Za Deda Mraza ili Božić Batu svako je čuo. On donosi poklone na Badnje veče, Božić, Novu godinu ili za Svetog Nikolu.
Poreklo vodi iz slovenskih i germanskih religija. Sa dolaskom hrišćanstva dolazi do preplitanja sa likom Svetog Nikole.
Obično je prestavljen kao bradati dedica obučen u crveno odelo, nosi pun džak poklona, putuje saonicama koje vuku irvasi i stanuje na Severnom polu ili Laponiji.
Jedna od inspiracija potiče iz ranohrišćanskog uticaja i lika Svetog Nikole, episkopa Mire u Likiji, a koji je preminuo 6. decembra 343.godine. Na taj datum se i praznuje (po novom kalendaru to je 19. decembar).
Glavno pagansko božanstvo Germana, Odin, takođe ima dodirne tačke sa Deda Mrazom. Ima šešir, bradu i koplje (danas štap). On jaše osmonogog konja Slepnira. Deca su ostavljala svoje čizme napunjene šargarepom, šećerom i sl. kod dimnjaka da ih on pojede, a Odin je tu ljubaznost nagrađivao poklonima. Danas u nekim zapadnim zemljama postoji tradicija stavljanja čarapa na kamin. Od paganskih Germana danas je takođe ostala novogodišnja jelka.
Kod Slovena, Deda Mraz je nekada bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. On je u početku otimao decu i odvodio ih u svom džinovskom džaku. Da bi otkupili decu, roditelji su morali da mu daju poklone. Ipak, sa protokom vremena, sve se okrenulo naopačke; pod uticajem hrišćanstva, lik Deda Mraza je izmenjen, postao je ljubazan i počeo je da daje poklone deci.
Pročitajte: Zašto deca treba da veruju u Deda Mraza?
U Nemačkoj se javlja Kristkind, Beba Isus. Vremenom je postalo besmisleno da beba daje poklone, pa je to zamenjeno likom vile. U Belgiji i Holandiji je Sveti Nikola (Sinterklaas).
Verovanje da Deda Mraz ulazi kroz dimnjak verovatno potiče iz priče o tome kako Sveti Nikola baca novčiće kroz prozor, u modernim varijantama kroz dimnjak.
Britanci imaju svog Santa Clausa. To je kombinacija Oca Božića i Svetog Nikole. Predstavlja dobri duh Božića.
Sredinom 1840-tih u nordijskim zemljama se javlja priča o dedi koji nosi poklone svuda po zemlji.
Američkim uticajem je Sinterklas preimenovan u Santa Klausa. To ime američka štampa prvi put koristi 1773.godine.
Poema „Noć pre Božića“ ustanovljava mnoge moderne atribute kao što su sletanje sankama na krov, pun džak igračaka, silazak niz dimnjak.
Kako su godine prolazile, Deda Mraz je u popularnoj kulturi evoluirao u veliku, krupnu osobu. Jedan od prvih umetnika koji je definisao moderni izgled Deda Mraza je Tomas Nast 1863. godine.
Izgled i pojava Deda Mraza je dodatno popularisana na božićnim reklamnim posterima Coca-cole iz 1930-ih godina. Ovo je podstaklo pogrešno verovanje da je Deda Mraza izmislila Coca-cola ili da Deda Mraz nosi crvenu i belu odeću jer su to boje te kompanije. Ona nije bila prvi proizvođač bezalkoholnih pića koja je koristila moderni izgled Deda Mraza u svojim reklamama.
U Rusiji i drugim zemljama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, istočnog bloka i u zemljama bivše SFRJ uveden je lik Deda Mraza umesto tadašnjih nesekularnih likova, a darivanje poklona se vršilo pred Novu godinu. Tako je on postao glavni simbol Nove godine koja je zamenila Božić kao dotadašnji najomiljeniji praznik.
