Mitovi o menopauzi: 6 najčešćih u koje više ne treba verovati
Danas se o menopauzi govori više nego ranije, ali internet i društvene mreže i dalje šire brojne netačne informacije. Zato je važno razlikovati činjenice od mitova i razumeti šta zaista možete očekivati tokom ovog životnog perioda.
Menopauza je prirodna faza života kroz koju prolazi svaka žena, ali uprkos tome i dalje je okružena brojnim zabludama. Mitovi o menopauzi su veoma česti. Mnoge žene ulaze u perimenopauzu i menopauzu bez dovoljno informacija o tome šta se dešava u njihovom telu, zbog čega simptomi često izazivaju zabrinutost, nesigurnost ili osećaj da su „prepuštene same sebi“.
Danas se o menopauzi govori više nego ranije, ali internet i društvene mreže i dalje šire brojne netačne informacije. Zato je važno razlikovati činjenice od mitova i razumeti šta zaista možete očekivati tokom ovog životnog perioda.
U ovom tekstu
Mitovi o menopauzi
Mit 1: Menopauza pogađa sam o žene u pedesetim godinama
Mnogi veruju da menopauza počinje tek oko 50. godine života, ali hormonske promene često kreću mnogo ranije. Perimenopauza, prelazni period koji prethodi menopauzi, može početi već sredinom tridesetih ili tokom četrdesetih godina.
Upravo tada mnoge žene prvi put primećuju neredovne cikluse, promene raspoloženja, probleme sa spavanjem ili iznenadne talase vrućine. Ovaj period može trajati nekoliko godina pre nego što menstruacija potpuno prestane.
Kod manjeg broja žena menopauza nastupa pre 45. godine, a ponekad čak i pre 40. godine života. Na to mogu uticati genetika, pušenje, autoimune bolesti ili određeni medicinski tretmani.
Važno je znati da simptomi ne nestaju automatski kada menstruacija prestane. Kod nekih žena oni mogu trajati još godinama nakon ulaska u menopauzu.
Mit 2: Tokom perimenopauze nije moguće ostati u drugom stanju
Neredovne menstruacije često navode žene da pomisle kako više ne mogu da zatrudne. Međutim, sve dok jajnici povremeno oslobađaju jajne ćelije, trudnoća je moguća. Izvor: UniversityHospitals
Perimenopauza donosi smanjenje plodnosti, ali ne i njen potpuni nestanak. Zbog toga lekari savetuju da se kontracepcija koristi sve dok ne prođe najmanje 12 uzastopnih meseci bez menstruacije.
Mnoge trudnoće nakon četrdesete godine nastaju upravo zato što žene pogrešno procene da više nisu plodne.
Mit 3: Menopauza znači samo valunge i noćno znojenje
Valunzi su najpoznatiji simptom menopauze, ali daleko od toga da su jedini. Hormonske promene utiču na gotovo svaki sistem u organizmu, pa se simptomi mogu razlikovati od žene do žene.
Neke žene najviše muče problemi sa spavanjem. Druge primećuju poteškoće sa koncentracijom, zaboravnost ili takozvanu „moždanu maglu“. Kod mnogih dolazi do promena raspoloženja, pojačane anksioznosti ili osećaja emocionalne nestabilnosti.
Česte su i promene na koži i kosi, povećanje telesne težine, bolovi u zglobovima, smanjen libido i vaginalna suvoća.
Zbog toga menopauzu ne treba posmatrati samo kroz prizmu valunga. To je složen proces koji može uticati na kvalitet života na više načina.
Mit o menopauzi 4: Hormonska terapija je opasna za sve žene
Ovo je jedna od najraširenijih zabluda. Strah od hormonske terapije uglavnom potiče iz istraživanja objavljenih početkom 2000-ih godina, koja su izazvala veliku zabrinutost zbog mogućeg povećanja rizika od određenih bolesti.
Kasnije analize pokazale su da rezultati nisu jednako primenljivi na sve žene. Danas stručnjaci smatraju da hormonska terapija može biti bezbedna i veoma efikasna za mnoge zdrave žene mlađe od 60 godina ili one koje su u prvih deset godina od početka menopauze.
Savremeni pristup podrazumeva individualnu procenu rizika i koristi. Ono što odgovara jednoj ženi možda neće biti najbolji izbor za drugu, pa odluku treba donositi zajedno sa ginekologom.
Mit 5: Hormoni su jedini način da se ublaže simptomi
Iako hormonska terapija može biti veoma efikasna, ona nije jedino rešenje. Kod nekih žena odlične rezultate daju nehormonski lekovi, psihoterapija, tehnike upravljanja stresom ili promene životnih navika. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i mediteranski način ishrane mogu značajno doprineti boljem raspoloženju i opštem osećaju vitalnosti.
Za vaginalnu suvoću često pomažu hidratantni preparati i lubrikanti, dok pojedinim ženama olakšanje donose akupunktura ili druge komplementarne metode.
Najvažnije je pronaći pristup koji odgovara vašim simptomima, zdravstvenom stanju i životnom stilu. Izvor: Research Gate
Mit o menopauzi 6: Posle menopauze seksualni život prestaje da bude dobar
Pad nivoa estrogena može dovesti do vaginalne suvoće i nelagodnosti tokom odnosa, ali to ne znači da je kvalitetan seksualni život završen.
Mnoge žene nakon menopauze i dalje uživaju u intimnosti, a neke čak navode da se osećaju opuštenije jer više ne brinu o trudnoći ili menstrualnom ciklusu. Izvor: LetsTalkMenopause
Problemi poput suvoće, bola ili smanjenog libida često se mogu uspešno rešiti odgovarajućim tretmanima. Takođe, važno je razgovarati sa partnerom o promenama koje se dešavaju i zajednički tražiti rešenja.
Seksualnost se tokom godina menja, ali ne nestaje. Uz odgovarajuću podršku i informisanost, intimni život može ostati ispunjen i zadovoljavajući.
Rezime
Menopauza nije bolest, već prirodna životna tranzicija. Ipak, zbog brojnih mitova mnoge žene ulaze u ovaj period sa strahom i neizvesnošću. Istina je da iskustvo menopauze izgleda drugačije za svaku ženu i da danas postoji mnogo načina za ublažavanje simptoma i očuvanje kvaliteta života. Izvor: MyClivelendClinic
Što više znate o promenama koje donosi menopauza, lakše ćete prepoznati šta se dešava u vašem telu i pronaći podršku koja vam je potrebna.
Sve o menopauzi možete čitati u kategoriji MENOPAUZA ⇓
