Mame prvaka: Demetrini saveti kako da preživite prvi razred
Mame prvaka često brinu da li je dete spremno za školu. Saznajte kako pomoći prvaku, razviti samostalnost i olakšati polazak u prvi razred.
Polazak u prvi razred nije velika promena samo za dete, već I za vas, ako ste mama prvaka. Menja se i život roditelja, a posebno mame koja odjednom treba da prati domaće zadatke, raspored, pribor, učiteljicu, nove drugare, obaveze i emocije svog deteta.
Kako pomoći prvaku, a da od prvog dana ne napravimo mali „projekat“ u kojem svi moraju da budu savršeni?
Mame prvaka, da li ste spremne?
Kada pričamo o polasku u školu i toj važnoj prekretnici, najčešće se zapravo govori o detetu i tome koliko je spremno za školu, da li čita, ume da veže pertle, a mnogo ređe o tome koliko je mama spremna na sve promene u svakodnevnici koje će se verovatno dogoditi.
Da li je mama spremna da joj dete krene u školu?
Odjednom se život menja u drugačijem smeru, čak i ukoliko je dete išlo u vrtić. Dete koje je do juče išlo u ili ne u predškolsku ustanovu sada dobija raspored, sveske, domaće zadatke, učiteljicu, obaveze i čitav niz novih pravila. Roditelj, s druge strane, dobija novu ulogu – više nije dovoljno samo pitati „Kako je bilo u vrtiću?“. Sada treba pratiti šta dete ima za domaći, kada je kontrolni, šta treba poneti, šta se dogodilo na odmoru i zašto je dete tog dana došlo kući ćutljivo. Tada vrlo lako počinje pritisak na oboje.
Nešto je lakša situacija, ako dete ima mogućnost da bude u produženom boravku ili celodnevnoj nastavi, te u školi ima organizovane obroke. No, nema sumnje da se život neupitno menja.
Mame prvaka često pokušavaju da sve drže pod kontrolom
Prvi razred je velika razvojna prekretnica. Dete prelazi iz jednog sistema u drugi i od njega se očekuje veći stepen samostalnosti.
Istraživanje sprovedeno u Srbiji, na roditeljima dece iz pripremnog predškolskog programa iz Šapca, Valjeva, Loznice i Beograda, upravo se bavilo tranzicijom iz predškolske ustanove u školu. Roditelji su kao važne teme izdvojili spremnost deteta za školu, kontinuitet između različitih okruženja u kojima dete odrasta i atmosferu u obrazovnoj ustanovi. Kao prepreke većem uključivanju roditelja naveli su, između ostalog, radno vreme, socioekonomske i zdravstvene okolnosti i organizacione probleme porodice.
Drugim rečima, nije dovoljno da dete bude „spremno“. Važno je i kakvu podršku ima oko sebe. Podrška ne znači da mama treba da radi stvari umesto deteta. Naprotiv. Jedan od najvažnijih zadataka roditelja prvaka jeste da postepeno počne da se povlači iz onoga što dete može samo.
Šta se sve pitaju mame prvaka?
Mame prvaka često sebi postavljaju različita pitanja, ali apsolutno nije važno da znaju sve odgovore na njih. One se neretko pitaju:
- „Da li dete dovoljno zna?“
- „Šta ako bude zaostajalo za vršnjacima?“
- „Šta ako mu se učiteljica ne dopadne?“
- „Šta ako nema drugare?“
- „Šta ako ne bude dovoljno dobar?“
- „Šta ako svi drugi već čitaju, a moje dete ne?“
- „Šta ako ja nešto pogrešim?“
Poslednje pitanje je možda najvažnije. Roditelji ne mogu, koliko god se trudili, da budu sveznajući. Mnogo je važnije da dete u roditelju vidi nekoga kome može da kaže da nešto ne razume, da mu je teško, da ima problem sa drugarica ili da ne želi da ide u školu, a da, pritom, ne stekne utisak da je razočaralo svoju mamu.
Prvi razred nije test za roditelja ili dete, a ni presuda
Ništa se neće rešiti ili definisati za jedan dan ili godinu dana, a neće ni svaka nedelja izgledati onako kako ste vi to zamislili. Imaćete dane kada je dete zaboravilo da ponese pernicu, da pogrešno uradi domaći ili uopšte ne zna da je trebalo da ga uradi, možda će se nekada dešavati da zakasni, a tu I tamo, biće suza sigurno.
Nekim danima će prvak dolaziti kući oduševljen jer je dobio pohvalu, stekao novog druga ili prvi put sam pročitao rečenicu.
Sve je normalno, a opet ništa ne treba shvatiti ni previše ozbiljno ni kao presudu. Prvi razred i služi tome da se prilagođavate na novonastalu situaciju koja će se tokom narednih godina razvijati.
Mame prvaka, vaše dete ne mora da bude najbolji učenik
Jedna od najvećih zamki za roditelje jeste poređenje. Normalno je da donekle moraju da prate razvoj svog deteta, kako bi uvideli drastična odstupanja, ali ne i da u tome preteruju.
- „A koliko tvoj već čita?“
- „Da li zna sva slova?“
- „Moj je već počeo da računa.“
- „Njena ćerka je već pročitala tri knjige.“
Takvi razgovori mogu vrlo brzo da pretvore normalne razvojne razlike među decom u osećaj da neko „zaostaje“.
Deca ne ulaze u prvi razred sa potpuno istim iskustvom, interesovanjima, tempom razvoja i nivoom samostalnosti.
Zato je mnogo korisnije pitati: Da li moje dete napreduje u odnosu na sebe? nego: Da li je bolje od drugog deteta?
Prvi razred treba da bude period u kojem dete postepeno upoznaje sopstvene sposobnosti i uči kako izgleda biti učenik. Potpuno je normalno da neće voleti isto svaki predmet, da neće biti ni potpuno samostalno, a možda ni najglasnije u razredu. Važno je da se dobro oseća i napreduje u skladu sa svojim mogućnostima. Uspeh u školi, a posebno u prvim razredima, nije baš nikakav pokazatelj kako će se dete snaći u životu, kao ni kakva će akademska dostignuća imati.
Najvažnija stvar koju mama može da nauči prvaka
Važno je da motivišete dete da proba nešto da uradi samo, a da da neprestano govorite: „Daj meni, ja ću.“ ili “Pomeri se, ja ću brže.” Posebno izbegavajte da koristite rečenicu: “Svi drugi mogu.”
Bilo bi dobro da upotrebite rečenicu poput: hajde da vidimo kako bi mogao ovo da rešiš sam.
Detetu je potrebno vreme da razvije samostalnost. Ako roditelj stalno preuzima zadatke zato što je brže, urednije ili jednostavnije, dete dobija pomoć, ali ne dobija priliku da vežba samostalnost. Škola je mesto na kome se očekuje samostalnost.
Mama prvaka: Mama NE MORA da sedi pored deteta dok radi svaki domaći
Ovo je jedna od velikih promena koju roditelji često teško prihvataju. U početku je potpuno normalno da prvaku treba pomoć. Ali pomoć ne znači da mama mora da sedi pored njega od prvog do poslednjeg zadatka.
Daleko je efikasnije napraviti rutinu koja će se ispratiti da dete prihvati i nauči kako će tokom dana funkcionisati. Na primer, da nakon dolaska iz škole jede, odmori, a zatim uzme da radi domaći i tek nakon toga ima slobodne aktivnosti.
Ako stalno proveravate svaku napisanu reč, popravljate svaki red i govorite mu šta sledeće treba da uradi, lako se može dogoditi da dete nauči da je mama odgovorna za školu, a ne ono. Cilj treba da bude suprotno.
Mame prvaka, ne pretvarajte dom u učionicu
Prvak provede deo dana u školi i ne treba svaki momenat da provodi u učenju. Veoma je važno da i tokom narednih godina postoje svi ostali elementi života, a ne samo škola i vanškolske aktivnosti.
Igra, kretanje, razgovor, dosada, druženje sa porodicom, odlazak u park i vreme bez zadataka takođe su deo zdravog odrastanja.
Ako dete ima težak dan u školi, ponekad mu nije potrebno još jedno predavanje kod kuće. Potrebno je da bude dete koje će pričati, pre svega, o tome šta mu se dopalo tokom dana u školi, šta bi volelo da promeni, da je moguće, čemu se smejalo. Takva pitanja mogu otvoriti prostor da dete samo počne da govori o onome što mu je važno.
Kada dete kaže: „Neću u školu“
Ovo je trenutak koji može ozbiljno da uplaši roditelja, ali ne znači da imate problem. Dete može biti umorno. Može mu nedostajati vrtić. Možda se posvađalo sa drugom. Možda mu je nešto bilo neprijatno. Možda mu je teško da prati nastavu. Možda se plaši greške. Svašta može da se krije iza te rečenice, a opet ne mora značiti da je išta važno.
Ako se otpor ponavlja, ako dete dugo pokazuje snažnu anksioznost, često plače zbog škole, ima izražene fizičke tegobe pred odlazak ili dolazi do naglih promena ponašanja, razgovor sa učiteljicom i školskim stručnim saradnicima može biti važan sledeći korak.
Ne treba čekati da problem postane veliki da bi se potražila pomoć.
Mama prvaka i učiteljica nisu na suprotnim stranama
Jedna od najvažnijih stvari tokom prvog razreda jeste odnos roditelja i učitelja. UNICEF Srbija u svom vodiču o saradnji škole i roditelja naglašava da porodica i škola imaju zajednički cilj – podršku i podsticanje razvoja deteta. Kvalitetna saradnja porodice i škole predstavlja važan izvor podrške za dete.
Ovo znači da odnos između mame prvaka i učiteljice treba da bude partnerski i da postoji saradnja. Slušajte šta kaže učiteljica, ali nemojte prihvatati “zdravo za gotovo”. Ako primetite promenu, obratite joj se, ako postoji problem, opet se obratite. U obostranom je interesu da nađete adekvatno rešenje.
I mama prvaka ima pravo na tremu
Ako vam je teško što dete kreće u školu, to ne znači da ste previše zaštitnički nastrojeni. Ukoliko vam se i plače, niste slabi. Možda vas istovremeno raduje polazak deteta u školu, ali i plaši činjenica šta vas na dalje čeka. Sve to je sasvim normalno. Nemojte samo svoj strah prebacivati na dete. Posednje što treba da govorite dete kako će uspeti sam. Pokušajte da ga bodrite da je veliki/a i da verujete da će se snaći u svemu novom.
Godinama postoji jedna rutina i polazak u školu je možda momenat u kome mama shvata da je dete poraslo, što nekada ume da zaboli. Ovo je nova životna etapa, ali svakako ne gubite dete i ono nije preko noći postalo veliko. Dajte samo sebi i detetu vremena da se prilagodite. Dete će uskoro imati i svojte tajne, kao i male pobede i prirodno je da vam ih neće odmah pričati. Ne morate ni znati baš sve.
Za kraj: Jedna stvar koju mama prvaka treba da zapamti
Ne šaljete dete u školu da biste proverili koliko ste ga dobro odgajili.
Šaljete ga u školu da počne da uči, istražuje, greši, pokušava, sklapa prijateljstva, upoznaje svoje sposobnosti i polako postaje samostalnije. Vi ne morate da hodate korak ispred njega. Ponekad je dovoljno da budete jedan korak iza što je dovoljno blizu da ga uhvatite ako padne, ali dovoljno daleko da može samo da potrči.
FAQ: Najčešća pitanja mama prvaka
- Kako pripremiti dete za prvi razred?
Najvažnije je pripremiti dete na novu rutinu, veći stepen samostalnosti i činjenicu da će škola biti deo njegove svakodnevice. Nije potrebno da dete unapred zna kompletno gradivo prvog razreda. Mnogo je važnije da ume da komunicira svoje potrebe, prati jednostavna uputstva, brine o svojim stvarima i potraži pomoć kada mu je potrebna.
- Da li dete mora da zna da čita pre polaska u prvi razred?
Ne treba polazak u školu pretvarati u takmičenje u tome koje dete već zna da čita. Deca se razlikuju po iskustvu i tempu razvoja. Važno je pratiti individualni razvoj deteta i eventualne teškoće rešavati u saradnji sa učiteljem i stručnim saradnicima škole.
- Koliko roditelj treba da pomaže prvaku oko domaćeg zadatka?
U početku može biti potrebna veća pomoć, ali cilj je postepeno razvijanje samostalnosti. Roditelj treba da bude podrška i da objasni ono što dete ne razume, ali ne bi trebalo da radi zadatke umesto njega.
- Šta ako dete ne voli školu?
Pokušajte najpre da saznate zbog čega. „Ne volim školu“ može značiti mnogo različitih stvari – od umora i dosade do problema sa učenjem, vršnjacima ili osećaja nesigurnosti. Ako se problem ponavlja ili postaje intenzivniji, važno je razgovarati sa učiteljicom i školskim pedagogom ili psihologom.
- Da li treba svakog dana pitati dete kako je bilo u školi?
Da, ali nije neophodno da razgovor izgleda kao ispitivanje. Umesto niza pitanja o ocenama i gradivu, probajte pitanja o odnosima i osećanjima: „Šta ti je danas bilo lepo?“, „Da li te je nešto naljutilo?“ ili „Sa kim si se danas družio?“
- Kako pomoći detetu koje teško sklapa prijateljstva?
Nemojte ga pritiskati pitanjima poput „Zašto nemaš druga?“. Razgovarajte o tome kako se oseća i pokušajte da saznate šta mu otežava povezivanje sa drugom decom. Ako se problem duže zadržava, razgovor sa učiteljicom može pomoći da se bolje sagleda situacija u odeljenju.
- Da li je normalno da prvak bude umoran kada počne škola?
Da. Prelazak iz predškolskog u školski sistem predstavlja veliku promenu u dnevnom ritmu, zahtevima i količini novih informacija. Zato su dovoljno sna, redovni obroci, vreme za igru i odmor važni tokom perioda prilagođavanja.
- Kada treba potražiti pomoć stručnjaka?
Ako dete duže vreme pokazuje izražen strah od škole, odbija odlazak, često ima fizičke tegobe povezane sa školom, značajno se povlači, ima probleme sa spavanjem ili dolazi do nagle promene ponašanja, važno je razgovarati sa učiteljicom i stručnom službom škole. Pravovremena podrška može sprečiti da se teškoća dodatno produbi.
Sve o školskim danima možete čitati ovde ⇓
