Hlamidija (Chlamydia trachomatis): simptomi, testiranje, lečenje i moguće komplikacije
Chlamydia trachomatis se najčešće prenosi vaginalnim, analnim ili oralnim seksualnim kontaktom sa zaraženom osobom. Infekcija može da se prenese i kada osoba nema nikakve simptome.
Hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija i izaziva je bakterija Chlamydia trachomatis. Posebno je česta među mlađim seksualno aktivnim osobama, ali se može javiti u bilo kom životnom dobu.
Problem sa hlamidijom je u tome što infekcija vrlo često prolazi bez simptoma. Osoba može godinama da ne zna da je zaražena, a da u međuvremenu prenese bakteriju partneru ili, kod žena, razvije komplikacije koje mogu uticati na plodnost.
Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2020. godine bilo je oko 128,5 miliona novih infekcija hlamidijom među osobama od 15 do 49 godina širom sveta. WHO procenjuje da je tada infekcijom bilo obuhvaćeno oko 4% žena i 2,5% muškaraca ovog uzrasta.
Hlamidija je izlečiva antibioticima, ali lečenje ne može da poništi oštećenja koja su već nastala zbog nelečene infekcije. Zato su testiranje i pravovremena terapija važni čak i kada nema nikakvih simptoma.
Kako se prenosi hlamidija?
- Chlamydia trachomatis se najčešće prenosi vaginalnim, analnim ili oralnim seksualnim kontaktom sa zaraženom osobom. Infekcija može da se prenese i kada osoba nema nikakve simptome.
- Rizik je veći kod osoba koje imaju novog ili više seksualnih partnera, kao i kada se kondom ne koristi dosledno. Hlamidija se može ponovo dobiti čak i nakon uspešnog lečenja, jer prethodna infekcija ne stvara zaštitu od nove infekcije.
- Kod osoba koje praktikuju analni ili oralni seks infekcija može zahvatiti i rektum ili ždrelo. Zbog toga mesto sa kog se uzima uzorak za testiranje zavisi i od vrste seksualnog kontakta.
- Hlamidija se ne prenosi uobičajenim svakodnevnim kontaktom, poput rukovanja, grljenja ili korišćenja istog toaleta.
Hlamidija često nema simptome
Jedan od najvećih problema je što hlamidija može dugo da bude „tiha“. Mnoge zaražene osobe nemaju nikakve tegobe, pa se infekcija otkrije tek prilikom testiranja ili nakon pojave komplikacija. Kada se simptomi pojave, mogu nastati nekoliko nedelja nakon seksualnog kontakta sa zaraženom osobom, mada odsustvo simptoma ne znači da infekcije nema.
Simptomi hlamidije kod žena
Mogu se javiti:
- neuobičajen ili pojačan vaginalni sekret
- peckanje ili bol prilikom mokrenja
- bol ili pritisak u donjem delu stomaka
- bol tokom seksualnog odnosa
- krvarenje između menstruacija
- krvarenje nakon seksualnog odnosa
- ređe, svrab ili nelagodnost u genitalnom području.
Ako infekcija zahvati rektum, mogu se javiti bol, sekret ili krvarenje iz završnog dela creva. Infekcija ždrela najčešće ne izaziva simptome.
Simptomi hlamidije kod muškaraca
Kod muškaraca se mogu javiti:
- peckanje ili bol pri mokrenju
- sekret iz penisa
- bol ili otok testisa
- bol ili nelagodnost u području testisa.
I muškarci mogu imati potpuno asimptomatsku infekciju. Zbog toga se samo na osnovu simptoma ne može pouzdano utvrditi da li osoba ima hlamidiju.
Kako se testira hlamidija?
Danas se hlamidija najčešće dijagnostikuje molekularnim testom – NAAT (nucleic acid amplification test), koji je veoma osetljiv za otkrivanje bakterije. Važno je ispraviti čestu zabludu da je za testiranje uvek neophodan ginekološki pregled i bris grlića materice. Kod žena se može koristiti vaginalni bris, koji uzima lekar ili, kod odgovarajućih testova, sama pacijentkinja, dok se može koristiti i prvi mlaz urina. Kod muškaraca se često koristi prvi mlaz urina ili bris uretre.
Ako je postojala mogućnost infekcije rektuma ili ždrela, lekar može preporučiti uzimanje uzorka upravo sa tog mesta. Testiranje bi trebalo prilagoditi mestu moguće infekcije, a ne samo prisustvu genitalnih simptoma.
Kada treba razmišljati o testiranju?
Testiranje je posebno važno ako:
- imate simptome koji mogu odgovarati polno prenosivoj infekciji
- seksualni partner ima hlamidiju
- imali ste nezaštićen seksualni odnos sa partnerom čiji status ne znate
- imate novog ili više seksualnih partnera
- ranije ste imali neku polno prenosivu infekciju
- mlađi ste od 25 godina i seksualno ste aktivni.
CDC preporučuje godišnje testiranje seksualno aktivnih žena mlađih od 25 godina, kao i starijih žena koje imaju povećan rizik, na primer zbog novog ili više partnera ili partnera koji ima polno prenosivu infekciju. Preporuke za testiranje mogu se razlikovati u zavisnosti od zemlje, zdravstvenog sistema i individualnog rizika, pa je najbolje da se o potrebnim testovima razgovara sa lekarom.
Da li se hlamidija leči?
Da. Hlamidija je bakterijska infekcija i može se izlečiti antibioticima. Za nekomplikovanu infekciju kod odraslih i adolescenata CDC kao prvi izbor navodi doksiciklin 100 mg dva puta dnevno tokom sedam dana, dok postoje i alternativni režimi, uključujući azitromicin. Izbor terapije zavisi od konkretne situacije, mesta infekcije, trudnoće i drugih okolnosti.
Antibiotik ne treba uzimati na svoju ruku niti koristiti terapiju koju je ranije dobila neka druga osoba. Lekar treba da odredi odgovarajući lek i dozu.
Važno je da se terapija sprovede do kraja, čak i kada simptomi nestanu. Tokom lečenja treba izbegavati seksualne odnose dok ne prođe preporučeni period i dok partner ili partneri takođe ne budu lečeni. Kod jednokratne terapije preporuka je da se sačeka najmanje sedam dana, a kod sedmodnevne terapije da se sačeka završetak cele terapije.
Šta ako partner ima hlamidiju?
Ako je kod jedne osobe potvrđena hlamidija, seksualni partneri sa kojima je imala kontakt u prethodnih 60 dana trebalo bi da budu obavešteni, testirani i, prema proceni lekara, lečeni. Ovo je važno jer nelečeni partner može ponovo preneti infekciju osobi koja je upravo završila terapiju. Zbog čestih ponovnih infekcija, CDC preporučuje ponovno testiranje približno tri meseca nakon lečenja, bez obzira na to da li osoba veruje da je partner lečen.
Šta se dešava ako se hlamidija ne leči?
Kod dela osoba infekcija može proći bez posledica, ali nelečena hlamidija može da se proširi sa grlića materice na gornje delove reproduktivnog sistema. Kod žena može dovesti do zapaljenske bolesti male karlice (PID), koja može izazvati stvaranje ožiljaka i oštećenje jajovoda. Posledice mogu biti:
- otežano ostvarivanje trudnoće ili neplodnost
- vanmaterična trudnoća
- hronični bol u donjem delu stomaka i karlice
- bol tokom seksualnog odnosa.
CDC navodi PID, vanmateričnu trudnoću i neplodnost među najvažnijim dugoročnim komplikacijama hlamidijalne infekcije kod žena. Kod muškaraca hlamidija najčešće izaziva upalu mokraćne cevi, ali može zahvatiti i epididimis, odnosno strukturu uz testis. Tada se mogu javiti bol i otok testisa, a komplikacije su ređe, ali mogu uticati na plodnost. Ponovljene infekcije dodatno povećavaju rizik od komplikacija kod žena.
Hlamidija i trudnoća
Hlamidiju je posebno važno otkriti i lečiti tokom trudnoće. Nelečena infekcija povezana je sa povećanim rizikom od komplikacija trudnoće, uključujući prevremeni porođaj, a bakterija može da se prenese na bebu tokom porođaja. Kod novorođenčeta se hlamidija najčešće ispoljava kao konjunktivitis, koji se može pojaviti nekoliko dana nakon rođenja. Bakterija može izazvati i upalu pluća, koja se najčešće javlja između prvog i trećeg meseca života.
Zbog toga je testiranje i lečenje trudnice najbolji način da se spreči prenošenje infekcije na bebu. CDC preporučuje testiranje trudnica mlađih od 25 godina, kao i starijih trudnica koje imaju povećan rizik, već na prvom prenatalnom pregledu. Kod trudnica sa potvrđenom infekcijom preporučuje se kontrolni test četiri nedelje nakon terapije, a zatim ponovno testiranje nakon približno tri meseca.
Terapija u trudnoći razlikuje se od standardne terapije za osobe koje nisu trudne. Doksiciklin se ne koristi u drugom i trećem trimestru, dok je azitromicin među preporučenim terapijama u trudnoći. O izboru leka odlučuje lekar.
Da li hlamidija utiče na plodnost?
Ovo je jedno od najvažnijih pitanja, posebno za žene koje planiraju trudnoću.
Sama činjenica da je neko imao hlamidiju ne znači da će ostati neplodan. Problem nastaje prvenstveno kada infekcija dugo ostane nelečena i proširi se na gornji genitalni trakt, izazivajući zapaljensku bolest male karlice i oštećenje jajovoda. Zbog toga je mnogo važnije hlamidiju otkriti i lečiti na vreme nego strahovati od same dijagnoze. Rana terapija može sprečiti komplikacije, ali ne može uvek da popravi oštećenje koje je već nastalo.
Hlamidija i gonoreja nisu isto
Hlamidija i gonoreja mogu izazvati slične tegobe, poput peckanja pri mokrenju i genitalnog sekreta, ali ih izazivaju različite bakterije i leče se različitim terapijskim režimima. Saznajte više: Gonoreja
Zbog toga se ne može pouzdano utvrditi koja je infekcija prisutna samo na osnovu simptoma. Kada postoji sumnja na polno prenosivu infekciju, lekar može preporučiti testiranje na više infekcija istovremeno, uključujući hlamidiju, gonoreju, HIV i sifilis.
Kako se zaštititi od hlamidije?
Kondom, kada se pravilno i dosledno koristi tokom seksualnog odnosa, značajno smanjuje rizik od prenosa hlamidije. Pored zaštite, važni su i odgovorno testiranje i lečenje. Ako je osoba zaražena, potrebno je obavestiti seksualnog partnera kako bi i on mogao da se testira i, ako je potrebno, leči. Ne postoji vakcina protiv hlamidije.
Hlamidija – najvažnije ukratko
Hlamidija je česta, ali izlečiva bakterijska polno prenosiva infekcija. Najveći problem je što često ne izaziva simptome, pa osoba može biti zaražena i preneti bakteriju ne znajući da je ima.
Testiranje se najčešće radi molekularnim NAAT testom iz vaginalnog brisa ili urina, odnosno odgovarajućeg uzorka prema mestu moguće infekcije. Ako je nalaz pozitivan, potrebno je sprovesti propisanu terapiju i obezbediti testiranje i lečenje partnera.
Pravovremeno lečenje je posebno važno kod žena, jer nelečena infekcija može dovesti do zapaljenske bolesti male karlice, vanmaterične trudnoće i problema sa plodnošću. Tokom trudnoće odgovarajuće testiranje i terapija smanjuju rizik od prenosa infekcije na novorođenče.
Često postavljana pitanja
- Da li hlamidija može da prođe sama od sebe? Simptomi mogu nestati, ali to ne znači da je bakterija nestala. Bez odgovarajuće terapije infekcija može ostati prisutna i izazvati komplikacije ili se preneti seksualnom partneru.
- Da li se hlamidija može dobiti više puta? Da. Preležana hlamidija ne pruža zaštitu od nove infekcije. Ponovna infekcija je česta, naročito ako partner nije testiran i lečen. Zato se preporučuje ponovno testiranje približno tri meseca nakon terapije.
- Da li muškarac može imati hlamidiju bez simptoma? Da. Hlamidija često ne izaziva simptome ni kod muškaraca ni kod žena.
- Da li se hlamidija vidi na PAPA testu? PAPA test nije standardni test kojim se potvrđuje hlamidija. Za dijagnostiku se koriste odgovarajući laboratorijski testovi, najčešće NAAT, iz odgovarajućeg uzorka.
- Koliko posle odnosa treba čekati do testiranja? Ne postoji univerzalno pravilo koje bi za svaku osobu odredilo tačan broj dana nakon odnosa. Vreme testiranja zavisi od vrste testa, mesta moguće infekcije i okolnosti izlaganja. Ako postoji konkretna sumnja na infekciju ili je partner pozitivan, najbolje je što pre razgovarati sa lekarom o tome kada test treba uraditi.
- Da li hlamidija znači da je partner bio neveran? Pozitivan nalaz hlamidije sam po sebi ne može pouzdano da odredi kada je infekcija nastala niti da utvrdi od koga je preneta. Zbog toga se iz samog rezultata testa ne može zaključivati o vremenu nastanka infekcije ili vernosti partnera.
- Da li hlamidija može da utiče na trudnoću? Može. Naročito nelečena infekcija može biti povezana sa komplikacijama, a tokom porođaja može doći do prenosa na novorođenče. Zbog toga je testiranje i odgovarajuće lečenje tokom trudnoće veoma važno.
Objavljen: 5. oktobra 2015. godine, ažuriran: 2. oktobra 2026. godine
Sve o polno prenosivim infekcijama možete čitati ovde ⇓
