Studija, objavljena u uglednom naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), prvi put kod ljudi direktno pokazuje da estradiol utiče na moždane centre zadužene za obradu straha i pretnje, ali i da traumatsko iskustvo može poremetiti ovaj zaštitni mehanizam.
Svi znamo da hormoni imaju veliki uticaj na ženski mozak, kao i da žene češće razvijaju poremećaje povezane sa stresom. Evo i istraživanja kako estradiol utiče na ženski mozak nakon traume.
Žene imaju više nego dvostruko veći rizik od muškaraca da razviju poremećaje povezane sa stresom, poput posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Iako se o ovoj razlici dugo govori, biološki razlozi iza nje još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Novo istraživanje sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Emori donosi važan uvid: hormon estradiol, jedan od ključnih ženskih polnih hormona, ima značajnu ulogu u tome kako ženski mozak reaguje na pretnju nakon traume.
Studija, objavljena u uglednom naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), prvi put kod ljudi direktno pokazuje da estradiol utiče na moždane centre zadužene za obradu straha i pretnje, ali i da traumatsko iskustvo može poremetiti ovaj zaštitni mehanizam.
Estradiol je dominantni estrogen u reproduktivnom periodu žene i ima širok spektar efekata – ne samo na reproduktivno zdravlje, već i na mozak, emocije i odgovor na stres. Istraživači sa Emorija ukazuju da estradiol normalno pomaže u „smirivanju“ sistema za detekciju pretnji u mozgu, ali da trauma može promeniti način na koji mozak reaguje na ovaj hormon.
„Naši nalazi ukazuju na to da hormoni jajnika imaju važan uticaj na moždane sisteme zadužene za prepoznavanje pretnje, ali da traumatski stres može da poremeti ovu prirodnu regulaciju“, objašnjava dr Dženifer S. Stivens, vodeća autorka studije.
Kako estradiol utiče na ženski mozak nakon traume: Kako je sprovedeno istraživanje?
U istraživanju je učestvovalo 110 žena uključenih u takozvani Grejdi Trauma projekat, dugoročnu studiju koja prati psihološke i biološke posledice traume. Među učesnicama su bile:
žene sa dijagnostikovanim PTSP-om,
žene koje su bile izložene ozbiljnoj traumi, ali bez razvoja PTSP-a,
žene sa minimalnim ili nikakvim traumatskim iskustvom.
Učesnice su nasumično dobijale flaster sa estradiolom ili placebo, i to u fazama menstrualnog ciklusa kada je nivo ovog hormona prirodno nizak. Nakon 24 sata, urađeno je snimanje mozga (funkcionalna magnetna rezonanca) dok su žene posmatrale neutralna i uplašena lica, što je omogućilo uvid u aktivnost moždanih regiona zaduženih za obradu straha.
Šta su istraživači otkrili?
Rezultati su pokazali da estradiol ne deluje isto kod svih žena:
Kod žena sa PTSP-om koje su primale placebo, nizak nivo estradiola bio je povezan sa pojačanom aktivnošću u amigdali – delu mozga koji ima ključnu ulogu u reakcijama straha i stresa.
Kod žena bez značajne traume, dodatni estradiol smanjio je aktivnost amigdale, što ukazuje na njegov potencijalno zaštitni efekat.
Kod žena koje su doživele traumu, ali nisu razvile PTSP, estradiol je paradoksalno povećao aktivnost u ovim regionima.
Kod žena sa PTSP-om, estradiol nije imao merljiv efekat, što sugeriše da trauma može „blokirati“ normalnu hormonsku regulaciju moždanog odgovora na pretnju.
Istraživači su posebno identifikovali podregione amigdale bogate estrogenim receptorima, što dodatno potvrđuje snažnu vezu između hormona i moždanih reakcija na stres. Ovi nalazi se nadovezuju na ranija istraživanja istog tima, koja pokazuju da nizak nivo estradiola nakon ovulacije može pojačati negativna sećanja i emocionalne reakcije.
Zajedno, ovi podaci ukazuju da određene faze menstrualnog ciklusa mogu predstavljati „osetljiv prozor“ u kojem su žene pod većim rizikom od razvoja simptoma povezanih sa traumom.
Zašto je ovo važno?
Razumevanje načina na koji hormoni i trauma međusobno deluju može imati veliki značaj za prevenciju, rano prepoznavanje i lečenje PTSP-a kod žena. Umesto univerzalnog pristupa, ovi nalazi otvaraju prostor za individualizovanije strategije koje uzimaju u obzir hormonski status i životna iskustva žene.
Kako ističe dr Stivens, ovo istraživanje pomaže da se popuni važna praznina u razumevanju zašto su žene osetljivije na poremećaje povezane sa stresom i zašto rešenja moraju biti prilagođena ženskoj biologiji, a ne samo simptomima.
Tamara Petković je osnivačica i glavna urednica portala Demetra, preduzetnica i mama troje dece sa previše interesovanja i premalo vremena za sve što želi.
Rođeni 5. septembra predstavljaju suštinu promišljenog i savesnog pojedinca. Njihov životni put često je obeležen ličnim rastom kroz rad, introspekciju i veru u moć znanja.
Pred vama je recept za lazanje sa mlevenim mesom i bešamel sosom. U mnoštvu isprobanih recepata za dobre lazanje, nalik na prave, italijanske, ovaj se izdvojio kao najbolji.
Postoje dani kada se obaveze samo nižu. Posao, deca, kuća, poruke na koje treba odgovoriti, računi, kupovina, zakazivanja, nešto što ste obećali da ćete završiti i još nekoliko stvari koje su se pojavile niotkuda. Što više pokušavate da sve držite u glavi, to imate osećaj da manje uspevate da kontrolišete dan.
Jajnici su mali, ali izuzetno aktivni organi. Oni proizvode jajne ćelije i hormone estrogen i progesteron, koji utiču na ciklus, plodnost, trudnoću i opšte hormonsko zdravlje. Njihova veličina prirodno varira tokom života i čak tokom jednog menstrualnog ciklusa.
Mnoge žene se uplaše kada nakon godina urednih nalaza ponovo budu pozitivne na HPV. Da li je reč o novoj infekciji ili je sve vreme virus bio prisutan u organizmu?
Tokom trudnoće proizvodi veliki broj hormona koji omogućavaju da se trudnoća održi, da se beba pravilno razvija i da se organizam majke pripremi za porođaj i dojenje.
Erektilna disfunkcija je pojava pri kojoj osoba nije u stanju da dobije ili održi erekciju dovoljno za seksualni odnos. Ovo je normalno da se dešava povremeno, ali ne da postoji kao redovna pojava.
Osim fizičkih benefita, brojna istraživanja povezuju redovno plivanje sa boljim mentalnim zdravljem, kvalitetnijim starenjem i manjim rizikom od hroničnih bolesti.
