Veoma je važno da postoji saradnja nastavnika sa lekarom ukoliko se javi potreba za trenutnim ili kontinuiranim lečenjem deteta. Pored roditelja ili staratelja deteta koje pohađa školu, nastavnik i lekar imaju zajedničku dužnost da pomognu učeniku da odraste u kompletnu, zdravu ličnost, sposobnu za samostalan život i rad.

Zašto je važna saradnja nastavnika sa lekarom?

Neophodno je da nastavnik (učitelj ili profesor) imaju kontakt sa lekarom. Oni moraju sarađivati i zajedno brinuti o zdravlju učenika. Unapređenje razvoja, rast, fizičko, psihičko i socijalno oblikovanje i sazrevanje čine celinu kada je staranje o deci u pitanju.

Saradnja nastavnika sa lekarom

Brinući o detetu, ne sme se posmatrati samo onaj simptom koji je najuočljiviji, već kao stručnjaci, i nastavnici moraju dete posmatrati sveobuhvatno. Nastavnik bi nekad, čak pre neko lekar ili školski psiholog, morao poštovati psihičke probleme učenika i voditi računa o socio-ekonomskom položaju pojedinih učenika i njihovih roditelja.

U adolescenskom periodu, deca mnogo teže podnose duševni bol od fizičkog.

Za zdravlje je često nepovoljno da dete u osetljivom adolescenskom periodu doživi životni neuspeh ili neprihvaćenost okoline i društva. Neki, za njega, nerešivi problemi, školski neuspesi, svađe u porodici i zlostavljanje roditelja dovode dete do trajnih i ozbiljnih problema.

Događa se da je nastavnik upravo taj koji prvi primeti probleme u ponašanju učenika.  

Onog trenutka kada primeti da učenik ima problem, ili neki simptom obolevanja, mora pozvati roditelje i uputiti ih da dete odvedu lekaru. Takođe, trebalo bi uključiti i školskog psihologa. Ukoliko, iz bilo kog razloga, roditelji u dužem vremenskom periodu nisu raspoloženi za saradnju ili negiraju problem, nastavnik je dužan da o problemu obavesti i nadležnu socijalnu ustanovu.

Ukoliko je reč o povredi ili nekom drugom hitnom slučaju, nakon ukazane prve pomoći, nastavnik će dete odvesti u najbliži dispanzer radi pružanja detetu potrebne medicinske pomoći.

Da li u Srbiji postoji saradnja lekara i nastavnika kod nekih stanja?

U Srbiji postoji saradnja lekara i nastavnika u slučajevima kada dete ima određena zdravstvena stanja koja mogu uticati na njegovo obrazovanje i svakodnevno funkcionisanje u školi. Ova saradnja se ostvaruje na različite načine u teoriji. Međutim, u praksi saradnja lekara i nastavnika samo delimično funkcioniše. Neki od predviđenih načina saradnje su:

1. Medicinska dokumentacija – Roditelji često dostavljaju školi medicinsku dokumentaciju koja sadrži informacije o zdravstvenom stanju deteta. Na osnovu ovih informacija, školski kadar može planirati adekvatne mere podrške.
2. Individualni obrazovni planovi (IOP) – Za decu sa posebnim obrazovnim potrebama, škole često u saradnji sa lekarima i specijalistima izrade IOP koji sadrži prilagođene metode učenja i podrške.
3. Školski lekari – U osnovnim i srednjim školama postoje školski lekari koji redovno prate zdravstveno stanje učenika, pružaju osnovne medicinske usluge i sarađuju sa nastavnicima i roditeljima.
4. Saveti za roditelje – Nastavnici i školski psiholozi mogu organizovati sastanke sa roditeljima i lekarima kako bi diskutovali o potrebama deteta i izradili zajednički plan podrške.
5. Saradnja sa specijalistima – U specijalizovanim školama i vrtićima za decu sa posebnim potrebama, postoji intenzivna saradnja sa pedijatrima, psiholozima, logopedima i drugim stručnjacima kako bi se obezbedila celovita podrška deci.
6. Obrazovni centri i institucije – Institucije kao što su Institut za mentalno zdravlje, Zavod za zaštitu zdravlja studenata i slične ustanove pružaju podršku i savetovanje školama u vezi sa decom koja imaju specifične zdravstvene ili psihološke potrebe.

Ova saradnja je ključna za obezbeđivanje adekvatne podrške deci i njihovo uspešno uključivanje u obrazovni sistem. U praksi, stepen i kvalitet ove saradnje mogu varirati zavisno od škole, resursa i specifičnih potreba deteta.

_{Pročitajte: Depresija kod dece}

_{Objavljen: 13. decembar 2012. godine, ažuriran: 14. novembar 2024. godine}

Šta je Pravilo donjeg veša i kako da naučimo decu o tome