Nemam motivaciju: Šta da radim kada mi fali motivacija?

Nemam motivaciju i šta sad? Bez obzira da li se ne osećata motivisanim da izvršite poslovne zadatke, smršate ili očistite kuću, kada nedostaje motivacija, sve ide teže. Razmislite o mogućim uzrocima zašto je to tako, napravite plan i krenite. Imajte u vidu da neće svaka strategija svakome pomoći i u svakoj situaciji. Probajte različite metode da postignete svoje ciljeve.

Ponašajte se kao da ste motivisani da nešto obavite!

Probajte da se ponašate kao da ste motivisani i moguće je i da ćete se vaše emocije posledično pokrenuti. Umesto da sedite i čekate u pidžami, obucite se, sredite i krenite. Moguće je da ćete se ubrzo pitati zašto vas je uopšte mrzelo da počnete. Zapitajte se šta biste radili da ste motivisani i počnite tu radnju. Često će se dešavati da uviđate da vam zapravo odlično ide što će samo povećati motivaciju.

Nemam motivaciju? Probajte sa suprotnim argumentima

Kada vam je motivacija problem, sigurno izmišljate dugu listu razloga zašto ne treba ništa da preduzimate. Mislite da će biti preteško ili da svakako nikada nećete uspeti. Ovaj način razmišljanja vas drži zaglavljenim tu gde jeste. Probajte suprotno: dajte argumente zašto bi mogli da uspete i navedite dokaze koji pokazuju da ćete uspeti u izvršavanju određenog zadatka.

Kada budete argumentovali i jedno i drugo, uvidećete da pesimističan ishod nije baš tačan. Postoji šansa da sve bude bolje nego što ste očekivali.

Vežbajte da saosećate sa sobom

Nekada je strogost prema sebi razlog zašto nemate motivaciju. Oštra samokritika nije uvek dobra. Studije su pokazale da je saosećanje sa sobom veoma motivišuće, posebno kada se suočavate sa mnoštvom nevolja. ^{(Izvor: Sceince Direct)}

Ova studija je pokazala da su studenti koji su učili da budu saosećajni prem sebi imali veću motivaciju i praktikovali samoprihvatanje. Saosećanje sa sobom smanjuje psihološki stres i simptome anksioznosti i depresije. Umesto da brinete zbog grešaka i da prozivate sami sebe, vodite unutrašnji dijalog i budite nežni i uviđajni prema sebi. Ovo, naravno, ne treba da znači ni da ubedite sebe da ste „najbolja osoba na svetu“.

Svima bi nam dobrodošlo saosećanje sa sobom koje balansira samoprihvatanje sa samousavršavanjem. Treba priznati sebi mane, greške i neuspehe, ali i ne upasti u zamku samosažaljenja, već polako nastaviti napred, sa težnjom da iste ne ponovite.

Razgovarajte sa sobom kao što biste sa dragim prijateljem. Zapitajte se šta biste ga posavetovali da se on nađe u vašoj situaciji. Verovatno biste prema njemu bili ljubazniji i rekli mu da nije smak sveta što se dogodilo ovo ili ono.

Pročitajte: Briga o sebi: Da li smo preterali sa „self-care“ kulturom?

Motivacija i pravilo 10 minuta

Kada se plašite da nešto uradite, verovatno vam i nedostaje motivacija. Međutim, što se manje plašite, to ćete sebi više dokazati da imate više snage nego što mislite, strah će se smanjiti, a motivacija porasti. Pravilo 10 minuta može da vam pomogne pre nego što počnete. Dajte sebi rok od 10 minuta da prekinete zadatak ako vam ne bude išlo. Kada alarm signalizira da je prošao ovaj period razmislite da li želite da odustanete ili da nastavite. Verovatno ćete shvatiti da imate dovoljno motivacije da nastavite. Dajte sebi 10 minuta da probate pre nego da sedite na kauču i čekate. Početak je obično najteži, ali je kad se jednom krene mnogo lakše nastaviti.

Ako vam nedostaje motivacija, idite u šetnju u prirodi

Svež vazduh i promena ambijenta će vas često spasiti anskioznosti, ali i učiniti čuda za motivaciju. Šetnja po prirodi može da bude višestruko korisna. Hodanje od samo 800 metara može da smanji umor mozga, pokazala su istraživanja. Dakle, prošetajte parkom, ne ulicom punom ljudi, budite okruženi prirodom i vratićete se obavezama motivisaniji nego pre.

Kako da obavite zadatak i istovremeno uživate?

Najveći uticaj na motivaciju imaju emocije. Ako ste usamljeni, tužni i uznemireni, želja da se uhvatite u koštac sa izazovom i završite težak zadatak je dodatno komplikovana i deluje daleko. Pokušajte da raspoloženje popravite uključivanjem malo zabave. Bićete srećniji i rado ćete se prihvatiti zadatka ako je uparen sa nečim zabavnim. Na primer:

• razgovatajte telefonom dok čistite ili slušajte podkast,
• spremite omiljenu muziku dok vežbate ili trčite,
• upalite mirišljave štapiće ili sveću dok radite,
• pozovite prijatelja da zajedno sredite dvorište,
• gledajte omiljenu emisiju dok peglate i slažete veš.

Samo obratite pažnju da to ne urušava vaš učinak. Verovatno je da nećete uspeti da istovremeno učite i gledate seriju, ali možda će vam neka ambijentalna tiha muzika biti od pomoći da se fokusirate.

Pročitajte: Razmišljanje o novcu: Kako da promenite način razmišljanja o parama?

„TO DO“ lista – Kakva treba da bude i šta treba da sadrži?

Logično je da pomislite „Nemam motivaciju!“ ako pogledate u kilometarsku listu obaveza. Ako mislite da nema nade da nešto uradite, možda ni ne pokušavate da stignete do cilja. Većina ljudi potcenjuje vreme koje će im biti potrebno da nešto urade. Posebno ako odlažete neki zadatak, a onda se ulenjite i nigde ne napredujete.

Ako zaključite da je vaša lista obaveza preduga i da vam zato nedostaje motivacija, napišite novu samo sa zadacima koji su neodložni i neophodni.

Brinite o sebi

Borićete se sa motivacijom sve dok ne počnete da brinete o sebi i svojim potrebama. Nedostatak sna, slobodnog vremena i loša ishrana su samo neke od stvari koje mogu da otežaju motivaciju. Potrudite se da odvojite vreme i napravite ličnu listu prioriteta:

• spavajate dovoljno,
• redovno vežbajte,
• pijte dovoljno vode i jedite zdravu hranu,
• odvojte vreme za zabavu i razonodu,
• koristite veštine suočavanja sa stresom,
• nemojte se prejedati ili piti previše alkohola.

Osmislite malu nagradu za svoj trud, ona će pomoći da ostanete fokusirani. Na primer:

• napravite pauzu od 10 minuta posle 30 strana učenja,
• pojedite kockicu čokolade posle napisanih 500 reči,
• radite 15 zadataka dnevno ujutru da bi posle imali slobodno posle podne.

Sa druge strane, nemojte da vas nagrade sabotiraju da obavite svoje zadatke. Kontraproduktivne nagrade će dugoročno smanjiti vašu motivaciju. Na primer, ako se posle napornog treninga najedete nezdrave hrane.

Zašto mi nedostaje motivacija?

Ponekad je normalno da nemate motivaciju, ali postoje situacije u kojima je konstantno „nemam motivaciju“ simptom većeg problema:

• Ako ste perfekcionista, nedostatak motivacije može biti strah da nećete zadatak obaviti besprekorno. Morate shvatiti da stvari ne moraju da budu savršene i motivacija će vam se povećati.
• Motivacija može da vam nedostaje zato što odugovlačite. A što više budete odugovlačili sve ćete manje biti motivisani. Poboljšanje će u ovom slučaju doći čim se odlučite da počnete da obavljate zadatak.
• Nedostatak posvećenosti cilju – ako planirate da obavite zadatak zato što osećate obavezu, jedva ćete se namoliti da počnete i samo ćete ga „otaljati“. Nećete preduzeti akciju jer niste posvećeni dostizanju tog cilja.
• Preopterećenost je osećaj kada se osećate preplavljeno i može da umanji motivaciju.
• Izbegavanje nelagodnosti može biti još jedan od uzroka. Izbegavanje neprijatnosti i odbijanje da izađete iz zone komfora mogu biti razlog zašto nemate motivaciju.
• Nisko samopouzdanje – ako mislite da nešto ne možete da uradite ili ste uvereni da ne možete da tolerišete nevolje, odlagaćete zadatak.
• Depresija i anksioznost su zdravstvena stanja kod kojih je nedostatak motivacije čest simptom.

Obratite se za stručnu pomoć

Ako vaša motivacija ostane niska nedeljama bez pomaka, zatražite profesionalnu pomoć. Posebno ako nedostatak motivacije utiče na vaše svakodnevne aktivnosti. ako niste u mogućnosti da efikasno obavljate svoj posao, nemate želju da izlazite iz kuće i slično, možda bi ipak trebalo da se obratite stručnom licu.

Imajte na umu da se svako nekada bori sa nedostatkom motivacije i koncentracije. Važno je da se ne prepuštate tome, već da izađete iz začaranog kruga bezvoljnosti. Budite uviđajni i nežni prema sebi, nađite strategije koje vam pomažu i nemojte odmah sebi „lepiti etiketu“ nekog mentalnog stanja, kao što se to sve češće čini napamet.

_{Objavljen: 17. januar 2023. godine, ažuriran: 7. maj 2024. godine}