Carski rez: Sve što treba da znate o carskom rezu

Carski rez (ili porođaj carskim rezom – C sekcija) je hirurška procedura koja se koristi za porođaj bebe, kada se on ne može obaviti vaginalnim putem. On može planiran unared (zbog različitih predviđenih okolnosti) ili hitan (kada je neplaniran). Ovaj vid porođaja nosi veći rizik od vaginalnog porođaja i oporavak od porođaja traje duže nakon carskog reza.

Svaka žena bi trebalo da se pripremi tokom trudnoće da postoji mogućnost da će morati da se porodi carskim rezom. Informisanost će doprineti tome da se oseća opušteno ukoliko se ukaže potreba da je neophodno da se porođaj završi na ovaj način. Sa druge strane, usled nedostatka informacija o ovoj vrsti porođaja, žene često mogu osećati strah i anksioznost. Bez obzira da li ga planirate ili ne, veoma je važno da budete informisane o proceduri.

Šta je carski rez?

Dok jedne mame tvrde da u carskom rezu nema ništa „carsko“, druge kažu da se baš tako i osećaju „carski“. No, ovaj naziv u stvarnosti predstavlja ozbiljnu hirušku proceduru kojom se vrši porođaj bebe kroz prorez na stomaku i materici. Izvodi se kada je to bolja i zdravija opcija za majku i bebu.

Kada je potreban porođaj carskim rezom?

Ponekad se savetuje porođaj carskim rezom kada postoji rizik od komplikacija prilikom porođaja ili već postoje određena zdravstvena stanja kod majke ili bebe. Obično se planira kada:

• Određena zdravstvena stanja – Neke srčane bolesti, problemi sa očima, genitalni herpes i drugo mogu biti preduslov za planiran carski rez.
• Opstrukcija – Veliki miomi, frakture karlice i beba koja će imati urođene anomalije, takođe su razlog da se planira carski rez.
• Postoji cefalopelvična disproporcija – Ovo je izraz za stanje kada je bebina glava i/ili telo preveliko da bi bezbedno prošlo kroz karlicu ili kada je karlica premala da bi se vaginalnim putem rodila beba prosečne telesne težine.
• Ukoliko je već rađen carski rez – Napuštena je praksa da prvi carski rez podrazumeva da se carski rez ponovi. Međutim, postoji mnogo faktora koji na ovo utiču. Pre svega se mora isključiti rizik od rupture materice. Saznajte više: Vaginalni porođaj posle carskog reza
• Višeplodna trudnoća – Blizanci se često mogu roditi vaginalno, ali više beba nekada zahteva carski rez.
• Placenta previa – Kada je posteljica pričvršćena veoma nisko i blokira izlaz bebe kroz grlić materice, onda se planira porođaj carskim rezom.
• Poprečni položaj bebe u stomaku,
• Beba postavljena karlično – Nekada se ovaj porođaj završi i vaginlanim putem, ali ukoliko nije moguće pristupa se carskom rezu. Više: Porođaj karlično postavljene bebe

Neplanirani carski rez

Ukoliko se javi neka od ovih situacija, pristupa se porođaju carskim rezom koji nije planiran:

• Porođaj ne napreduje – Tzv. produženi porođaj znači da se grlić širi i zaustavlja, ne briše se kako bi beba mogla da izađe ili se beba ne kreće naniže niz porođajni kanal.
• Kompresija ili prolaps pupčane vrpce znače da je pupčana vrpca obmotana oko bebinog vrata ili tela bebe ili uhvaćena između glave i karlice. Prolaps znači da je pupčanik propao kroz hrlić materice pre nego što beba počne da izlazi.
• Abrupcija placente je kada se ona odvaja od zida merice pre nego što se beba rodi. Ovo stanje zahteva hitan porođaj. Saznajte više: Prevremeno odlubljivanje posteljice: Zašto se dešava?
• Fetalni disters – ako se kod bebe javi nepravilan rad srca tokom porođaj, lekar će proceniti da li ona može da podnese još trudova ili se mora uraditi hitan carski rez.

Koliko je česta ova vrsta porođaja u odnosu na vaginalni?

Prosek carskih rezova varira u svetu u zavisnosti od regiona i kontinenta. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje ovu operaciju u 10 do 15% slučajeva u odnosu na vaginalni porođaj kao optimalnu. U Sjedinjenim Američkim Državama, taj procenat je oko 30%. U Srbiji je do pre par godina taj procenat bio oko 35%, a sada dostiže i 50%. Saznajte više: Statistika o porođajima u Evropi, a gde je Srbija?

Kako izgleda procedura planiranog carskog reza?

• Potpisaćete formular za saglasnost.
• Anesteziolog će sa vama razgovarati o opcijama anestezije. U velikoj većini porođaja se sada radi u spinalnoj odnosno epiduralnoj anesteziji, a samo u iznimnim slučajevima u opštoj anesteziji.
• Važno je da su malje u delu koji se operiše uklonjene. Ukoliko to niste ranije učinili, učiniće vam u porodilištu.
• Postaviće vam kateter kako bi bešika bila prazna.
• Postaviće vam aparate koji će pratiti otkucaje srca i krvnog pritiska.
• Na ruci će vam biti prikačena braunila kroz koji ćete dobijati infuziju i lekove.
• O samoj proceduri i ostalim detaljima dogovorićete se sa svojim akušerom.

_Literatura:

1. _{NIH: What is C-section? – https://www.nichd.nih.gov/health/topics/labor-delivery/topicinfo/c-section}
2. _{NationalPartnership: What Every Pregnant Woman Needs to Know About Cesarean Birthhttps – nationalpartnership.org/wp-content/uploads/2023/02/what-every-pregnant-woman-needs-to-know-about-cesarean-section.pdf}
3. _{ACOG: Cesarean Birth – https://www.acog.org/womens-health/faqs/cesarean-birth}

Simptomi početka porođaja: Znakovi da će uskoro porođaj – 7 čestih (VIDEO)