mesto, koliko je „self-care“ važan. Preplavljeni smo raznim „koučevima“, te zaista stručnjacima iz različitih oblasti koji nas bombarduju sa time koliko je briga o sebi važna. Da li to znači da ranije nismo brinuli o sebi? Gde je granica u samopomoći i brizi o sebi?

Briga o sebi – gde je granica?

Briga o sebi je jedan od najrasprostranjenijih koncepata tokom poslednjih godina. Često se predstavlja kao rešenje za mnoge psihološke probleme, a ako se koristi bez ispitivanja posledica, bilo da su finansijske ili emocionalne, može biti štetna, navode na portalu Verywellmind.com.

Kao društvo smo postali opsednuti time da brinemo o sebi. Samo na društvenoj mreži TikTok haštag selfcare ima više od 28 milijardi pregleda, dok na Instagramu postoji preko 66 miliona postova.

Koncept brige o sebi i te kako je važan, ali postojao je oduvek. To je nešto što se podrazumeva. Naravno da postoje i životni periodi kada ne možete biti prioritet sami sebi 24/7 svih 365 dana godišnje. Postoje važne stvari, a postoje i periodi kada ste veoma bitni nekim drugim ljudima. Na primer, kada dobijete dete, prosto je ono bespomoćno u prvim mesecima ako vama nije prioritet. Ili u situaciji kada vam je blizak član porodice bolestan i treba da odvojite neko vreme za njega. To su periodi kada prosto nemate svo vreme ovog sveta za brigu o sebi. Slično je i dok dajete više energije pred važan ispit ili imate trenutno više posla.

Upravo momenat u kome nemate dovoljno vremena da se posvetite sebi jeste ono što su mnogi prepoznali kao priliku da vas ubede u instant brigu o sebi upakovanu u losione, masaže, odmor i skupe poklone.

„Nesumnjivo je da je briga o sebi neophodna, ali morate biti oprezni jer ona nije rešenje za određena mentalna stanja. Nekada su potrebe vrlo specifične i kompleksne“, kaže Saba Haruni Luri, psihoterapeut.

Ona nastavlja: „Briga o sebi po svaku cenu može biti štetna jer nas može podstaći da donesemo odluke koje će dugoročno gledano biti loše po nas. Pravljenje pauze i samopomoć su od suštinskog značaja, ali ako to znači zanemarivanje obaveza koje imamo ili implusivno trošenje novca koji nemamo će samo povećati stres i doneti nove probleme.“

Selfcare nije rešenje za sve probleme

Briga o sebi nas neće samo po sebi izlečiti ako se suočavamo sa ozbiljnim životnim dilemama i problemima, a često je to zabluda u koju upadamo. Ovo za posledicu ima još veće probleme sa mentalnim zdravljem. Posebno jer smo danas preplavljeni raznim posterima, podkastima i knjigama za samopomoć. Samo paleta dizajnerskih poklona sa natpisima brige o sebi dostupna na društvenim mrežama košta neuporedivo više od istih predmeta bez tih natpisa.

Samopomoć i briga o sebi nikako nisu štetne, one su korisne i normalne, ali je važno da ih tretiramo kao nešto što se dešava uz sve ostalo čime se bavimo, a ne konačno rešenje i nešto čemu se u potpuno prepuštamo.

Postoji li opsesija brigom o sebi?

Dr Melisa Budin, psiholog, upozorava da nivo samopomoći može doći do nivoa zavisnosti. Prosto ljudi nekada provedu toliko vremena u razmišljanju o brizi o sebi, tako se ponašaju, pređe im u praksu do tačke da to negativno utiče na ostale odnose, posao, porodicu. Isti primer možemo uočiti i kada je preterivanje sa zdravom hranom u pitanju, gde imamo jedan novi poremećaj koji se zove ortoreksija.

Imajte vere u sebe

Nijedna stručna osoba vam neće reći da je život samo pozitivno i da možete živeti u cveću i sreći konstantno. Život je miks svega, koliko lepog, toliko i teškog. Od toga se ne možete zaštititi, a ne trebate se ni „polomiti“ kao slamka pri prvom problemu. Sa druge strane, treba prepoznati svoje granice kada ste u velikim problemima i ne izbegavati da tražite pomoć, ako vam se učini da nešto ne možete da podnesete i da ste došli do svojih krajnjih granica.

Vaš instinkt je od suštinskog značaja i kada vam drugi daju sugestije za brigu o sebi. U mnogim slučajevima vi podsvesno osećate kada se uznemirite od nečega što vidite, pročitate ili vam predlože da uradite. Nemojte dozvoliti da uticaj drugih, osim ako se ne radi o lekarima i stručnom osoblju, bude glas koji slušate pre nego onaj svoj, unutrašnji. Uvek konsultujte osobe koje lično poznajete, pre nego strance.

Ako se osećate loše, sastavite listu aktivnosti koje vam popravljaju raspoloženje. Ne zaboravite da briga o sebi može da uključuje i da provedete vreme sa voljenom osobom, svojom bakom, u igri sa detetom, sa drugaricom na kafi ili šta god čini da se osećate bolje.

Briga o sebi nekada podrazumeva i trenutak u kom osvestite da je vreme da potražite stručnu pomoć, ali i da vam je samo potrebno da prošetate ulicom sami. Važno je da znate da ona može da ublaži negativne simptome, ali nije zamena za stručnu pomoć kod mentalnih problema. U svemu treba imati meru i granicu.

Pročitajte: Kako da se opustite kada ste pod stresom – 10 povoljnih načina da se opustite

_{Objavljen: 23. februar 2023. godine, ažuriran: 9. oktobar 2024. godine}