Šta je blastocista? – Transfer blastociste
Kada se embrioni kultivišu do stadijuma blastociste u laboratorijskim uslovima, obično se uočava da oko polovine embriona prestaje da raste do kraja trećeg dana. Ovo je sasvim normalno i rezultat je slabog razvojnog potencijala pojedinih embriona.
Šta je to blastocista? Proces vantelesne oplodnje napreduje iz godine u godinu, tako smo došli i do toga da je moguće da se oplođeno jajašće dovede do stadijuma blastociste. U nekim situacijama, čeka se upravo ovaj trenutak, a onda se vrši transfer blastociste.
Šta je blastocista?
Ljudski embrion se razvija do stadijuma blastociste pet do šest dana posle oplodnje, a radi se o loptici ispunjenoj tečnošću koja sadrži 60 do 100 ćelija. Izuzetno je ohrabrujuć podatak da su stope ostvarivanja trudnoće na ovaj način prelazile 50% uspešnosti.
Nakon punkcije jajnih ćelija i oplodnje, čeka sa 5 do 6 dana, kako bi najbolji embrion postao blastocista. Ovo je zapravo skup ćelija koje čine površinu lopte koja će se pričvrstiti za sluznicu materice i pokrenuti implantaciju i kasnije obezbediti vrećicu u kojoj će embrion rasti. Unutar ove šuplje loptice, nalaze se matične ćelije koje će postati fetus.
Kada se radi o prirodnom ciklusu, stadijum blastociste se događa unutar jajovoda.
Embrion mora da dostigne stadijum blastociste da bi biosposoban da se pričvrsti za zid materice i da dođe do implantacije. Dakle, gledano iz tog ugla, prirodnije je da se embrion umetne u matericu u fazi blastociste jer je to stadijum razvoja u kom će se lakše usaditi.
Razlika među kvalitetom embriona
Kada se embrioni kultivišu do stadijuma blastociste u laboratorijskim uslovima, obično se uočava da oko polovine embriona prestaje da raste do kraja trećeg dana. Ovo je sasvim normalno i rezultat je slabog razvojnog potencijala pojedinih embriona.
Trećeg dana, između četvoroćelijske i osmoćelijske faze potrebna su nova genetska uputstva za nastavak rasta i tada nekad dolazi do prekida u razvoju. Nauka nije napredovala toliko da se pobošljaju uslovi u kojima će embrioni nastaviti da rastu u ovoj fazi, a ne može se uticati ni na njihovo napredovanje u materici.
Da bi se nadomestilo to što su možda neki embrioni potencijalno loši, ženama se vraća više embriona, nega i 3 ili 4. Ovo češće dovodi do višestrukih trudnoća.
Trojke i četvorke predstavljaju ozbiljan rizik za majku i bebe. Postavlja se etičko pitanje, da li je u redu vraćati više embriona majkama kada znamo da to povećava rizik po njih, ako se svi embrioni uspešno implantiraju, a postoje načini kao što je transfer blastociste u naprednijoj fazi.
Nakon transfera dva blastocista, eliminisana je mogućnost trojki i više beba.
Koja je prednost transfera blastociste?
Glavna prednost je to što znamo koji embrioni su nastavili sa rastom, ali i pored toga što se normalno razvijaju, nije svima potreban ist period razvoja, već on može da varira u satima, pa čak i danima. Najbolji embrioni se vraćaju ili zamrzavaju, a transfer se radi uglavnom šestog dana u zavisnosti od prakse klinike.
Nakon šestog dana, nema svrhe ostavljati embrione da rastu i razvijaju. Do tada se ili vraćaju u matericu ili zamrzavaju. Ostali, koji su bili spori i nekvalitetni se odbacuju.
Ovim postupkom smanjuje se broj biohemijskih trudnoća, molarnih trudnoća i spontanih pobačaja u prvom tromesečju.
Literatura:
- North Hudson: Blastocyst Transfer – https://www.northhudsonivf.com/contents/blastocyst-transfer
- Atlanta in Fertility: BLASTOCYST STAGE EMBRYO – https://www.atlantainfertility.com/fertility-treatment-care/infertility-treatment/ivf-in-vitro-fertilization/blastocyst-stage-embryo/
Objavljen: 4. maj 2022. godine, ažuriran: 4. januar 2025. godine
-
Hepatitis B i trudnoća: Koliko je opasan za bebu i kako se sprečava prenos infekcije?
Hepatitis B i trudnoća – Šta ako postoji hepatitis B u trudnoći? Koliko ova bolest može da bude teška i kako se oseća trudnica? Šta ako otkrije da ima hepatitis B tek u trudnoći? Da li infekcija može da utiče na razvoj ploda, trudnoću ili porođaj? Srećom, većina uobičajenih infekcija tokom trudnoće, poput prehlade ili…
-
Šta da radim kada se osećam usamljeno? 10 predloga šta da radite
Sasvim je normalno da se ponekad osećate usamljeno, kao i da sami sebi postavljate pitanje: „Šta da radim kada se osećam usamljeno?“ Ovo ljudsko iskustvo je ponekad dobrodošlo, a nije retkost ni da se tako osećate kada ste okruženi drugim ljudima. Kada ne osećate povezanost sa okruženjem ili vas oni ne razumeju, pa makar to…
-
Depresija i svetske zvezde: 10 poznatih ličnosti koje su se suočile sa depresijom
Ljudi misle da se depresija događa samo ljudima koji nemaju novca i imaju velike probleme, a to nije tačno. Mentalno zdravlje je često ugroženo i poznatima, pa se tako javlja depresija i svetske zvezde nisu imune na nju. Na svetu je mnogo bogatih i uspešnih osoba koje su tokom svog života imale probleme sa depresijom.…
