Danas ste najmlađi što ćete ikada biti: Nije kasno da počnete da brinete o zdravlju
Ne možemo vratiti vreme, ali možemo uticati na ono što će se dešavati u godinama koje dolaze.
Postoji jedna jednostavna rečenica koja može potpuno promeniti način na koji razmišljamo o starenju: „Danas ste najmlađi što ćete ikada biti.“
Na prvi pogled zvuči kao podsetnik da vreme prolazi. Ali u stvari, ova misao nosi sasvim drugačiju poruku – da nikada nije kasno da učinite nešto dobro za sebe.
U ovom tekstu
Danas ste najmlađi što ćete ikada biti
Mnogi ljudi odlažu promene jer veruju da su propustili priliku. Govore sebi da su prestari da počnu da vežbaju, da zdrava ishrana više nema smisla ili da nakon određene dijagnoze više ništa ne može da promeni tok njihovog zdravlja.
Međutim, nauka poslednjih godina govori upravo suprotno.
Da li je ikada kasno za zdraviji život?
Jedno od najčešćih pitanja koje lekari čuju glasi: „Da li sada uopšte ima smisla da počnem?“ Odgovor je gotovo uvek isti: ima.
Ljudski organizam zadržava sposobnost prilagođavanja tokom čitavog života. Srce, mišići, kosti, mozak i metabolizam mogu imati koristi od zdravijih navika čak i kada se one uvedu u sedmoj ili osmoj deceniji života.
Ne možemo vratiti vreme, ali možemo uticati na ono što će se dešavati u godinama koje dolaze.
Šta pokazuju istraživanja? Da li je kasno za brigu o zdravlju?
Jedna studija koja je pratila osobe starije od 65 godina pokazala je da su oni koji su počeli redovno da hodaju produžili period samostalnog i funkcionalnog života za približno dve godine. Zanimljivo je da su koristi bile veoma slične kao kod ljudi koji su fizički aktivni mnogo duže.
Rezultati brojnih drugih istraživanja pokazuju da osobe koje ostaju fizički aktivne i u poznijim godinama imaju:
- manji rizik od srčanih bolesti,
- sporije opadanje kognitivnih sposobnosti,
- manji rizik od depresije,
- veću pokretljivost,
- bolji kvalitet života.
Još jedan važan zaključak jeste da nisu presudni samo vežbanje ili ishrana. Ljudi koji neguju hobije, druže se i održavaju bliske odnose takođe češće ostaju fizički i mentalno vitalni.
Mnogi zamišljaju da zdrav život znači sate provedene u teretani ili stroge dijete. U stvarnosti, najveće promene često počinju sasvim malim koracima. To može biti:
- desetominutna šetnja posle večere,
- stepenice umesto lifta,
- više povrća u svakodnevnoj ishrani,
- dovoljan unos vlakana,
- odlazak na spavanje pola sata ranije,
- nekoliko vežbi istezanja svakog jutra.
Kada se ove male odluke ponavljaju iz dana u dan, njihov efekat se sabira tokom godina. Dugoročno ćete imati veoma pozitivan uticaj na svoje zdravlje.
Zdrav način života ima smisla i nakon dijagnoze raka
Posebno važna poruka odnosi se na osobe koje su preležale rak ili se još uvek leče. Mnogi pacijenti nakon završetka terapije imaju osećaj da je šteta već učinjena i da promene više ne mogu mnogo da pomognu. Ipak, savremena istraživanja pokazuju drugačiju sliku.
Velika analiza koja je obuhvatila gotovo 1,5 milion preživelih od raka pokazala je da su osobe koje su bile fizički aktivne nakon postavljanja dijagnoze imale značajno duže preživljavanje u odnosu na neaktivne pacijente. Izvor: PubMed
Kod žena koje su preležale rak dojke redovna fizička aktivnost bila je povezana sa približno 31% manjim rizikom od smrtnog ishoda od ove bolesti. Izvor: SpringerNatureLink
Osim toga, vežbanje doprinosi:
- očuvanju mišićne mase,
- boljoj funkciji srca,
- jačanju kostiju,
- boljoj kontroli telesne težine,
- smanjenju umora koji često traje mesecima nakon terapije.
Naravno, svaka fizička aktivnost nakon lečenja treba da bude prilagođena zdravstvenom stanju i preporuci lekara.
Zašto naš mozak voli da odlaže promene?
Psiholozi ovaj fenomen nazivaju „iluzijom budućeg početka“.
Veoma lako verujemo da ćemo sledećeg ponedeljka, narednog meseca ili od Nove godine imati više vremena, više energije i više motivacije. Ali taj idealan trenutak najčešće nikada ne dolazi. Zato stručnjaci preporučuju da se ne razmišlja o velikim promenama, već o sledećem malom koraku koji možemo napraviti već danas.
Jedna zdrava odluka danas vrednija je od deset savršenih planova za budućnost.
Danas ste najmlađi što ćete ikada biti: Zdravlje nije određeno samo prošlošću
Genetika, godine i bolesti svakako utiču na naše zdravlje, ali ga ne određuju u potpunosti. Način na koji jedemo, koliko se krećemo, koliko spavamo i kako se nosimo sa stresom utiču na organizam svakog dana.
Organizam ne prestaje da reaguje na dobre odluke samo zato što imamo 70 godina ili zato što smo nekada bili fizički neaktivni.
Naprotiv, svaka zdrava navika predstavlja novu priliku da poboljšamo kvalitet života.
Zamislite sebe za 20 godina
Ponekad je korisno postaviti sebi jedno jednostavno pitanje: Kako želite da živite za deset ili dvadeset godina? Da li želite da budete dovoljno snažni da šetate sa unucima, putujete, radite u bašti, plešete ili jednostavno bez pomoći obavljate svakodnevne aktivnosti?
Ako je odgovor potvrdan, najbolji trenutak da počnete nije sledeći mesec. To je danas. Jer koliko god godina da imate, jedno je sigurno: danas ste najmlađi što ćete ikada biti.
FAQ – Danas ste najmlađi što ćete ikada biti
- Da li je kasno da počnem da vežbam posle 60. godine?
Ne. Brojne studije pokazuju da i osobe koje tek u poznijim godinama postanu fizički aktivne mogu poboljšati zdravlje srca, mišića, ravnotežu i kvalitet života.
- Koja fizička aktivnost je najbolja za starije osobe?
Najčešće se preporučuju brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla, vežbe snage sa malim opterećenjem i vežbe ravnoteže. Program treba prilagoditi zdravstvenom stanju i savetima lekara.
- Da li fizička aktivnost pomaže osobama koje su preležale rak?
Da. Redovno vežbanje može poboljšati kondiciju, smanjiti umor, očuvati mišićnu masu i doprineti boljem dugoročnom zdravlju. Kod mnogih vrsta raka povezano je i sa boljim preživljavanjem.
- Koliko je potrebno da se vide prve koristi zdravijih navika?
Neke promene mogu se primetiti već nakon nekoliko nedelja, poput boljeg sna, više energije i boljeg raspoloženja. Dugoročne koristi za srce, mozak i metabolizam razvijaju se tokom meseci i godina.
- Šta ako nikada ranije nisam vodio zdrav način života?
Nikada nije kasno da počnete. Organizam reaguje na pozitivne promene bez obzira na godine, a i male promene mogu doneti značajne koristi ako postanu deo svakodnevne rutine.
Sve o preventivi možete čitati ovde ⇓
