Osobine i ponašanja koja prate disleksiju

Ponašanja koja prate disleksiju i osobine su veoma karakteristična. Jedna osoba ih može imati više ili samo neka od njih.

Kako prepoznati probleme sa učenjem čitanja i razumevanja pročitanog – disleksiju?

Većina osoba koja ima problem sa disleksijom ima bar deset od navedenih osobina i načina ponašanja, s tim da oni mogu varirati iz dana u dan. Najkarakterističnija pojava kod disleksičara je nedoslednost.

Opšte osobine i ponašanje osoba koje imaju problem sa disleksijom

• Osoba je bistra, visoko inteligentna, sposobna da sve artikuliše, ali ne može da čita, piše ili da piše na nivou razreda.
• Obično ih označavaju kao lenje, glupe, nezrele, učitelji konstatuju da se “ne trude dovoljno“ ili da imaju “problem sa ponašanjem“.
• Ne zaostaju dovoljno sa gradivom da bi ih prebacili na specijalnu nastavu, pa u školi imaju problem kako da ih podučavaju.
• Visok nivo inteligencije, ne mogu se dobro izvršiti testovi pismenim putem, ali su odlični u usmenim testovima.
• Deca se osećaju glupo, imaju problem sa samopouzdanjem i svoje nedostatke prikrivaju genijalnim strategijama. Njih je lako frustrirati i najveći problem tokom školovanja imaju sa školskom lektirom i pismenim testovima.
• Skloni su da često sanjare i lako izgube pojam o vremenu.
• Teško održavaju pažnju.
• Bolje uče uz pomoć govora rukama, demonstriranjem, izvođenjem eksperimenata, posmatranjem i uz pomoć vizulenih pomagala.

Osobe sa disleksijom su talentovane za umetnost, dramsku, muzičku, sportsku sekciju, časove mehanike, debate, naraciju, dobri su prodavci, imaju osećaj za biznis, projektovanje, gradnju i inženjerstvo.

Posmatranje, čitanje i pravopis osobe sa disleksijom

• Dete se često žali na vrtoglavicu, glavobolju i bolove u stomaku dok čita.
• Zbunjuju ih slova, brojevi, reči, sintagme i verbalna objašnjenja.
• Prilikom čitanja i pisanja se javljaju ponavljanja, dodaci, premeštaju se ili propuštaju slova. Dolazi do obrnutog čitanja reči i brojeva.
• Dete se žali da vidi ili mu se pričinjavaju nepostojeći pokreti tokom čitanja, pisanja ili prepisivanja.
• Deluje da ima probleme sa vidom, ali oftamolog ne otkriva nikakav problem.
• Ili je dete izuzetno dalekovido i odlično zapaža ili nema dubinu percepcije i dobar periferni vid.
• Čita i prepričava sa veoma malo razumevanja.
• Speluje fonetski slovo po slovo i ne nužno dobrim redosledom.

Slušanje i govor deteta sa problemom disleksije

• Dete ima pojačan sluh, čuje stvari koje nisu očigledne drugima i lako ga ometaju zvuci.
• Ima poteškoće da misli pretoči u rečenice, izgovara nepotpune rečenice, počinje da zamuckuje pod stresom, loše izgovara duge reči, permutuje reči, fraze i slogove tokom govora.

Pisanje i razvoj motorike kod disleksičara

• Postoji problem kada je pisanje i prepisivanje u pitanju, držanje olovke je neuobičajeno, a rukopis varira ili je nečitak.
• Osoba je nespretna i nema dobru koordinaciju pokreta, loše se snalazi sa loptom i kolektivnim sportovima, teškoće sa finom i/ili krupnom motorikom i zadacima vezanim za njih.
• Dete je često zbunjeno kada su u pitanju suprotnosti: levo – desno, iznad – ispod…

Pojam o vremenu i matematika

• Dete ima problem da govori u određenom vremenu, teško stiče pojam o vremenu i osećaj da zadatke obavlja na vreme.
• Računajući matematičke zadatke pokazuje zavisnost od brojanja prstiju i sličnih trikova, ali ne umeju da ih prenesu na papir.
• Mogu da računaju, ali imaju problem sa oblicima i zadacima koji uključuju novac.
• Mogu da rade aritmetiku, ali ne i tekstualne zadatke.
• Teško razumeju algebru i komplikovane matematičke zadatke.

Pamćenje i kognitivne sposobnosti

• Deca sa disklesijom odlično dugoročno pamte iskustva, lica i mesta.
• Kada su u pitanju sekvence, informacije i činjenice sa kojima nema lično iskustvo, njih teže i kraće pamti.
• Lakše pamti u slikama i po osećaju, nego glasove i reči.

Ponašanje, razvoj ličnosti i zdravstveno stanje

• Deca sa ovim problemom su ili izuzetno neuredna ili preterano uredna.
• Mogu često biti glavni zabavljač u razredu, problematična osoba ili pak previše tihi.
• Dete je neuobičajeno rano ili previše kasno prolazilo kroz razvojne faze – početak govora, puzanja, samostalnog hodanja, vezivanja pertli.
• Kada je san u pitanju, i tu se radi o krajnostima – ili je previše lak san ili previše duboko spava (i mokri u krevet u neodgovarajućem uzrastu).
• Ima neobično nizak ili visok prag bola.
• Dete koje ima jak osećaj za pravdu, emocionalno osetljivo i često teži savršenstvu.
• Greške u čitanju i pisanju se drastično povećavaju kada su konfuzni, vremenski ograničeni, preživljavaju emocionalni stres ili su bolesni. 

Pročitajte još:

• Disleksija
• Vežbe za razvoj govora
• Zašto deci treba čitati knjige?
• Kako prepoznati da dete ima problem sa sluhom?

Photo by cottonbro from Pexels