Drugo dete kasni u odnosu na prvo

Čitateljka se obratila defektologu zbog dileme jer joj se čini da drugo dete kasni u odnosu na prvo.

Pitanje:

Poštovani,

Da li treba da se zabrinemo ako primetimo da naše drugo dete kasni u odnosu na prvo? Npr. prvi sin je prohodao sa godinu dana, bio je dosta samostalan, oslovljavao nas je sa mama i tata, kada mu nešto treba, dok mlađi sin to još uvek ne radi?

Hvala unapred!

Kada drugo dete kasni u odnosu na prvo? – odgovor defektologa

Svako dete je jedinstvena individua, koja ima svoj rast i tempo razvoja. Čak i kada su u pitanju siblinzi iz iste porodice, od istih roditelja, sa istim načinom vaspitanja i ophođenja, ne mora da znači da deca izrastaju u iste ili slične osobe, niti da se taj razvoj odvija na identične načine. Dete je moguće porediti samo sa njim samim od ranije, a ne i sa drugim detetom, pa bilo to i rođeni brat ili sestra.

Naravno, postoje zvanični parametri po kojima se deca prate, kao i razvojne karakteristike koje pretpostavljaju da ih sva deca prolaze. Ovi parametri se unekoliko razlikuju od autora do autora, menjaju se u veoma kratkim vremenskim razmacima i prilagođavaju se sve drugačijem dobu u kojem živimo.  Kroz praksu se pokazalo, koliko god se mi oslanjali na teoriju, da je instinkt majke jedan od najjačih i skoro nepogrešiv parametar. Majka će znati kada „nešto nije u redu“. 

Negde nije uobičajeno da se naglašavaju kriterijumi koje treba pratiti kod dece, da se sugestivno ne izazove neprijatnost i panika. U svom radu, ja obično kažem majkama da što više provode vreme sa svojim detetom, igraju se, grle i maze, ljuljuškaju, osmehuju, pričaju, pevaju, koliko god malo dete bilo, ono sve to oseća i uzvraća..U teoriji bi to bilo: važno nam je da dete prati i prepoznaje majku, njen glas, da uzvraća mimikom lica majci, da ima osmeh, da je zainteresovano za igračke, da traži i daje, zatim, da se okreće dok je još malo, diže glavicu, puzi, hoda, odaziva se na svoje ime, brblja, vokalizuje i najposle, govori… Ako osetite da nešto izostaje, obratite se za podršku i savet. 

Što se starije dece tiče, obično je izostanak govora znak koji roditelji prepoznaju kao mali alarmčić, ali preporuka je da ne čekaju prisutnost ili ne govora, nego da mnogo ranije osete dete i ne ustručavaju se da potraže savet.

Srdačan pozdrav,

Jasenka Lazić, defektolog

Centar za podsticajnu negu

Defektologu pitanja možete postaviti i putem mejla: defektolog@demetra.rs

Ostale odgovore na pitanja defektologa možete pročitati OVDE!