Bolesti jetre: Koji su prvi simptomi i kada treba obratiti pažnju?
Tek kada je oštećenje jetre ozbiljnije, mogu se pojaviti karakteristični znaci poput žutila kože i beonjača, tamne mokraće, oticanja nogu ili stomaka i izraženog umora.
Bolesti jetre mogu dugo da prolaze gotovo neprimetno. Čovek se može osećati dobro, a da se promene u jetri postepeno razvijaju godinama. Upravo zbog toga prvi simptomi često ostanu neprepoznati ili se pripišu umoru, stresu, lošoj ishrani ili nekom drugom zdravstvenom problemu.
Tek kada je oštećenje jetre ozbiljnije, mogu se pojaviti karakteristični znaci poput žutila kože i beonjača, tamne mokraće, oticanja nogu ili stomaka i izraženog umora. Izvor: Cureus
Zato je korisno znati koji simptomi mogu ukazivati na problem sa jetrom, ali i ko ima veći rizik od razvoja bolesti.
Gde se nalazi jetra i čemu služi?
Jetra je najveći unutrašnji organ u ljudskom telu. Nalazi se u gornjem desnom delu stomaka, neposredno ispod rebarnog luka i dijafragme. Ima brojne važne uloge: učestvuje u varenju, skladištenju energije, stvaranju proteina koji su važni za zgrušavanje krvi i preradi različitih materija iz krvi.
Sama jetra nema receptore za bol. Zbog toga bol ili nelagodnost u predelu jetre najčešće nastaju kada se upali ili rastegne ovojnica koja je okružuje.
Zašto se bolesti jetre često kasno otkriju?
Hronične bolesti jetre mogu godinama napredovati bez jasnih simptoma. U početnim fazama promene mogu biti toliko blage da ih osoba uopšte ne primeti. Kada se simptomi pojave, oni mogu biti veoma nespecifični – na primer, umor, gubitak apetita ili svrab kože. Zbog toga se često ne povezuju odmah sa jetrom.
Među najčešćim hroničnim bolestima jetre su virusni hepatitisi B i C, bolest jetre povezana sa prekomernim unosom alkohola i metabolički povezana masna bolest jetre (MASLD), koja se često javlja uz metaboličke probleme poput gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Ko ima veći rizik za bolest jetre?
Rizik ne zavisi samo od alkohola. Na zdravlje jetre mogu uticati različiti faktori, uključujući:
- prekomernu konzumaciju alkohola,
- gojaznost,
- metabolički sindrom,
- dijabetes tipa 2,
- povišen krvni pritisak,
- poremećaje masnoća u krvi,
- određene virusne infekcije, uključujući hepatitis B i C.
Kod osoba koje imaju više faktora rizika lekar može preporučiti kontrolu funkcije jetre i dodatne preglede, čak i kada nema izraženih simptoma.
Kako se razvijaju simptomi bolesti jetre?
Hronična bolest jetre najčešće napreduje postepeno. Neće svaka osoba proći kroz sve faze, niti će se simptomi pojaviti istim redosledom. Uopšteno, može se govoriti o fibrozi, cirozi i, u najtežim slučajevima, otkazivanju jetre. Izvor: SpringerLink
- Fibroza može proći potpuno neprimećeno – Dugotrajna upala jetre može dovesti do stvaranja ožiljnog tkiva. Taj proces naziva se fibroza. U ovoj fazi osoba najčešće nema karakteristične simptome. Čak ni snimanja ponekad ne pokažu promene dok ožiljavanje ne postane izraženije. Prvi trag može biti promena u rezultatima krvnih analiza koje se rade radi procene funkcije jetre.
- Ciroza je faza u kojoj simptomi postaju izraženiji – Kako ožiljno tkivo sve više zamenjuje zdravo tkivo, jetra postepeno gubi sposobnost da obavlja svoje funkcije. Tada govorimo o cirozi. U početnoj, kompenzovanoj fazi ciroze simptomi mogu i dalje biti relativno blagi i nespecifični. Mogu se javiti:
- stalni umor,
- bolovi u mišićima,
- bolovi u zglobovima,
- svrab kože,
- blago povišena temperatura,
- proliv,
- smanjen apetit,
- tupa nelagodnost ili bol u gornjem desnom delu stomaka.
Ovakvi simptomi sami po sebi ne znače da osoba ima bolest jetre, jer mogu pratiti i veliki broj drugih stanja. Međutim, ako traju ili se javljaju kod osobe koja ima faktore rizika, razlog su da se razgovara sa lekarom.
Simptomi koji mogu ukazivati na uznapredovalu bolest jetre
Kada jetra više ne uspeva da obavlja svoje funkcije kako treba, mogu se pojaviti mnogo uočljiviji znaci. To uključuje:
- Tamnu mokraću – Promena boje mokraće može se javiti kada dođe do poremećaja u obradi i izlučivanju bilirubina.
- Svetlu ili glinastu stolicu – Stolica može postati neuobičajeno svetla kada je poremećen protok žuči.
- Mučninu i povraćanje – Probavne tegobe mogu se javiti u različitim fazama bolesti jetre, naročito kada je funkcija jetre ozbiljnije narušena.
- Žutilo kože i beonjača – Žutica je jedan od poznatijih znakova problema sa jetrom. Koža i beonjače mogu dobiti žućkastu boju zbog povećane količine bilirubina u krvi.
- Oticanje nogu, stopala i članaka – Nakupljanje tečnosti može dovesti do otoka, naročito u donjim delovima tela.
- Uvećanu jetru – Jetra može biti uvećana usled različitih bolesti i promena u njenom tkivu.
Kako izgleda teško oštećenje jetre?
U najtežim slučajevima može doći do otkazivanja jetre. Tada se mogu javiti ozbiljne komplikacije, među kojima su ubrzan rad srca, otežano disanje, značajno smanjenje količine mokraće, krvarenje iz sistema za varenje, lako stvaranje modrica, nakupljanje tečnosti u stomaku, kao i poremećaji svesti.
Zbunjenost i promene ponašanja mogu nastati zbog hepatične encefalopatije, odnosno poremećaja funkcije mozga povezanog sa teškim oštećenjem jetre. Ovakvi simptomi zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
Da li svaka bolest jetre dovodi do ciroze?
Ne. Hronična bolest jetre ne mora kod svake osobe da napreduje do ciroze ili otkazivanja jetre. Tok bolesti zavisi od uzroka, trajanja bolesti, drugih zdravstvenih problema i niza individualnih faktora. Izvor: Frontiers
Zato je važno da se eventualni problem otkrije što ranije, kada postoji veća mogućnost da se njegov napredak uspori ili da se uzrok bolesti leči.
Da li ciroza povećava rizik od raka jetre?
Ciroza je povezana sa povećanim rizikom od hepatocelularnog karcinoma, najčešćeg oblika primarnog raka jetre. Zbog toga osobe sa cirozom obično zahtevaju redovno praćenje i kontrole koje lekar određuje u skladu sa njihovim stanjem.
Bolesti jetre: Kako se proverava zdravlje jetre?
Jedan od prvih koraka mogu biti krvne analize kojima se procenjuje funkcija jetre. Lekar na osnovu rezultata može proceniti da li je potrebno dalje ispitivanje. U zavisnosti od simptoma i faktora rizika, mogu se raditi:
- testovi funkcije jetre,
- testovi na hepatitis A, B i C,
- kompletna krvna slika,
- ultrazvuk abdomena,
- CT pregled,
- magnetna rezonanca,
- elastografija, odnosno FibroScan.
U pojedinim slučajevima lekar može preporučiti i biopsiju jetre kako bi se detaljnije procenilo oštećenje tkiva.
Važno je znati da jedna promenjena vrednost jetrenih enzima sama po sebi ne postavlja dijagnozu. Rezultati se tumače zajedno sa simptomima, zdravstvenim stanjem i drugim nalazima.
Kada treba otići kod lekara?
Nije potrebno čekati da se pojavi žutica ili neki od ozbiljnih simptoma da bi se proverilo zdravlje jetre. Pregled je posebno važan ako postoje faktori rizika za bolest jetre ili ako se duže vreme javljaju neobjašnjiv umor, gubitak apetita, svrab, nelagodnost u gornjem desnom delu stomaka ili druge neuobičajene promene.
Ako se pojave žutilo kože ili beonjača, izrazito tamna mokraća, oticanje stomaka ili nogu, povraćanje krvi, crna ili krvava stolica, konfuzija ili naglo pogoršanje opšteg stanja, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Može li se bolest jetre lečiti?
Lečenje zavisi od uzroka i stepena oštećenja jetre. Kod nekih bolesti koriste se lekovi, dok su kod drugih veoma važne promene životnih navika. U zavisnosti od dijagnoze, lekar može preporučiti izbegavanje alkohola, promene u ishrani, regulisanje telesne težine, fizičku aktivnost ili specifičnu terapiju. Kod hroničnih virusnih hepatitisa postoje antivirusni lekovi, a hepatitis C se u velikom broju slučajeva može izlečiti odgovarajućom terapijom.
Najvažnije je da se uzrok problema utvrdi na vreme. Jetra dugo može „ćutati“, pa odsustvo simptoma ne znači nužno da je potpuno zdrava.
Napomena: Simptomi navedeni u tekstu nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze. Ako imate tegobe ili faktore rizika za bolest jetre, o potrebnim analizama i pregledima razgovarajte sa lekarom.
Sve o zdravstvenim problemima možete čitati ovde ⇓
