Dijeta sa smanjenim unosom fosfora

Pitajte nutricionistu – Foto: Canva & Demetra

Šira slika i ključni saveti o dijeti sa smanjenim unosom fosfora

Kada se govori o dijeti sa smanjenim fosforom, naročito kod bolesnika na dijalizi, kao u tvom pitanju, važno je razumeti ne samo koje namirnice izbegavati, već i zašto je to neophodno, kako fosfor utiče na telo i koje strategije pomažu u dugoročnom upravljanju.

Zašto je fosfor problem kod bubrežnih bolesnika?

• Bubrezi zdravih osoba izlučuju višak fosfora, ali kada je funkcija bubrega smanjena (kao kod hronične bubrežne bolesti ili dijalize), fosfor može da se akumulira u krvi. To povećanje može dovesti do neravnoteže minerala, naročito kalcijuma, što može uticati na kosti, ali i na krvne sudove.
• Takođe, fosfor iz aditiva u hrani („fos“ sastojci) se apsorbuje skoro 100 %. To znači da je unos fosfora iz takvih aditiva posebno značajan.

Strategije koje mogu pomoći u dijeti

• Čitaj deklaracije proizvoda
  • Obrati pažnju na sastojke: izbegavaj namirnice čiji sastojci imaju „phos“, na primer „calcium phosphate“, „disodium phosphate“, „phosphoric acid“.
  • Prerađenu hranu, grickalice, gotova jela i mesne prerađevine često imaju dodatke fosfora.
• Biraj prirodne, neprerađene namirnice kad god je moguće
  • Sveže voće i povrće su dobri izbori, jer imaju relativno nizak sadržaj fosfora i obično nemaju aditive.
  • Umesto punomasnog mleka i sira, razmisli o alternativama sa niskim fosforom (na primer pirinčano mleko, bademovo mleko) — što je i deo preporuka nutricioniste Dr Olge Ličine u originalnom odgovoru.
• Kontroliši porcije bogate fosforom
  • Kod namirnica koje prirodno imaju fosfor (kao što su meso, riba i mahunarke) ključno je ograničiti porcije. Preporuke nekih izvora govore da obrok mesa može biti veličine „štosa karata“ (oko 60–85 g) da bi se smanjio unos fosfora.
  • A kod mahunarki i orašastih plodova (koji su bogati fosforom) takođe je važno pratiti količine zbog apsorpcije i bio-dostupnosti fosfora.
• Koristi lekove koji „vežu“ fosfor (po potrebi i po preporuci lekara)
  • Kao što je već napomenuto u stručnom odgovoru nutricioniste, važno je znati da li pacijent koristi terapiju vezivača fosfora, jer ti lekovi pomažu da manje fosfora bude apsorbovano iz hrane.
• Pij dovoljno tečnosti i pravovremeno prilagođavaj jelovnik
  • Hidratacija pomaže opštem metabolizmu, ali plan ishrane mora uvek biti uravnotežen s drugim mineralima (kalcijum, kalijum) i potrebama svakog pacijenta.
  • Saradnja sa nefro-nutricionistom ili dijetetičarem je od velike važnosti. Oni mogu prilagoditi dijetu vašim vrednostima u krvi, laboratorijskim rezultatima i kliničkoj slici.
• Potencijalne posledice nepravilnog unosa fosfora
  • Dugoročno povišen fosfor može dovesti do kalcifikacija u mekim tkivima, kao što su krvni sudovi, što povećava rizik od kardiovaskularnih komplikacija.
  • Može doći i do problema sa kostima jer višak fosfora remeti ravnotežu sa kalcijumom.

Dijeta sa smanjenim unosom fosfora – ključne tačke: 

• Dijeta sa smanjenim unosom fosfora nije samo izbegavanje određenih namirnica, već strateško planiranje ishrane uz praćenje unosa fosfora i korišćenje lekova ako je potrebno.
• Aktivno čitanje deklaracija (posebno traganje za „phos“ sastojcima) može značajno pomoći u smanjenju nevidljivih izvora fosfora.
• Neophodno je sarađivati sa nutricionistom ili nefrologom koji razume specifičan klinički kontekst (dijaliza, vrednosti fosfora, druge laboratorijske analize).
• Redovno praćenje laboratorijskih nalaza (fosfor, kalcijum, PTH i sl.) je ključno da bi se dijeta prilagođavala i bila efikasna.

Pitanje objavljeno: 20. novembra 2022. godine, ažurirano: 14. novembra 2025. godine