Krioterapija – koje su prednosti, da li je bezbedna i šta kaže nauka?
Ledene kupke i kriokomore postale su globalni trend, ali stručnjaci upozoravaju da ekstremna hladnoća nije bez rizika i da mnoge tvrdnje o njenim efektima još nisu naučno potvrđene. Krioterapija se koristi i u medicini.
Krioterapija je poslednjih godina postala izuzetno popularna među sportistima, influenserima i ljudima koji traže načine da poboljšaju zdravlje, ubrzaju oporavak ili uspore starenje. Društvene mreže pune su snimaka ljudi koji ulaze u ledene kupke ili provode nekoliko minuta u kriokomorama na temperaturama daleko ispod nule.
Ipak, ovo nije samo wellness trend. U medicini se već decenijama koristi za uklanjanje bradavica, kožnih promena i pojedinih abnormalnih tkiva. Međutim, kada je reč o krioterapiji celog tela, nauka i dalje pokušava da utvrdi koliko su njeni efekti zaista značajni.
U nastavku saznajte šta je, koje vrste postoje, koje koristi mogu imati, ali i koje rizike ne treba zanemariti.
U ovom tekstu
Šta je krioterapija?
Predstavlja terapiju hladnoćom, odnosno tretmane koji koriste veoma niske temperature kako bi delovali na tkiva i organizam.
Postoji više vrsta krioterapije. Neke su medicinske i ciljano se koriste za uklanjanje abnormalnog tkiva, dok su druge namenjene opštem oporavku i wellness tretmanima.
Najčešći oblici krioterapije uključuju:
- lokalnu krioterapiju za bradavice i kožne promene Izvor: MNT
- krioterapiju tečnim azotom
- kriokomore za celo telo
- ledene kupke i hladne bazene
- hladne obloge za mišiće i zglobove
Kod medicinske krioterapije lekar koristi ekstremnu hladnoću kako bi uništio abnormalne ćelije. Kod wellness tretmana cilj je uglavnom stimulacija organizma, smanjenje upale i osećaj oporavka.
Kako izgleda krioterapija celog tela?
Krioterapija celog tela (Whole Body Cryotherapy – WBC) najčešće se obavlja u specijalnim komorama ili kabinama.
Osoba boravi u veoma hladnom okruženju između 2 i 4 minuta, pri temperaturama koje mogu biti niže od -100°C.
Tokom tretmana obično se nose:
- rukavice
- čarape
- zaštita za uši
- maska za disanje
Nakon izlaska iz komore mnogi prijavljuju osećaj naleta energije, poboljšanog raspoloženja i smanjenja bola u mišićima.
Međutim, važno je naglasiti da dermatološka udruženja i američka FDA nisu zvanično preporučili krioterapiju celog tela kao standardni medicinski tretman, upravo zbog nedostatka dovoljno kvalitetnih istraživanja.
Medicinska krioterapija – gde se koristi?
Za razliku od wellness tretmana, medicinska krioterapija ima jasno definisanu ulogu u savremenoj medicini. Najčešće se koristi za uklanjanje:
- bradavica
- kondiloma
- fibroma
- seboreičnih keratoza
- pojedinih prekanceroznih promena na koži
Kod određenih pacijenata može se koristiti i kao deo terapije za:
- bazocelularni karcinom kože
- skvamocelularni karcinom
- pojedine tumore jetre
- retinoblastom
- određene tumore kostiju i pluća
Tokom procedure koristi se tečni azot koji zamrzava abnormalno tkivo i dovodi do njegovog uništavanja.
Može li krioterapija pomoći kod oporavka mišića?
Ovo je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi koriste krioterapiju.
Hladnoća se dugo koristi za ublažavanje bola i otoka nakon povreda ili treninga. Led smanjuje upalu i može pomoći u kratkotrajnom smanjenju bola.
Neka istraživanja pokazuju da krioterapija može:
- smanjiti osećaj bola u mišićima
- ubrzati subjektivni osećaj oporavka
- uticati na smanjenje inflamatornih markera
- pomoći sportistima nakon intenzivnih treninga
Ipak, rezultati studija nisu potpuno usaglašeni. Dok neki sportisti prijavljuju bolji oporavak, druga istraživanja nisu pokazala značajno poboljšanje fizičkih performansi.
Zbog toga stručnjaci smatraju da krioterapija može biti dodatna metoda oporavka, ali ne i zamena za pravilnu ishranu, san i trening.
Krioterapija i mentalno zdravlje
Poslednjih godina raste interesovanje za uticaj hladnoće na raspoloženje i mentalno zdravlje.
Neke manje studije pokazale su da krioterapija može imati pozitivan efekat na:
- raspoloženje
- simptome anksioznosti
- osećaj energije
- simptome depresije
- kvalitet života
Pretpostavlja se da ekstremna hladnoća može stimulisati oslobađanje endorfina i adrenalina, što kod nekih ljudi izaziva osećaj boljeg raspoloženja nakon tretmana.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da krioterapija ne sme biti zamena za psihoterapiju ili terapiju lekovima kod ozbiljnih mentalnih poremećaja.
Da li krioterapija može pomoći mozgu i koncentraciji?
Neka istraživanja ukazuju na mogući pozitivan efekat krioterapije na kognitivne funkcije.
U pojedinim studijama primećeno je:
- bolje zadržavanje pažnje
- poboljšanje memorije
- bolja koncentracija
- sporije napredovanje blagih kognitivnih smetnji
Međutim, broj istraživanja je još mali i za sada nema dovoljno dokaza da bi se krioterapija preporučila kao standardna terapija za probleme sa pamćenjem ili neurološke bolesti.
Može li pomoći kod ekcema i kožnih problema?
Hladnoća može privremeno smanjiti svrab i osećaj pečenja kod inflamatornih kožnih bolesti poput ekcema.
Neka manja istraživanja pokazala su da krioterapija može pomoći u:
- smanjenju svraba
- ublažavanju upale
- smanjenju crvenila
Ipak, dermatolozi upozoravaju da ekstremna hladnoća kod pojedinih ljudi može dodatno iritirati kožu, naročito ako je veoma suva i osetljiva.
Rizici i neželjeni efekti krioterapije
Iako se krioterapija često promoviše kao bezbedna, ekstremna hladnoća može izazvati ozbiljne probleme ako se koristi nepravilno.
Mogući neželjeni efekti uključuju:
- promene boje kože
- osip
- utrnulost
- otok
- opekotine od hladnoće
- promrzline
- vrtoglavicu
- probleme sa disanjem
U retkim slučajevima prijavljene su ozbiljne komplikacije nakon krioterapije celog tela.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje imaju:
- srčane bolesti
- visok krvni pritisak
- poremećaje cirkulacije
- neuropatije
- astmu
- epilepsiju
Trudnicama, deci i osobama sa ozbiljnim kardiovaskularnim problemima uglavnom se ne preporučuje krioterapija.
Ko ne bi trebalo da koristi krioterapiju?
Krioterapija nije za svakoga.
Bez konsultacije sa lekarom ne bi trebalo da je koriste osobe koje imaju:
- nekontrolisanu hipertenziju
- ozbiljne bolesti srca
- Raynaudov sindrom
- poremećaje periferne cirkulacije
- otvorene rane
- teške respiratorne bolesti
Takođe, osobe koje uzimaju određene lekove ili imaju hronične bolesti trebalo bi prvo da razgovaraju sa lekarom.
Šta nauka trenutno kaže o krioterapiji?
Najvažnije je razumeti da postoje velike razlike između medicinske krioterapije i wellness krioterapije.
Medicinska krioterapija ima jasno potvrđenu primenu u uklanjanju određenih promena i tkiva.
Sa druge strane, za krioterapiju celog tela istraživanja su još ograničena. Iako postoje obećavajući rezultati kada je reč o oporavku, raspoloženju i inflamaciji, stručnjaci naglašavaju da je potrebno mnogo više kvalitetnih studija.
Za sada nema dovoljno dokaza da krioterapija:
- produžava život
- „detoksikuje“ organizam
- sagoreva velike količine masti
- leči ozbiljne bolesti
Rezime
Krioterapija može imati određene koristi, naročito kada je reč o medicinskom uklanjanju promena na koži i kratkotrajnom ublažavanju bola i upale.
Ova terapija celog tela postaje sve popularnija zbog potencijalnih efekata na oporavak, raspoloženje i energiju, ali nauka još nije donela konačne zaključke o njenoj dugoročnoj efikasnosti i bezbednosti.
Ako razmišljate o krioterapiji, posebno ako imate hronične bolesti ili probleme sa srcem i cirkulacijom, važno je da se prethodno konsultujete sa lekarom.
FAQ – Najčešća pitanja o krioterapiji
- Da li je krioterapija bezbedna?
U većini slučajeva jeste kada se radi pravilno i pod stručnim nadzorom, ali postoje određeni rizici, posebno kod krioterapije celog tela.
- Koliko traje tretman krioterapije?
Ova tretman celog tela obično traje između 2 i 4 minuta.
- Da li krioterapija pomaže mršavljenju?
Nema dovoljno dokaza da sama po sebi značajno utiče na gubitak kilograma.
- Može li krioterapija pomoći sportistima?
Može pomoći u smanjenju bola i osećaja umora mišića, ali rezultati istraživanja nisu potpuno usaglašeni.
- Da li krioterapija boli?
Tokom tretmana oseća se intenzivna hladnoća, ali procedura obično nije bolna.
- Ko ne sme na krioterapiju?
Osobe sa ozbiljnim srčanim problemima, nekontrolisanim pritiskom, poremećajima cirkulacije i trudnice trebalo bi da izbegavaju krioterapiju.
- Da li krioterapija može pomoći kod depresije?
Neka istraživanja pokazuju moguće pozitivne efekte na raspoloženje, ali nije zamena za standardno lečenje depresije.
- Da li je krioterapija isto što i ledena kupka?
Ne potpuno. Ledene kupke koriste hladnu vodu, dok krioterapija celog tela podrazumeva izlaganje ekstremno niskim temperaturama u specijalnim komorama.
Sve o zdravlju i preventivi ⇓
