Šta je Pravilo donjeg veša i kako da naučimo decu o tome

Šta je Pravilo donjeg veša i kako da naučimo decu o tome

Svaka peta osoba je pre svog 18. rođendana doživela seksualno zlostavljanje ili uznemiravanje. Deca su najviše u opasnosti od seksualnog zlostavljanja u uzrastu od sedam do 13 godina, a više od 20% dece je seksualno zlostavljano pre osme godine života. No, zlostavljanje može da se desi detetu bilo kog uzrasta, pola, društvenog sloja ili religije. Počinilac je u 90 – 95% slučajeva neko koga dete poznaje i ko mu je blizak.

Ovo zvuči dosta zastrašujuće.

Međutim, dobra vest je da roditelji i(li) osobe koje se brinu o deci mogu već u prvim mesecima detetovog života svojim postupcima da smanje verovatnoću da dete bude žrtva nekog oblika seksualnog nasilja ili da makar što ranije prepozna i obrati se za pomoć.

Da, ovo su vrlo teške i škakljive teme od kojih velika većina beži, ali je ovaj oblik nasilja sveprisutan u društvu i, nažalost, neće nestati ako ga ignorišemo. Informacija i edukacija štite. A nemojmo zaboraviti da naša deca nisu bezbedna kada su sa nama, nego onda kada ih naučimo da se zauzmu za sebe i veruju svom unutrašnjem glasu. Dete nikada nije premalo da bi naučilo takozvano Pravilo donjeg veša.

Ovo je pet pravila koje bi trebalo da zna petogodišnje dete. Sa pojedinim lekcijama može se početi i pre drugog rođendana.

Kako? Za početak tako što ga ne nagovaramo da zagrli ili poljubi neku osobu ako ono to ne želi. Umesto toga, ako primetimo da je detetu neprijatno, na primer, štipkanje za obraze ili zadnjicua ono ćuti, treba da mu pomognemo da se zauzme za sebe i kaže toj osobi da prestane. Deca se prisiljavaju na blizinu čak i ucenama, poput: “Hajde me poljubi – daću ti čokoladu” ili: “Nećeš da me poljubiš – tužan sam”. Ako od svojih najbližih nije naučilo da se njegovo ne poštuje i “vežbalo” da to izgovori, šta mislite kako će se ponašati u nekim drugim odnosima?

Shvatili ste već prvo Pravilo donjeg veša je: moje telo je samo moje. Drugim rečima, preporučljivo je da dete naučimo da je njegovo telo pripada samo njemu i da niko ne treba da ga dodiruje (uz izuzetak kada se obrati za pomoć lekaru ili zbog lične higijene). Dete ima pravo da odbije poljubac ili dodir, čak i od osobe koju voli.

Drugo pravilo je intimni delovi tela prekriveni su donjim vešom ili kupaćim kostimom. Intimno znači: “samo za mene” i druge osobe ne treba da gledaju, fotografišu ili dodiruju intimne delove tela, kao što ni mi to ne treba da radimo drugima. Pošto dete ne prepoznaje uvek prihvatljivo i neprihvatljivo dodirivanje, Pravilo donjeg veša mu pomaže da lako zapamti tu granicu – donji veš. Ako govorimo o detetu predškolskog i rano školskog uzrasta dovoljno je da zapamti gaće. Jedan od načina da detetu svojim ponašanjem pokažemo ovo je i da, ako ga presvlačimo u javnom prostoru, onda prekrivamo intimne delove tela npr peškirom.

Treće pravilo je – koristimo prava imena za svoje intimne delove. Piša, ribica, pika, đokica… zvuče zabavno i smešno, ali ako ruku i nogu nazivamo svojim pravim imenom, zašto ne bismo i ove delove tela? Odrasli često zaziru od ovoga, ni sami ne mogu da prevale preko jezika “vulva” i “penis” ili to rade vrlo sramežljivo dovodeći u vezu sa seksualnošću odraslih osoba. Međutim, to je snažan pokazatelj da je dete otvoreno razgovaralo sa odraslom osobom na ovu temu, te da zna šta je primereno, a šta ne.

Četvrto pravilo je – ne čuvamo (loše) tajne, posebno ako se radi o intimnim delovima tela. Tema tajni je mnogo šira i ima mnogo širi kontekst, posebno u odnosu dete odrasli (roditelj), ali značajno je detetu napraviti razliku da su dobre tajne one male i zabavne, koje jedva čekamo da nekome kažemo i imaju za cilj da nekoga razvesele. Možemo detetu navesti primer kada spremamo baki tortu da je iznenadimo za rođendan.

S druge strane, loša tajna je ona zbog koje se dete oseća tužno, zbunjeno, postiđeno ili uplašeno, nju treba da kaže odrasloj osobi od poverenja. Ličnim primerom detetu pokazujemo koje tajne ne treba da se čuvaju, tako što mu nikada ne tražimo da skriva nešto od drugog roditelja. Na primer, ako mu jedan roditelj dozvoljava slatkiše van obroka ili dugo gledanje ekrana, pod uslovom da ne kaže ovom drugom.

Peto pravilo je krug sigurnosti ili herojski tim. Korisno je da navedemo dete da razmisli i nabroji tri do pet odraslih osoba sa kojima može da razgovara kada je tužno, zbunjeno ili uplašeno, kojima može da se poveri. Kako bismo podstakli i podržali dete da se obrati odrasloj osobi dobro bi bilo da nacrta na jednom papiru te odrasle osobe i da crtež stoji na vidnom mestu. U daljem razgovoru, detetu možemo da naglasimo da ako ga neki događaj zbunjuje to može da kaže i osobi koja nije na ovom crtežu i da ne treba da odustane ako ga prva osoba kojoj se obrati ne zaštiti.

Zvuči kao dosta posla, je l` da?

Posebno ako imamo na umu da čak 52% građana smatra da seksualno zlostavljanje nad decom u Srbiji totalno nije prisutno. Ova tema je vrlo na margini u obrazovanju, bilo formalnom ili neformalnom, posebno kada govorimo o prevenciji.

Kada sam vam sve ovo ispričala, red je da se predstavim. Ja sam Aleksandra Petrovski, novinarka sa 20-godišnjim iskustvom u različitim vrstama medija. Kao mama trogodišnje devojčice samoinicijativno sam počela da istražujem kako da joj približim ovu temu i najpre sam pitala poznanice koje imaju decu sličnog uzrasta šta su o intimnim delovima tela razgovarale sa svojim mališanima. One koje su bile otvorene da mi odgovore rekle su da ti razgovori inicirani od strane deteta i najčešće odu u pravcu “kako nastaju bebe” i završavaju se stidljivošću roditelja (čitaj: mame).

Želeći da diskretno stavim na dnevni Pravilo donjeg veša red krenula sam u potragu za dečijom knjigom koja će mi pomoć da direktno ćerki to iskomuniciram, jer to je način na koji ona usvaja nove oblasti. Nisam bila u potpunosti zadovoljna slikovnicama koje sam pronašla u inostranstvu, te se rodila ideja da je ja napišem.

Šest meseci kasnije ideja je otelotvorena među korice “Potrage za moćnom značkom Gaćoslav“. Volim da je predstavim kao s ljubavlju osmišljenu avanturu koja ima za cilj da roditeljima i drugim odraslima koji se staraju o deci pruže resurse da mališane kroz zajedničku igru, bez zastrašivanja, nauče o važnim konceptima ličnih granica, bezbednosti tela i Pravilu donjeg veša. Ova edukativna slikovnica osnažuje dete kroz podsticanje dijaloga, predlog konkretnih alata, živopisne ilustracije i humor prilagođen uzrastu, a dobronamernoj odrasloj osobi postaje saveznik u ranom obrazovanju i otvorenoj komunikaciji na ovu škakljivu temu.

U procesu kreiranja više roditelja je čitalo i komentarisalo tekst utkajući u to svoja iskustva, ali i stručnjaci različitih profila. Od ekspertkinje za bezbednost dece Antonelle Kuzme, preko geštalt psihoterapeutkinje pod supervizijom Anese Vilić, do sistemske porodične psihoterapeutkinje Manuele Kamikovski.

Knjiga je početak inicijative Hrabi i bezbedni, fondacije Dva 37, i kupovinom slikovnice “Potraga za moćnom značkom Gaćoslav” putem sajta hrabriibezbedni.rs donirate novac za edukaciju o bezbednosti dece.

_{Objavljen: 30. novembra 2023. godine}

Vaspitanje dece u digitalnom dobu: Digitalno vaspitanje – izazovi i rešenja