Fetiši i tabui danas: Šta nas privlači, čega se stidimo i gde su granice?
Postoje veoma različite seksualne preferencije i fantazije. Neke su relativno česte, dok su druge ređe. Sama činjenica da je određena želja neuobičajena ne znači automatski da je problematična.
S jedne strane se čini da smo slobodniji nego ikada, sa druge priča o tome kako je toples na moru nakon daleko slobodnijih 80-ih I 90-ih u Crnoj Gori i Grčkoj opet tabu. Kakva je zapravo situacija kada su u pitanju fetiši I tabui ukoliko znamo da generacija X u odnosu na milenijalce čak 50% manje ima seksualne odnose?
Fetiši i tabui danas
O seksualnosti se danas govori otvorenije nego ikada. Društvene mreže, aplikacije za upoznavanje, internet forumi i dostupnost informacija omogućili su ljudima da lakše istražuju sopstvene želje i da otkriju da ono što im se činilo neobičnim zapravo nije toliko retko. Ipak, kada razgovor skrene sa onoga što se smatra „uobičajenim“, i dalje se pojavljuju stid, nelagoda i pitanje: šta je zapravo normalno?
Fetiši i seksualne sklonosti često se nalaze upravo na toj granici između privatne želje i društvenog tabua. Važno je i da pravimo razliku između onog što je nekome samo drugačije i ponašanja koje može biti štetno, prisilno ili ugroziti drugu osobu.
Šta je zapravo fetiš?
U svakodnevnom govoru reč „fetiš“ često se koristi veoma široko. Nekada se čini da smo ovu reč previše „izlizali“, a da ne razumemo njeno suštinsko značenje. U seksologiji, međutim, termin može imati preciznije značenje i odnositi se na intenzivno seksualno interesovanje za određeni predmet, materijal ili specifičan aspekt osobe.
Postoje veoma različite seksualne preferencije i fantazije. Neke su relativno česte, dok su druge ređe. Sama činjenica da je određena želja neuobičajena ne znači automatski da je problematična.
Ključno pitanje nije samo šta nekoga privlači, već i da li ta sklonost osobi donosi patnju, narušava svakodnevno funkcionisanje ili uključuje drugu osobu bez njenog pristanka.
Fetiš nije isto što i seksualni poremećaj
Jedna od najvažnijih razlika o kojoj se retko govori jeste da fetiš nije isto što i seksualni poremećaj. Postojanje seksualnog interesa ili fantazije samo po sebi ne znači da osoba ima mentalni poremećaj. Stručna procena uzima u obzir kontekst, intenzitet, kontrolu nad ponašanjem i eventualnu patnju ili štetu.
Problem nastaje kada određena sklonost postane izvor značajne lične patnje, ozbiljno ometa život ili uključuje povređivanje ili odsustvo pristanka druge osobe. Drugim rečima, neobičnost sama po sebi nije merilo za problem.
Fetiši i tabui: Zašto su neki fetiši i dalje tabu?
Seksualnost je snažno oblikovana kulturom. Ono što se u jednoj sredini smatra potpuno prihvatljivim, u drugoj može izazvati osudu.
Na naše predstave o „normalnom“ utiču porodica, religija, obrazovanje, mediji, prethodna iskustva, ali i način na koji se o seksu govorilo dok smo odrastali. Neki od nas nikada sebi ne postave iskreno pitanje: šta je za njih normalno? Ne zapitaju se čak ni koje su njihove iskrene želje, a sve pod stigmom i pritiskom stečenim u svojoj primarnoj porodici i tokom odrastanja. Zbog toga mnogi ljudi svoje fantazije nikada ne podele ni sa partnerom. Ne zato što nužno postoji problem, već zato što se plaše da će biti osuđeni, ismejani ili odbačeni.
Internet je promenio način na koji otkrivamo seksualnost
Internet je doneo ogromnu promenu. Osoba koja je nekada mislila da je jedina koja ima određenu fantaziju danas može za nekoliko minuta pronaći čitave zajednice ljudi sa sličnim interesovanjima.
Ovaj napredak se može smatrati pozitivnim jer smanjuje osećaj izolovanosti i omogućava pristup edukaciji. Međutim, internet može stvoriti i pogrešnu sliku o tome koliko su određena ponašanja zaista rasprostranjena.
Poseban problem predstavlja činjenica da pornografski sadržaj nije isto što i realan seksualni odnos. Ono što izgleda uzbudljivo na ekranu ne mora odgovarati stvarnim željama, granicama ili potrebama osobe.
Da li partner mora da deli naše fantazije?
Ne. Dvoje ljudi mogu imati veoma dobar seksualni odnos iako nemaju iste fantazije ili interese. Seksualna kompatibilnost ne znači da partneri moraju želeti potpuno iste stvari. Mnogo je važnije da mogu otvoreno da razgovaraju o onome što žele, da poštuju ono što druga osoba ne želi i da pronađu ono u čemu se oboje osećaju dobro. Moguće je da će tokom svog odnosa i vremenom poželeti da eksperimentišu, pokušaju nešto novo, ali je važno da sve rade u dogovoru i uz obostrani pristanak.
Kako razgovarati sa partnerom o svojim fetišima?
Najbolje je razgovor započeti van seksualnog odnosa, kada nema pritiska da se nešto odmah dogodi. Umesto:
- „Hoću da probamo ovo“, razgovor može početi mnogo jednostavnije:
- „Postoji nešto o čemu sam razmišljala i volela bih da ti kažem. Ne očekujem da moraš da želiš isto, samo bih volela da možemo otvoreno da pričamo.“
Takav pristup ostavlja prostor i za radoznalost i za odbijanje. Partner može biti zainteresovan, neodlučan ili potpuno nezainteresovan. Sve tri reakcije su legitimne. Važno je da ne pokušavate da vršite pritisak i prelazite granice koje nisu preporučljive.
Pristanak je granica između fantazije i stvarnosti
Bez obzira na seksualnu preferenciju, osnovno pravilo ostaje isto: svi uključeni moraju slobodno pristati.
Pristanak mora biti dobrovoljan, jasan i može se povući u bilo kom trenutku. Prethodno „da“ ne znači automatski pristanak na neku drugu aktivnost, niti pristanak jednom znači da osoba mora pristati ponovo.
Zato seksualna otvorenost nikada ne podrazumeva odsustvo granica. Naprotiv, što je veća otvorenost u istraživanju seksualnosti, to je važnije jasno razgovarati o granicama.
Tabu nije isto što i granica
Važno je razlikovati dve stvari.
- Tabu je nešto o čemu društvo nerado govori ili ga smatra neprihvatljivim.
- Granica je nešto što pojedinac ne želi da radi ili doživi.
Ako je nešto društveno tabu, to ne znači da je automatski štetno. Isto tako, nešto može biti potpuno društveno prihvatljivo, ali određena osoba ima puno pravo da kaže da to za nju nije prihvatljivo.
Zdrava seksualnost ne podrazumeva da moramo biti otvoreni za sve. Podrazumeva da imamo pravo da biramo.
Kada „drugačije“ postaje problem?
Dobro je potražiti stručnu pomoć ako seksualne misli ili ponašanja izazivaju značajnu patnju, postanu teško kontrolisani ili počnu ozbiljno da narušavaju odnos, posao i svakodnevni život. Posebno je važno reagovati kada ponašanje uključuje povređivanje druge osobe, prisilu ili odsustvo pristanka. U tim situacijama pitanje više nije „da li je ovo neobično“, već da li je bezbedno i da li se poštuju granice svih uključenih.
Nova seksualna otvorenost donosi i novu odgovornost
Današnje društvo je možda otvorenije kada je reč o seksualnosti, ali sama dostupnost informacija ne znači da smo naučili kako da razgovaramo o željama. Zrela seksualnost nije takmičenje u tome ko će biti otvoreniji, smeliji ili spremniji da eksperimentiše. Ona podrazumeva poznavanje sopstvenih želja, poštovanje tuđih granica i sposobnost da se prihvati odgovor koji nam se možda ne dopada. Možda najvažnije pitanje nije „Da li je ovo normalno?“, već: „Da li je ovo dobrovoljno, bezbedno, prijatno i prihvatljivo za sve koji učestvuju?“
Ako je odgovor potvrdan i niko nije povređen ili prisiljen, različitost sama po sebi nije razlog za stid. Seksualnost je široka, individualna i promenljiva, a razgovor bez osude jedan je od najboljih načina da je bolje razumemo.
Sve o seksualnosti možete čitati ovde ⇓
