Maštanje nije gubljenje vremena: 5 koristi za mozak i mentalno zdravlje
Da li vam se dešavalo da najbolje ideje dobijete pod tušem, dok perete sudove, tokom vožnje gradskim prevozom, tokom šetnje ili u trenucima odmora? Evo zašto se to baš tada dešava.
Mnogi maštanje smatraju gubljenjem vremena i znakom nedostatka koncentracije. Međutim, psiholozi i neurolozi sve češće ističu da povremeno lutanje misli može imati važne koristi za mentalno zdravlje, kreativnost i sposobnost rešavanja problema.
Koliko puta ste uhvatili sebe kako tokom dana odlutate mislima? Možda zamišljate sledeće putovanje, prisećate se lepog trenutka iz prošlosti ili maštate o budućnosti koju priželjkujete.
Istraživanja pokazuju da čak polovinu budnog vremena provedemo u nekoj vrsti unutrašnjeg dijaloga, zamišljanja ili maštanja. Iako postoje situacije kada je puna pažnja neophodna – poput vožnje automobila ili rada sa mašinama – u bezbednim okolnostima maštarenje može biti dragocen alat za naš mozak. Izvor: Frontiers
Savremeni život često podrazumeva konstantan priliv informacija, obaveza i stimulansa. Mozak nije stvoren da bude neprekidno fokusiran satima bez odmora.
Kada dopustimo mislima da slobodno lutaju, ulazimo u stanje mentalne relaksacije koje može pomoći u smanjenju napetosti.
Maštarenje omogućava da se na kratko udaljimo od svakodnevnih briga i preusmerimo pažnju na prijatne sadržaje. To može uključivati:
Na taj način stvaramo mentalnu distancu od stresnih situacija i dajemo mozgu priliku da se odmori.
2. Maštanje pomaže u rešavanju problema
Koliko puta vam je rešenje nekog problema palo na pamet dok ste šetali, tuširali se ili prali sudove? To nije slučajnost.
Kada prestanemo da forsiramo mozak da pronađe odgovor, aktiviraju se drugačiji obrasci razmišljanja. Um počinje slobodno da povezuje informacije, uspomene, ideje i iskustva koja na prvi pogled nemaju veze jedno s drugim.
Upravo tada često nastaju nova rešenja. Zbog toga psiholozi smatraju da povremeno udaljavanje od problema može biti podjednako korisno kao i intenzivan rad na njemu. Ponekad najbolja ideja ne dolazi kada se najviše trudimo, već kada sebi dozvolimo da na trenutak odustanemo od traženja odgovora. Izvor: PNAS
Iako deluje kao pasivna aktivnost, maštarenje je zapravo veoma složen proces. Tokom lutanja misli istovremeno rade različiti moždani sistemi zaduženi za:
kreativnost
planiranje
pamćenje
donošenje odluka
rešavanje problema
Stoga stručnjaci smatraju da periodi dosade i prividne neaktivnosti nisu izgubljeno vreme. Naprotiv, upravo tada mozak povezuje informacije koje su ranije bile razdvojene i stvara nove obrasce razmišljanja. Drugim rečima, dok vi mislite da ne radite ništa, vaš mozak možda radi veoma važan posao.
4. Maštarenje može pomoći u ostvarivanju ciljeva
Maštarenje nije uvek bekstvo od stvarnosti. Ono može biti i način pripreme za budućnost. Sportisti, muzičari i javni govornici često koriste tehniku mentalne vizualizacije kako bi unapred „uvežbali“ nastup ili važan događaj. Kada zamišljamo uspešan ishod, mozak aktivira slične neuronske puteve kao tokom stvarnog izvođenja aktivnosti.Naravno, nije svako maštanje jednako korisno.
Najveću korist donosi takozvana konstruktivna vizualizacija, koja uključuje:
jasno definisan cilj
zamišljanje konkretnih koraka
razmišljanje o mogućim preprekama
pronalaženje načina da ih prevaziđemo
Takav pristup može povećati motivaciju i pomoći da ostanemo fokusirani na ono što želimo da postignemo.
Jedna od najpoznatijih prednosti maštarenja jeste njegov uticaj na kreativno razmišljanje. Kada um nije usmeren samo na jedan zadatak, dobija priliku da eksperimentiše sa idejama i povezuje naizgled nepovezane informacije. Zbog toga mnogi ljudi dobijaju najbolje ideje: tokom šetnje, pod tušem, dok peru sudove, tokom vožnje gradskim prevozom ili u trenucima odmora. Kreativni proces često zahteva upravo tu vrstu mentalnog prostora.
Neuropsiholozi smatraju da maštarenje predstavlja svojevrsnu „teretanu za mozak“, jer podstiče fleksibilnost mišljenja i stvaranje novih ideja.
Mnogi ljudi dobijaju najbolje ideje: tokom šetnje, pod tušem, dok peru sudove, tokom vožnje gradskim prevozom ili u trenucima odmora.
Kada maštanje postaje problem?
Iako ima brojne koristi, važno je održati ravnotežu. Ako maštarenje počne da ometa svakodnevne obaveze, rad, školovanje ili odnose sa ljudima, može postati znak da osoba koristi fantaziju kao beg od problema koje treba rešiti. Ključ je u tome da maštanje bude povremeni odmor za um, a ne zamena za stvarni život.
Kako sebi dozvoliti zdravu mentalnu pauzu?
Ako ste pod stresom ili osećate mentalni zamor, pokušajte sledeće:
odvojite nekoliko minuta bez telefona i ekrana
duboko udahnite nekoliko puta
pogledajte kroz prozor ili zatvorite oči
usmerite misli ka nečemu prijatnom i inspirativnom
Nekoliko minuta ovakvog mentalnog odmora može biti dovoljno da se osećate smirenije i fokusiranije.
Rezime
U svetu koji od nas traži stalnu produktivnost, maštarenje često ima lošu reputaciju. Ipak, nauka pokazuje da povremeno lutanje misli nije znak lenjosti, već prirodna potreba mozga. Zato sledeći put kada se uhvatite kako gledate kroz prozor i zamišljate nešto lepo, ne požurujte sebe da se „vratite na posao“. Možda upravo tada nastaje vaša sledeća dobra ideja.
Tamara Petković je osnivačica i glavna urednica portala Demetra, preduzetnica i mama troje dece sa previše interesovanja i premalo vremena za sve što želi.
Da li vam se dešavalo da najbolje ideje dobijete pod tušem, dok perete sudove, tokom vožnje gradskim prevozom, tokom šetnje ili u trenucima odmora? Evo zašto se to baš tada dešava.
Ako stalno zaboravljate sitnice, teško se koncentrišete ili imate osećaj da vam je magla u glavi, moguće je da telo pokušava da vam pošalje važnu poruku.
Kvalitet odnosa koji ste izgradili tokom godina sada postaje jedan od najvažnijih zaštitnih faktora. Kada dete oseća da ga poštujete, razumete i prihvatate, veća je verovatnoća da će vam se obratiti kada se suoči sa problemom ili dilemom.
Tokom velikih vrućina čak ni najlepše uređena spavaća soba ne mora da pogoduje odmoru. Toplotu najviše zadržavaju zagrejani zidovi, debela posteljina, teški prekrivači i zavese koje ograničavaju protok vazduha. Večernje opuštanje mogu da otežaju i tamne boje, višak dodataka oko kreveta, jako svetlo i vizuelni nered. Zato je leti važno urediti spavaću sobu tako da ima stalan protok vazduha, ali i da vizuelno deluje lagano i umirujuće. U nastavku donosimo savete kako da pripremite spavaću sobu za leto bez renoviranja i velikih troškova.
Ako stalno zaboravljate sitnice, teško se koncentrišete ili imate osećaj da vam je magla u glavi, moguće je da telo pokušava da vam pošalje važnu poruku.
Pred vama je potpuni spisak stvari za kuću koje manje ili više svako domaćinstvo poseduje kako bi vam bilo lakše ako po prvi put treba da opremite svoju nekretninu.
Danas se o menopauzi govori više nego ranije, ali internet i društvene mreže i dalje šire brojne netačne informacije. Zato je važno razlikovati činjenice od mitova i razumeti šta zaista možete očekivati tokom ovog životnog perioda.
Iako većina ljudi sunce povezuje sa odmorom, letovanjem i zdravim izgledom kože, dermatolozi godinama upozoravaju da nepravilno izlaganje UV zračenju može ostaviti ozbiljne posledice. Problem je što se oštećenja kože ne vide odmah. Ona se nagomilavaju godinama, a prve posledice često primetimo tek kada se pojave fleke, bore ili promene na mladežima. Upravo zato stručnjaci naglašavaju da zaštita od sunca nije važna samo tokom leta i na plaži, već svakodnevno – čak i kada je oblačno.
