Za Deda Mraza ili Božić Batu svako je čuo. On donosi poklone na Badnje veče, Božić, Novu godinu ili za Svetog Nikolu.
Poreklo vodi iz slovenskih i germanskih religija. Sa dolaskom hrišćanstva dolazi do preplitanja sa likom Svetog Nikole.
{loadmodule mod_banners,Banner google u članku}
Obično je prestavljen kao bradati dedica obučen u crveno odelo, nosi pun džak poklona, putuje saonicama koje vuku irvasi i stanuje na Severnom polu ili Laponiji.
Jedna od inspiracija potiče iz ranohrišćanskog uticaja i lika Svetog Nikole, episkopa Mire u Likiji, a koji je preminuo 6. decembra 343.godine. Na taj datum se i praznuje (po novom kalendaru to je 19. decembar).
Glavno pagansko božanstvo Germana, Odin, takođe ima dodirne tačke sa Deda Mrazom. Ima šešir, bradu i koplje (danas štap). On jaše osmonogog konja Slepnira. Deca su ostavljala svoje čizme napunjene šargarepom, šećerom i sl. kod dimnjaka da ih on pojede, a Odin je tu ljubaznost nagrađivao poklonima. Danas u nekim zapadnim zemljama postoji tradicija stavljanja čarapa na kamin. Od paganskih Germana danas je takođe ostala novogodišnja jelka.
Kod Slovena, Deda Mraz je nekada bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. On je u početku otimao decu i odvodio ih u svom džinovskom džaku. Da bi otkupili decu, roditelji su morali da mu daju poklone. Ipak, sa protokom vremena, sve se okrenulo naopačke; pod uticajem hrišćanstva, lik Deda Mraza je izmenjen, postao je ljubazan i počeo je da daje poklone deci.
Pročitajte: Zašto deca treba da veruju u Deda Mraza?
U Nemačkoj se javlja Kristkind, Beba Isus. Vremenom je postalo besmisleno da beba daje poklone, pa je to zamenjeno likom vile. U Belgiji i Holandiji je Sveti Nikola (Sinterklaas).
{loadmodule mod_banners,Banner google u članku}
