Nizak krvni pritisak često se smatra manje opasnim od visokog pritiska, ali može doneti brojne neprijatnosti i potencijalne zdravstvene rizike. Dok kod nekih ljudi nizak pritisak ne izaziva simptome i može se smatrati znakom dobrog zdravlja, kod drugih može uzrokovati vrtoglavicu, umor, pa čak i gubitak svesti. U ovom tekstu istražujemo šta ga uzrokuje, kako ga prepoznati, i koje mere možete preduzeti da biste ga držali pod kontrolom.

Šta preduzeti kada imate nizak pritisak?

Nizak krvni pritisak (hipotenzija) je vrednost pritiska niža od normalno očekivane za određenu osobu u određenim uslovima. Nizak pritisak je relativan, odnosno individualan. Zavisi od čovekove od aktivnosti, starosti, terapije koju uzima i zdravstvenog stanja.

Uzrok niskog pritiska

Nizak pritisak je manji od 100/60 mmHg (milimetara žive) i dijagnostički je važan samo ako ga prate simptomi kao što su umor, nedostatak energije, malaksalost, poremećaj sna, vrtoglavica, nesvestice, anksioznost ili depresija, loše pamćenje, bledilo, teško jutarnje razbuđivanje, osećaj lupanja srca i znojenje. Ta takozvana primarna hipotenzija nije uzrokovan drugim oboljenjem.

Sekundarna hipotenzija uzrokovana je različitim bolestima ili lekovima. Uzroci na primer mogu biti krvarenje, dehidratacija, različite infekcije, bolesti srca, trudnoća, alergijske reakcije, strah, Parkinsonova bolest i dijabetes. Pritisak mogu između ostalog sniziti diuretici, beta blokatori, antidepresivi, pojedini analgetici i alkohol.

Hipotenzija slabi cirkulaciju, pa u organe ne dolazi dovoljna količina krvi, odnosno kiseonika i hranljivih materija. Zato nizak pritisak potencijalno može biti opasan, mada se obično smatra da je visok pritisak (hipertenzija) daleko štetniji.

Kako se leči nizak krvni pritisak?

Nizak pritisak obično se ne smatra zdravstvenim poremećajem, a često osobe ni ne primete da im je pritisak niži. Na pojavu primarne hipotenzije obično utiču nasledni faktori, kao i geografsko područje, ishrana (naročito količine soli u hrani), telesna masa, vežbanje i stres.

Lečenje je usmereno samo na olakšanje simptoma, u suprotnom nije potrebno.

Mogu pomoći:

• povećanje uzimanja soli i slane hrane
• postupno ustajanje iz kreveta
• povećanje telesne aktivnosti
• unošenje kofeina
• pojačan unos vode
• češći obroci
• zašećerena limunada

Ukoliko ovo nije dovoljno, uvodi se terapija lekovima.

_{Photo by Pavel Danilyuk from Pexels and photo: Ambro/Freedigitalphotos.net}  

_{Objavljen: 12. januar 2013. godine, ažuriran: 14. januar 2025. godine}

Save