Menstrualno odsustvo: Crna Gora napravila iskorak, a gde je Srbija?
Odluka Skupštine Crne Gore da usvoji izmene zakona kojima se ženama sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom omogućava pravo na menstrualno odsustvo predstavlja važan iskorak u regionu i još jedan signal da se zdravlje žena konačno posmatra kao pitanje javnog zdravlja, a ne privatni problem.
Time je Crna Gora, nakon Španije, postala druga evropska država koja je zakonski prepoznala da pojedine žene tokom menstrualnog ciklusa trpe bolove toliko intenzivne da im onemogućavaju normalno funkcionisanje i rad. Ovo pravo nije namenjeno svim ženama niti predstavlja dodatni slobodan dan, već je vezano za medicinsku dijagnozu i ostvaruje se u skladu sa zdravstvenim propisima.
Koliko je Crna Gora zaista napredovala?
Ni u Crnoj Gori „ne cvetaju ruže“ kada je položaj žena u pitanju. Uvođenje menstrualnog odsustva ne znači da su problemi žena u Crnoj Gori rešeni. Zemlja se godinama suočava sa pitanjem selektivnih abortusa i neravnotežom u odnosu broja rođenih dečaka i devojčica, što ukazuje na duboko ukorenjene rodne stereotipe i pritiske povezane sa preferiranjem muškog potomstva.
Zato je važno da se odluka o menstrualnom odsustvu posmatra kao značajan korak, ali i kao deo šire politike koja mora da obuhvati pravo žena da slobodno odlučuju o svom telu i reproduktivnom zdravlju, dostupnu zdravstvenu zaštitu, borbu protiv rodne diskriminacije i doslednu primenu zakona.
Rodna ravnopravnost ne može ostati samo vrednost zapisana u strategijama, već mora postati stvarna obaveza institucija i sistema.
Menstrualno odsustvo i prilike u Srbiji
U Srbiji, pre nego što otvorimo pitanje menstrualnog odsustva, moramo da se suočimo i sa osnovnim problemom dostupnosti ginekološke zdravstvene zaštite. Prema ranije objavljenim podacima i analizama, broj ginekologa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nije dovoljan u odnosu na broj žena kojima je potrebna redovna i dostupna zdravstvena nega, dok su razlike između većih gradova i manjih sredina često velike.
Za mnoge žene pregled znači dugo čekanje, otežano zakazivanje ili odlazak kod privatnog lekara, što dodatno povećava nejednakost u pristupu zdravstvenoj zaštiti.
Zato razgovor o menstrualnom odsustvu ne bi smeo da se vodi odvojeno od pitanja većeg broja ginekologa, bolje dostupnosti pregleda, ranijeg otkrivanja bolesti poput endometrioze i kvalitetnije zaštite reproduktivnog zdravlja žena.
Kakvi su izgledi da se stvari menjaju?
Dok zemlje u našem okruženju otvaraju prostor za modernije politike koje uvažavaju specifične zdravstvene potrebe žena, u Srbiji se o menstrualnom odsustvu gotovo i ne govori. Žene koje pate od endometrioze, adenomioze, sekundarne dismenoreje ili drugih ginekoloških stanja često odlaze na posao uprkos jakim bolovima, mučnini, vrtoglavici ili obilnim krvarenjima. Mnoge koriste godišnji odmor ili otvaraju bolovanje, dok druge jednostavno ćute iz straha da će biti okarakterisane kao manje sposobne ili manje posvećene poslu.
Nažalost, menstruacija je i dalje jedna od tema o kojoj se u Srbiji govori tiho. Posledica toga je da milioni dana provedenih u bolu ostaju nevidljivi, a zdravstveni problemi žena često se relativizuju.
Smatramo da je vreme da se i u Srbiji otvori ozbiljna stručna i društvena rasprava o tome kako unaprediti položaj žena koje imaju medicinski potvrđene tegobe tokom menstrualnog ciklusa. To ne mora nužno da znači prepisivanje modela iz drugih zemalja. Ali znači da treba razgovarati o mogućim rešenjima:
- pravu na menstrualno odsustvo za žene sa jasno definisanim medicinskim indikacijama;
- fleksibilnijim uslovima rada kada priroda posla to dozvoljava;
- boljem prepoznavanju i lečenju bolesti poput endometrioze, čije se postavljanje dijagnoze često odlaže godinama;
- edukaciji poslodavaca i zaposlenih kako bi se smanjila stigma vezana za menstrualno zdravlje.
Briga o reproduktivnom zdravlju žena nije privilegija, već ulaganje u zdravije društvo, produktivnije radno okruženje i veću ravnopravnost.
Ako Srbija želi da prati evropske standarde u oblasti zaštite zdravlja žena, vreme je da ovo pitanje prestane da bude tabu i postane tema ozbiljnog dijaloga između lekara, poslodavaca, sindikata, stručne javnosti i donosilaca odluka.
Crna Gora je pokazala da je takav razgovor moguć. Ostaje pitanje – kada će ga započeti Srbija?
Sve o menstruaciji možete čitati ovde ⇓
