Postoji određena procedura kojom se postavlja dijagnoza dijabetesa bilo da se radi o dijabetesu tip 1 ili tip 2.
Dijabetes je hronična bolest koja nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi pravilno. Pravilna i rana dijagnoza dijabetesa ključna je za sprečavanje komplikacija i osiguravanje adekvatnog tretmana.
U ovom tekstu
Postoje dva tipa dijabetesa, ali je dijabetes tip 2 daleko češći i ima ga oko 90% obolelih od ove bolesti. Najčešće su u pitanju osobe između 40 i 59 goidna, s tim da se donja starosna granica sve više snižava. On se češće javlja kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju, ali i stil života ima velikog uticaja.
Lekari obično preporučuju testiranje za dijabetes ako pacijent ima sledeće simptome:
Simptomi mogu biti izraženiji kod dijabetesa tipa 1, dok dijabetes tipa 2 može napredovati tiho, bez izraženih simptoma.
U dijagnostici dijabetesa koriste se rezultati analize krvi, ali su one samo deo informacije. Lekari uvek obraćaju pažnju i na fizički izgled, prisustvo simptoma i istoriju bolesti. Nekada se kod ljudi javljaju I propratni problemi koji prolaze nakon što se ova bolest otkrije i stavi pod kontrolu.
Vađenje krvi podrazumeva analize ujutru, nakon što 12 sati ništa niste jeli ni pili (osim vode), kao i odsustvo povišene temperature i normalnu fizičku aktivnost.
Normalne vrednosti šećera u krvi su 3.6 do 6.1 mmol/l.
Ukoliko je nivo glukoze preko 7, radi se nova analiza u roku od 24 sata. Ako se potvrdi isti rezultat, smatra se da osoba ima dijabetes. Vrednost između 6.1 i 7 ukazuje na poremećaje metabolizma i predijabetes, pa se pacijent upućuje da uradi OGTT. Više o OGTT…
Testira se i HbA1c (glikozilirani hemoglobin)
Pored dijagnoze dijabetesa tip 1 i tip 2, može se javiti i gestacijski dijabetes. On se javlja tokom trudnoće i obično prolazi nakon što se trudnoća završi. Saznajte više: Gestacijski dijabetes
Objavljen: 14. novembar 2024. godine, ažuriran: 9. decembar 2024. godine
Pad testosterona može početi već posle 30. godine, a kod nekih muškaraca simptomi postaju izraženiji posle 40. ili 50. godine. Problem je u tome što se promene često pripisuju stresu, umoru ili „normalnom starenju“, pa se ne prepoznaje da u pozadini može biti hormonski disbalans.
Pod naletom mode da se u poslednje vreme forsira čia seme, mak je nekako pao u drugi plan. Inače, ove dve vrste su veoma slične, obe prebogate omega 3 i omega 6 masnim kiselinama i odličan izvor proteina i vlakana.
Savremena istraživanja sve jasnije pokazuju da dugotrajna konzumacija ultrapreradjene hrane može imati ozbiljne posledice po zdravlje, naročito ako postane osnova ishrane.
U ljubavi su strastveni, uzbudljivi i nepredvidivi. Privlače ih osobe koje su jednako zanimljive i energične, jer im je potrebno stalno uzbuđenje u vezi.
U ljubavi su intenzivni, strastveni i veoma posvećeni kada pronađu osobu koja im odgovara. Ne vole površne odnose i traže partnera koji je jednako snažan i samostalan.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Pad testosterona može početi već posle 30. godine, a kod nekih muškaraca simptomi postaju izraženiji posle 40. ili 50. godine. Problem je u tome što se promene često pripisuju stresu, umoru ili „normalnom starenju“, pa se ne prepoznaje da u pozadini može biti hormonski disbalans.
Glavni razlog je hormonski disbalans, pre svega pad estrogena i progesterona. Estrogen utiče na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i dopamina, koji imaju važnu ulogu u regulaciji bola.
Dok neke žene nikada ne dožive ovu vrstu bola, drugima se ona događa svakog meseca na sredini ciklusa i po tome znaju da ovuliraju. Ovo, naravno nije pravilo, jer najveći broj žena ima periode u kojima oseća kada je ovulacija i mesece ili godine tokom kojih to ne zna.
Obilna menstruacija (menoragija) je mnogo češći problem nego što se misli. Istraživanja pokazuju da se procene učestalosti kreću od 5% do čak 58% žena reproduktivnog doba, u zavisnosti od načina merenja i populacije koja se posmatra.
Razumevanje bioloških promena i procesa kroz koje telo prolazi iz decenije u deceniju može pomoći da razumemo zašto se naše potrebe za hranom menjaju i kako se menjaju periodi gladi i sitosti.
Erektilna disfunkcija je pojava pri kojoj osoba nije u stanju da dobije ili održi erekciju dovoljno za seksualni odnos. Ovo je normalno da se dešava povremeno, ali ne da postoji kao redovna pojava.
