Antifosfolipidni sindrom i trudnoća: Kako antifosfolipidni sindrom utiče na trudnoću

Antifosfolipidni sindrom i trudnoća – Postoje stanja koja mogu da utiču na trudnoću i izazovu spontani pobačaj. Za neka stanja i ne znamo da ih imamo sve dok ne dođe do ponovljenih spontanih pobačaja. Takav slučaj je nekada i autoimuno stanje koje se zove antifosfolipidni sindrom.

Kako antifosfolipidni sindrom utiče na trudnoću

Antifosfolipidni sindrom (AFS) je relativno retko autoimuno stanje koje može uticati na normalno zgrušavanje krvi i zbog toga se žene, koje imaju ovo stanje, mogu suočiti sa komplikacijama prilikom pokušaja da ostvare trudnoću. Ovo stanje zahteva praćenje i lečenje, kako bi se trudnoća uspešno izvela do kraja.

Antifosfolipidna antitela su prisutna kod samo 1-5% stanovništa koje je zdravo, ali i kod 20-40% osoba koje imaju lupus. Pretežno žene imaju antifosfolipidni sindrom, odnosno između 75-90% čine žene. Kod čak 30 do 50% ljudi sa AFS na kraju se otkrije još neka bolest.

Antifosfolipidni sindrom

Antitela AFS sprečavaju da se vežu proteini iz krvi za fosfolipide, te da se napravi ravnoteža između zgrušavanja i krvarenja. Kada je ova ravnoteža narušena, može doći do blokade protoka krvi i stvaranja krvnih ugrušaka, što za posledicu ima pojavu duboke venske tromboze, moždani udar i srčani udar, ukoliko se ne leči. Uzrok ovog zdravstvenog stanja nije poznat, ali za sada se veruje da su to genetika i infekcije, te da pušenje može da poveća rizik.

Ovo stanje može da bude samostalno ili da se javi sa nekom drugom autoimunom bolešću, kao što je lupus i tada se naziva sekundarni antifosfolipidni sindrom.

Antifosfolipidni sindrom i trudnoća: Ponavljajući pobačaji

Kod oko 15% ponavljajućih pobačaja uzrok je AFS, pri čemu se polovina dešava u prvom tromesečju. Tačan uzrok nije jasan, ali naučnici smatraju da su uzrok krvni ugrušci koji ne dozvoljavaju protok krvi kroz placentu. AFS je takođe i čest uzrok kasnijih pobačaja, nakon prvog trimestra. Osim pobačaja mogu se javiti i još neke komplikacije, kao što su:

• prevremeni porođaj,
• insuficijencija placente,
• oligohidramnion – smanjena količina plodove vode,
• neonatalne komplikacije,
• preeklampsija.

Simptomi AFS

Većina ljudi nema simptome i za žene su to nekada baš ponavljajući pobačaji, kao jedini simptom. U retkim situacijama se dešava da stanje bude toliko izraženo da se veliki ugrušci formiraju tokom nekoliko dana i dovedu do akutne blokade koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. Simptomi su tada: bol, utrnutost i neobično bela koža ruke ili noge, kratak dah, otok i crvenilo noge. Ukoliko se ovo dogodi, odmah zovite hitnu pomoć.

Antifosfolipidni sindrom i trudnoća: Postavljanje dijagnoze

Testiranje na AFS se ne radi rutinski ni pre ni tokom trudnoće. Osim kod osoba koje su ranije imale krvne ugruške, imaju ponovljene pobačaje i druga stanja zbog kojih znaju da imaju problem. Ukoliko lekar posumnja da se radi o ovom stanju, on će savetovati da se uradi analiza:

• za proveru lupus antikoagulansa,
• provera antifosfolipidnih antitela, koja mogu uključivati i antikardiolipidna antitela i antitela na beta-2 glikoprotein.

Lekari ne postavljaju dijagnozu samo na osnovu jedne analize već ovaj sindrom razmatraju kada postoji istorija spontanih pobačaja ili krvnih ugrušaka ili se analiza lupus antikoagulanta i aPL više puta pokazuje kao pozitivna.

Dijagnoza se ne postavlja odmah jer standardni testovi koji su nam dostupni mogu da budu nepouzdani i agensi nekada variraju od jedne do druge laboratorije.

Lečenje i uspešnost uz terapiju

Žene koje dobiju dijagnozu AFS imaju oko 70% šanse za uspešnu trudnoću uz terapiju koja se obično sastoji od niskih doza aspirina i/ili injekcija heparina. Ova terapija omogućava da bude bolji ishod trudnoće, ali se često smatra rizičnim treći trimestar trudnoće, te se pregledi rade češće, kao i praćenje i lečenje u tom periodu. Pored ginekologa, kod osoba koje imaju AFS sve vreme će morati da bude uključen i reumatolog.

Neki ginekolozi smatraju da žene sa ovim problemom ne bi trebalo da upotrebljavaju pilule za kontracepciju zbog dodatnog rizika od krvnih ugrušaka, te savetuju da je bolje da stave spiralu, bilo bakarnu ili hormonsku.

Važno je da žene koje imaju dijagnozu antifosfolipidnog sindroma znaju da uz terapiju mogu da speče rizik od nastanka krvnih ugrušaka i imaju dug i zdrav život bez problema.

_Literatura:

1. _{University of Michigan Health: Antiphospholipid Syndrome Program – https://www.uofmhealth.org/conditions-treatments/rheumatology/antiphospholipid-syndrome-program}
2. _{NIH: Antiphospholipid Syndrome during pregnancy: the state of the art – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3279165/}
3. _{SageJournals: Contraception in patients with systemic lupus erythematosus and antiphospholipid syndrome –  https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0961203314528062}

_{Objavljen: 10. aprila 2024. godine, ažuriran: 4. januara 2025. godine}

Kronova bolest i trudnoća: Kako ova stanja utiču jedno na drugo?