Da li postoji veza kada su savremeni život i IBD u pitanju? Koliko moderan život i svakodnevnica mogu uticati na povećanje rizika od problema sa crevima? Da li genetika ipak ima veću ulogu? Šta su do sada pokazala istraživanja. Odgovore na ova pitanja možete pronaći u nastavku teksta.
U ovom tekstu
Inflamatorne bolesti creva su u porastu, posebno u zemljama Evrope i Amerike, odnosno u svim zemljama koje usvajaju zapadni stil života. Genetika ne može da objasni kod koga se razvija IBD, ali okruženje i način života možda mogu.
Inflamatorna bolest creva (IBD) obuhvata i Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. Hronična upala izaziva stvaranje čireva koji izazivaju ozbiljno oštećenje tkiva koje rezultira dijarejom, bolovima u stomaku, gubitkom težine, umorom i anemijom. Ne postoji trajni lek za IBD.
Ne postoji prepoznatljiv uzrok, odnosno genetski put zbog koga dolazi do pojave ove bolesti, ali je identifikovano više od 200 genetskih varijacija koje mogu biti okidač za ovo stanje. Ovaj broj nastavlja da raste kako molekularna biologija postaje sve sofisticiranija.
Određeni biološki procesi se iznova pojavljuju, što uključuje gene koji imaju urođeni imuni odgovor, one koji su odgovorni da sluznica creva ostane netaknuta. Klasično obeležje IBD-a je neregulisan imuni odgovor.
Genetika može da objasni samo jedan deo problema sa razvojem IBD, a on najstaje u „novoindrustrijalizovanim državama“. Procena je da preko 3 miliona ljudi ima IBD u Severnoj Americi i Evropi. Ovo jasno pokazuje da „zapadnjački način života“ biva jedan od značajnijih faktora pojave IBD-a.
I ranije su postojali dokaze da životni prostor može imati uticaj na razvoj IBD-a, ali sada imamo i detaljnija istraživanja. Profesor dr Erik Benčimol koji radi na Univerzitetu u Otavi identifikovao je da život u ruralnim sredinama do punoletstva značajno utiče na zaštitu od IBD-a tokom života. Od dodajte da ruralna sredina može uključivati faktore prirodnije ishrane, načina života, izloženosti životnoj sredini i segradaciju pojedinaca.
Istraživanja su pokazala da antibiotska terapija može da ima dugotrajan efekat na viši rizik od razvoja IBD-a koji nasleđujemo od roditelja po majci. Antibiotici kao takvi ne povećavaju uzrok, ali upotreba menja mikrobiom majke i potom prelazi na bebu na rođenju.
Početno jačanje mikrobioma kom smo izloženi pri rođenju je ključno za sam dobar početak našeg imunološkog sistema.
Lekari će u perspektivi vršiti dalja istraživanja u cilju prevencije i lečenja ove bolesti. Sada će se tražiti novi tretmani, tehnologije i pozabaviti se osnovnim putevima bolesti što je ključno kako bi se problem držao pod kontrolom.
Ljudi rođeni 23. avgusta nalaze se na prelazu između znaka Lava i Device, pa često u sebi nose najbolje osobine oba znaka. S jedne strane su organizovani, analitični i vredni, a s druge šarmantni, samopouzdani i puni entuzijazma.
Šta kada su zabranjene vežbe u trudnoći i zašto do toga nekada dolazi? Da li to znači da se ne smete pomerati ili da samo smanjite tempo?
Nema sumnje da je za normalne uslove dojenje najbolje za vaše dete. Prednosti i koristi su brojne, što za bebu, što za mamu. Koje su sve prednosti dojenja i zašto je najbolje dojiti?
Mekonijum je prva stolica novorođenčeta. Ona je lepljiva, gusta i tamnozelena, gotovo crne boje. Sastoji se od ćelija, proteina, masti i crevnih sekreta, poput žuči.
Na koji način su u vezi masturbacija i depresija i da li imaju uticaj jedna na drugu? Iako je masturbacija zdrava i prijatna aktivnost, neki ljudi veruju da može da izazove probleme sa mentalnim zdravljem.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Prva greška, koju nećemo čak ni svrstavati među ostale, jeste da kupite instant ovsenu kašu koja je uglavnom prepuna veštačkih šećera.
Ukoliko planirate trudnoću, tokom perioda klizave sluzi imajte seksualne odnose, svaki ili svaki drugi dan i povećaćete šansu da ostanete u drugom stanju.
Genitalne bradavice mogu da prođu bez lečenja, a to se obično dešava u roku od 2 godine ili više. Ljudi mogu da eliminišu genitalne bradavice mnogo brže uz lečenje, a manje je verovatno da će se brzo vratiti.
Uticaj štitne žlezde na spavanje, kada se radi o hipertireozi je uglavnom nesanica, koja vremenom prelazi u umor.
Buđenje noću je nekada i normalan deo procesa starenja. Tokom srednjih godina ljudi počinju da se noću bude češće i potrebno im je manje sna zbog promena cirkadijalnog ritma.
Pre svega je važno da svakodnevno pijete puno vode. Imajte u vidu da bi psoebno trebalo da povećate količinu vode koju unosite ili da ograničite odlazak u saunu ili bilo gde gde se možete previše znojiti. Preterani gubitak tečnosti kroz znoj može da pogoduje razvoju znoja. Isto važi i za znojenje tokom letnjih meseci.
